Рјечник

sr Питати за пут   »   ar ‫الإتجاه الصحيح‬

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

‫40 [أربعون]‬

40 [arabeun]

‫الإتجاه الصحيح‬

[al'iitjah alsahih]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Извините! ‫-فوا--!---ذراً !‬ ‫----- !- ع---- !- ‫-ف-ا- !- ع-ر-ً !- ------------------ ‫عفواً !/ عذراً !‬ 0
ef---n--- e-----n ! e----- !- e------ ! e-w-a- !- e-h-a-n ! ------------------- efwaan !/ edhraan !
Можете ли ми помоћи? ‫-إم--نك-مس------؟‬ ‫------- م------ ؟- ‫-إ-ك-ن- م-ا-د-ي ؟- ------------------- ‫بإمكانك مساعدتي ؟‬ 0
b-iim-a--- ----e-data- ? b--------- m---------- ? b-i-m-a-i- m-s-e-d-t-y ? ------------------------ b'iimkanik musaeadatay ?
Где овде има добар ресторан? ‫أ------ -طعم-- ج-د-- -‬ ‫--- أ-- م----- ج---- ؟- ‫-ي- أ-د م-ع-ا- ج-د-ً ؟- ------------------------ ‫أين أجد مطعماً جيداً ؟‬ 0
a---'-j----temaan-j-d--n ? a-- '---- m------ j----- ? a-n '-j-d m-e-a-n j-d-a- ? -------------------------- ayn 'ajid mtemaan jydaan ?
Идите лево иза угла. ‫إ---- -ل--يس----عن- --ز---ة-‬ ‫----- ع-- ي---- ع-- ا-------- ‫-ن-ط- ع-ى ي-ا-ك ع-د ا-ز-و-ة-‬ ------------------------------ ‫إنعطف على يسارك عند الزاوية.‬ 0
'in-ti--e-laa -a-a--- ---d-a----wi--. '------ e---- y------ e--- a--------- '-n-t-f e-l-a y-s-r-k e-n- a-z-a-i-t- ------------------------------------- 'inetif ealaa yasarik eind alzaawiat.
Затим идите право један део пута. ‫ثم س----يلا--على ط---‬ ‫-- س- ق----- ع-- ط---- ‫-م س- ق-ي-ا- ع-ى ط-ل-‬ ----------------------- ‫ثم سر قليلاً على طول.‬ 0
thm--ir-n-qlyl----ea-aa t--. t-- s---- q------ e---- t--- t-m s-r-n q-y-a-n e-l-a t-l- ---------------------------- thm sirin qlylaan ealaa tul.
Затим идите стотину метара удесно. ‫---- ---- مت----ى ال--ين.‬ ‫---- م--- م-- ع-- ا------- ‫-ب-د م-ئ- م-ر ع-ى ا-ي-ي-.- --------------------------- ‫وبعد مائة متر على اليمين.‬ 0
wb--- miayat-m-tr--al-a --y---n. w---- m----- m--- e---- a------- w-a-d m-a-a- m-t- e-l-a a-y-m-n- -------------------------------- wbaed miayat mitr ealaa alyamin.
Можете такође узети аутобус. ‫--------أن --تقل--ل----ة--يضاً-‬ ‫------- أ- ت---- ا------ أ------ ‫-إ-ك-ن- أ- ت-ت-ل ا-ح-ف-ة أ-ض-ً-‬ --------------------------------- ‫بإمكانك أن تستقل الحافلة أيضاً.‬ 0
b'------uk -an-t-st-q--a alh-fi----a-da-n. b--------- '-- t-------- a-------- a------ b-i-m-a-u- '-n t-s-a-i-a a-h-f-l-t a-d-a-. ------------------------------------------ b'iimkanuk 'an tastaqila alhafilat aydaan.
Можете такође узети трамвај. ‫أ- يم--ك أ-ضا- --ذ ال---لة-ا-ك------ة - ا-تر--.‬ ‫-- ي---- أ---- أ-- ا------ ا--------- / ا------- ‫-و ي-ك-ك أ-ض-ً أ-ذ ا-ح-ف-ة ا-ك-ر-ا-ي- / ا-ت-ا-.- ------------------------------------------------- ‫أو يمكنك أيضاً أخذ الحافلة الكهربائية / الترام.‬ 0
aw--um--n-k ay-a-n 'akhad---lha-i--t a--a-r----iya- --a----am. a- y------- a----- '------ a-------- a------------- / a------- a- y-m-i-u- a-d-a- '-k-a-h a-h-f-l-t a-k-h-a-a-i-a- / a-t-r-m- -------------------------------------------------------------- aw yumkinuk aydaan 'akhadh alhafilat alkahrabayiyat / altaram.
Можете такође једноставно возити за мном. ‫وبإ-كا----ن ت--- خ----‬ ‫-------- أ- ت--- خ----- ‫-ب-م-ا-ك أ- ت-ي- خ-ف-.- ------------------------ ‫وبإمكانك أن تسير خلفي.‬ 0
wbi'-----n-k-'a----si- ---lfi. w----------- '-- t---- k------ w-i-i-m-a-i- '-n t-s-r k-i-f-. ------------------------------ wbi'iimkanik 'an tasir khilfi.
Како да доћем до фудбалског стадиона? ‫ك-- ----إ-- -ل----ر--ال-د- ؟‬ ‫--- أ-- إ-- م--- ك-- ا---- ؟- ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ع- ك-ة ا-ق-م ؟- ------------------------------ ‫كيف أصل إلى ملعب كرة القدم ؟‬ 0
kyf-'-sl -i-l-- --leab----a- ---a-am-? k-- '--- '----- m----- k---- a------ ? k-f '-s- '-i-a- m-l-a- k-r-t a-q-d-m ? -------------------------------------- kyf 'asl 'iilaa maleab kurat alqadam ?
Пређите мост! ‫--ب- ال-----‬ ‫---- ا---- !- ‫-ع-ر ا-ج-ر !- -------------- ‫اعبر الجسر !‬ 0
ae----a-ji-- ! a---- a----- ! a-b-r a-j-s- ! -------------- aebur aljisr !
Возите кроз тунел! إع-ر--ل---!.‬ إ--- ا------- إ-ب- ا-ن-ق-.- ------------- إعبر النفق!.‬ 0
'-------a-n-f--. '------ a------- '-i-b-r a-n-f-!- ---------------- 'iiebar alnafq!.
Возите до трећег семафора. ‫س- --- -ل-ش----ا-ضو-ي- ا---ل-ة-‬ ‫-- ح-- ا------ ا------ ا-------- ‫-ر ح-ى ا-إ-ا-ة ا-ض-ئ-ة ا-ث-ل-ة-‬ --------------------------------- ‫سر حتى الإشارة الضوئية الثالثة.‬ 0
sr-----a---'-----r----ld---------lth-ali-----. s- h---- a---------- a--------- a------------- s- h-t-a a-'-i-h-r-t a-d-w-i-a- a-t-a-l-t-a-a- ---------------------------------------------- sr hataa al'iisharat aldawyiyat althaalithata.
Скрените затим у прву улицу десно. ‫-م---ع-ف-ب----لشا-- ---ول ------ي-ي-.‬ ‫-- ا---- ب-- ا----- ا---- ن-- ا------- ‫-م ا-ع-ف ب-د ا-ش-ر- ا-أ-ل ن-و ا-ي-ي-.- --------------------------------------- ‫ثم انعطف بعد الشارع الأول نحو اليمين.‬ 0
t-- a--e---f--aed-al---ha-i---l'aw----ahw -ly--in. t-- a------- b--- a--------- a------ n--- a------- t-m a-n-a-a- b-e- a-s-s-a-i- a-'-w-l n-h- a-y-m-n- -------------------------------------------------- thm aineataf baed alshsharie al'awal nahw alyamin.
Затим возите право преко следеће раскрснице. ‫و--ت-- م-ا--- حتى الت---- ا----م-‬ ‫------ م----- ح-- ا------ ا------- ‫-ا-ت-ر م-ا-ر- ح-ى ا-ت-ا-ع ا-ق-د-.- ----------------------------------- ‫واستمر مباشرة حتى التقاطع القادم.‬ 0
w-is---ira--u--sha-at-- hat-- al--qa-ue -lq-d--. w--------- m----------- h---- a-------- a------- w-i-t-m-r- m-b-s-a-a-a- h-t-a a-t-q-t-e a-q-d-a- ------------------------------------------------ waistamira mubasharatan hataa altaqatue alqadma.
Извините, како да доћем до аеродрома? ‫--واً !-كي- -ص--إ-ى-الم-----‬ ‫----- ! ك-- أ-- إ-- ا----- ؟- ‫-ف-ا- ! ك-ف أ-ل إ-ى ا-م-ا- ؟- ------------------------------ ‫عفواً ! كيف أصل إلى المطار ؟‬ 0
e-waa--!-k--- --s----i-a--a----a- ? e----- ! k--- '--- '----- a------ ? e-w-a- ! k-y- '-s- '-i-a- a-m-t-r ? ----------------------------------- efwaan ! kayf 'asl 'iilaa almatar ?
Најбоље је да узмете метро. ‫ال--ض- أ---ست-ل -طا- ا----.‬ ‫------ أ- ت---- ق--- ا------ ‫-ل-ف-ل أ- ت-ت-ل ق-ا- ا-ن-ق-‬ ----------------------------- ‫الأفضل أن تستقل قطار النفق.‬ 0
al'-fda- --n --s---ila --t-- a--afq. a------- '-- t-------- q---- a------ a-'-f-a- '-n t-s-a-i-a q-t-r a-n-f-. ------------------------------------ al'afdal 'an tastaqila qitar alnafq.
Возите се једноставно до задње станице. ‫تا-ع --س---ح-------ط- ال---ئ-ة-‬ ‫---- ا---- ح-- ا----- ا--------- ‫-ا-ع ا-س-ر ح-ى ا-م-ط- ا-ن-ا-ي-.- --------------------------------- ‫تابع السفر حتى المحطة النهائية.‬ 0
ta-bie--l---ar ---aa-------t-t --na-a--y-ta. t----- a------ h---- a-------- a------------ t-a-i- a-s-f-r h-t-a a-m-h-t-t a-n-h-y-y-t-. -------------------------------------------- taabie alsafar hataa almahatat alnahayiyata.

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!