Рјечник

sr Питати за пут   »   sk Pýtať sa na cestu

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [štyridsať]

Pýtať sa na cestu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Извините! P-ep-čt-! P-------- P-e-á-t-! --------- Prepáčte! 0
Можете ли ми помоћи? M-žete -i ----c-? M----- m- p------ M-ž-t- m- p-m-c-? ----------------- Môžete mi pomôcť? 0
Где овде има добар ресторан? K-e j- -- neja-á-d--rá---št-urác-a? K-- j- t- n----- d---- r----------- K-e j- t- n-j-k- d-b-á r-š-a-r-c-a- ----------------------------------- Kde je tu nejaká dobrá reštaurácia? 0
Идите лево иза угла. Ch-----vľavo--a-roh. C----- v---- z- r--- C-o-t- v-a-o z- r-h- -------------------- Choďte vľavo za roh. 0
Затим идите право један део пута. C-oď-- po-om-k--ok-ro---. C----- p---- k---- r----- C-o-t- p-t-m k-s-k r-v-o- ------------------------- Choďte potom kúsok rovno. 0
Затим идите стотину метара удесно. C---------o- --o --tro----p----. C----- p---- s-- m----- d------- C-o-t- p-t-m s-o m-t-o- d-p-a-a- -------------------------------- Choďte potom sto metrov doprava. 0
Можете такође узети аутобус. Môž-t----ť--j -ut--u--m. M----- í-- a- a--------- M-ž-t- í-ť a- a-t-b-s-m- ------------------------ Môžete ísť aj autobusom. 0
Можете такође узети трамвај. M-ž-t- -s- -j--l--tri-k-u. M----- í-- a- e----------- M-ž-t- í-ť a- e-e-t-i-k-u- -------------------------- Môžete ísť aj električkou. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Môž-t- -sť jedno-u--- -- za -n-u. M----- í-- j--------- a- z- m---- M-ž-t- í-ť j-d-o-u-h- a- z- m-o-. --------------------------------- Môžete ísť jednoducho aj za mnou. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? A-o-sa do--ane--k f--b-l----u----dión-? A-- s- d------- k f---------- š-------- A-o s- d-s-a-e- k f-t-a-o-é-u š-a-i-n-? --------------------------------------- Ako sa dostanem k futbalovému štadiónu? 0
Пређите мост! P-ejd-t- --z--o--! P------- c-- m---- P-e-d-t- c-z m-s-! ------------------ Prejdite cez most! 0
Возите кроз тунел! Cho--e ce- tun-l! C----- c-- t----- C-o-t- c-z t-n-l- ----------------- Choďte cez tunel! 0
Возите до трећег семафора. C----- ---k-t-etie---se---or-. C----- a- k t------- s-------- C-o-t- a- k t-e-i-m- s-m-f-r-. ------------------------------ Choďte až k tretiemu semaforu. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Na pr-ej--li-- --t-m od-očte---p--va. N- p---- u---- p---- o------ d------- N- p-v-j u-i-i p-t-m o-b-č-e d-p-a-a- ------------------------------------- Na prvej ulici potom odbočte doprava. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. C----e p-t-m--------e- ď-lši- -ri-ova-ku. C----- p---- r---- c-- ď----- k---------- C-o-t- p-t-m r-v-o c-z ď-l-i- k-i-o-a-k-. ----------------------------------------- Choďte potom rovno cez ďalšiu križovatku. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? P--p---e,---- -a-do--an-m----l-ti-k-? P-------- a-- s- d------- n- l------- P-e-á-t-, a-o s- d-s-a-e- n- l-t-s-o- ------------------------------------- Prepáčte, ako sa dostanem na letisko? 0
Најбоље је да узмете метро. N--l-pšie--ud-- ak -ô-d--e-m-tro-. N-------- b---- a- p------ m------ N-j-e-š-e b-d-, a- p-j-e-e m-t-o-. ---------------------------------- Najlepšie bude, ak pôjdete metrom. 0
Возите се једноставно до задње станице. O-ve--e s- až -a--on---ú-----ic-. O------ s- a- n- k------ s------- O-v-z-e s- a- n- k-n-č-ú s-a-i-u- --------------------------------- Odvezte sa až na konečnú stanicu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!