Рјечник

sr Питати за пут   »   ca Demanar el camí

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [quaranta]

Demanar el camí

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Извините! Pe-----! Perdoni! 0
Можете ли ми помоћи? Qu- e- p----- a-----? Que em podria ajudar? 0
Где овде има добар ресторан? On h- h- u- b-- r--------- p-- a---? On hi ha un bon restaurant per aquí? 0
Идите лево иза угла. Gi-- a l--------- a l- c--------. Giri a l’esquerra a la cantonada. 0
Затим идите право један део пута. De----- c------- u-- m--- r----. Després continui una mica recte. 0
Затим идите стотину метара удесно. De----- v--- c--- m----- a l- d----. Després vagi cent metres a la dreta. 0
Можете такође узети аутобус. Ta--- p-- a----- l--------. També pot agafar l’autobús. 0
Можете такође узети трамвај. Ta--- p-- p------ e- t------. També pot prendre el tramvia. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Ta--- e- p-- s----- e- c----. També em pot seguir en cotxe. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Co- v--- a l------- d- f-----? Com vaig a l’estadi de futbol? 0
Пређите мост! Tr------ e- p---! Travessi el pont! 0
Возите кроз тунел! Pa--- p-- t----! Passi pel túnel! 0
Возите до трећег семафора. Va-- f--- a- t----- s------. Vagi fins al tercer semàfor. 0
Скрените затим у прву улицу десно. De----- p------ e- p----- c----- a l- d----. Després prengui el primer carrer a la dreta. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Co------ t-- d--- e- e- p----- e----------. Continui tot dret en el pròxim encreuament. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Pe-------- c-- v--- a l---------? Perdoni’m, com vaig a l’aeroport? 0
Најбоље је да узмете метро. El m----- é- a----- e- m----. El millor és agafar el metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. Co------ f--- a l------- e------. Continui fins a l’última estació. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!