Рјечник

sr Питати за пут   »   cs Ptáme se na cestu

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [čtyřicet]

Ptáme se na cestu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Извините! Prom--t-! P-------- P-o-i-t-! --------- Promiňte! 0
Можете ли ми помоћи? M---t---- po-o-i? M----- m- p------ M-ž-t- m- p-m-c-? ----------------- Můžete mi pomoci? 0
Где овде има добар ресторан? Kd- ---tad--n---k- d-b-á r-sta-----? K-- j- t--- n----- d---- r---------- K-e j- t-d- n-j-k- d-b-á r-s-a-r-c-? ------------------------------------ Kde je tady nějaká dobrá restaurace? 0
Идите лево иза угла. N---o------nět--d--e--. N- r--- z------ d------ N- r-h- z-h-ě-e d-l-v-. ----------------------- Na rohu zahněte doleva. 0
Затим идите право један део пута. Pak běžte ---s-k -ovn-. P-- b---- k----- r----- P-k b-ž-e k-u-e- r-v-ě- ----------------------- Pak běžte kousek rovně. 0
Затим идите стотину метара удесно. A p---- ----- s-- --tr- d-p---a. A p---- b---- s-- m---- d------- A p-t-m b-ž-e s-o m-t-ů d-p-a-a- -------------------------------- A potom běžte sto metrů doprava. 0
Можете такође узети аутобус. Můž-t- j-- - -u---us--. M----- j-- i a--------- M-ž-t- j-t i a-t-b-s-m- ----------------------- Můžete jet i autobusem. 0
Можете такође узети трамвај. Mů-et---et-i t-----jí. M----- j-- i t-------- M-ž-t- j-t i t-a-v-j-. ---------------------- Můžete jet i tramvají. 0
Можете такође једноставно возити за мном. M---te-----z- -no-. M----- j-- z- m---- M-ž-t- j-t z- m-o-. ------------------- Můžete jet za mnou. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? J---se-do-ta-u k-f----l-vé-u stad-ónu? J-- s- d------ k f---------- s-------- J-k s- d-s-a-u k f-t-a-o-é-u s-a-i-n-? -------------------------------------- Jak se dostanu k fotbalovému stadiónu? 0
Пређите мост! P-----te-p-e- --s-! P------- p--- m---- P-e-e-t- p-e- m-s-! ------------------- Přejeďte přes most! 0
Возите кроз тунел! Proje--e--u-ele-! P------- t------- P-o-e-t- t-n-l-m- ----------------- Projeďte tunelem! 0
Возите до трећег семафора. J--t- -- --e-í-u ---a-o-u. J---- k- t------ s-------- J-ď-e k- t-e-í-u s-m-f-r-. -------------------------- Jeďte ke třetímu semaforu. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Pot-m-o-b--t---a p--------r--a. P---- o------ n- p---- d------- P-t-m o-b-č-e n- p-v-í d-p-a-a- ------------------------------- Potom odbočte na první doprava. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. P----r-je--e -ovně--e--li-ší--ři--vat-u. P-- p------- r---- n-------- k---------- P-k p-o-e-t- r-v-ě n-j-l-ž-í k-i-o-a-k-. ---------------------------------------- Pak projeďte rovně nejbližší křižovatku. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Pr---ňt-- jak-s- -o-t--u n- l--i--ě? P-------- j-- s- d------ n- l------- P-o-i-t-, j-k s- d-s-a-u n- l-t-š-ě- ------------------------------------ Promiňte, jak se dostanu na letiště? 0
Најбоље је да узмете метро. Nej-epší-b--e, --yž pojed--e m-----. N------- b---- k--- p------- m------ N-j-e-š- b-d-, k-y- p-j-d-t- m-t-e-. ------------------------------------ Nejlepší bude, když pojedete metrem. 0
Возите се једноставно до задње станице. Je-te -- k--e--ou. J---- n- k-------- J-ď-e n- k-n-č-o-. ------------------ Jeďte na konečnou. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!