Рјечник

sr Питати за пут   »   ku Asking for directions

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [çil]

Asking for directions

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Извините! Bi-e-ş^-in! B---------- B-b-x-^-i-! ----------- Bibexş^nin! 0
Можете ли ми помоћи? Hû---ik-r-n-al--arîya-m-n b--i-? H-- d------ a-------- m-- b----- H-n d-k-r-n a-î-a-î-a m-n b-k-n- -------------------------------- Hûn dikarin alîkarîya min bikin? 0
Где овде има добар ресторан? L- v-r re-t-----ke --ş-li -- ---e? L- v-- r---------- b-- l- k- h---- L- v-r r-s-o-a-e-e b-ş l- k- h-y-? ---------------------------------- Li vir restoraneke baş li kû heye? 0
Идите лево иза угла. Li -oşey---i---lê----ê-re-b--i-. L- k----- d- m--- ç--- r- b----- L- k-ş-y- d- m-l- ç-p- r- b-ç-n- -------------------------------- Li koşeyê di milê çepê re biçin. 0
Затим идите право један део пута. P-ş--p--e-î ra-- he---. P--- p----- r--- h----- P-ş- p-ç-k- r-s- h-r-n- ----------------------- Paşî piçekî rast herin. 0
Затим идите стотину метара удесно. P---r- --- ---re--i-mi-ê ----ê------çi-. P----- s-- m---- d- m--- r---- r- b----- P-ş-r- s-d m-t-e d- m-l- r-s-ê r- b-ç-n- ---------------------------------------- Piştre sed metre di milê rastê re biçin. 0
Можете такође узети аутобус. H-n--ikari---i---o---- -için. H-- d------ b- o------ b----- H-n d-k-r-n b- o-o-u-ê b-ç-n- ----------------------------- Hûn dikarin bi otobusê biçin. 0
Можете такође узети трамвај. H-- --k--in-bi -ra--ey--i-in. H-- d------ b- t------ b----- H-n d-k-r-n b- t-a-w-y b-ç-n- ----------------------------- Hûn dikarin bi tramwey biçin. 0
Можете такође једноставно возити за мном. H-n-d--ari---eme-----bi----n--. H-- d------ h--- m-- b--------- H-n d-k-r-n h-m- m-n b-ş-p-n-n- ------------------------------- Hûn dikarin heme min bişopînin. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ez çawa d--a--- biç--- ----y-ma------lê? E- ç--- d------ b----- s------- f------- E- ç-w- d-k-r-m b-ç-m- s-a-y-m- f-t-o-ê- ---------------------------------------- Ez çawa dikarim biçime stadyuma futbolê? 0
Пређите мост! Pi-ê-de-b-----n! P--- d----- k--- P-r- d-r-a- k-n- ---------------- Pirê derbas kin! 0
Возите кроз тунел! D- ----lê re----b-s -in! D- t----- r- d----- b--- D- t-n-l- r- d-r-a- b-n- ------------------------ Di tunelê re derbas bin! 0
Возите до трећег семафора. He----am-ey-----e-în-bi--o-. H--- l------ s------ b------ H-y- l-m-e-a s-y-m-n b-a-o-. ---------------------------- Heya lambeya sêyemîn biajon. 0
Скрените затим у прву улицу десно. J----de---p-şî-be- b-------ra-t- ve-biz-vi--n. J- c----- p--- b-- b- m--- r---- v- b--------- J- c-d-y- p-ş- b-r b- m-l- r-s-ê v- b-z-v-r-n- ---------------------------------------------- Ji cadeya pêşî ber bi milê rastê ve bizîvirin. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. P--î-j- -a----y---ê -- r--tera-- b--o-. P--- j- x------- b- r- r-------- b----- P-ş- j- x-ç-r-y- b- r- r-s-e-a-t b-j-n- --------------------------------------- Paşî ji xaçeriya bê re rasterast bajon. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? B-b--şin, -z - ç--a-biç-me-bal-fir--h-? B-------- e- ê ç--- b----- b----------- B-b-x-i-, e- ê ç-w- b-ç-m- b-l-f-r-e-ê- --------------------------------------- Bibexşin, ez ê çawa biçime balafirgehê? 0
Најбоље је да узмете метро. Ya--a----- b---etr-yê b--in. Y- b-- h-- b- m------ b----- Y- b-ş h-n b- m-t-o-ê b-ç-n- ---------------------------- Ya baş hûn bi metroyê biçin. 0
Возите се једноставно до задње станице. H-ya-ra--s--eh---aw- -iç--. H--- r--------- d--- b----- H-y- r-w-s-g-h- d-w- b-ç-n- --------------------------- Heya rawestgeha dawî biçin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!