Рјечник

sr Питати за пут   »   lv Jautāt ceļu

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [četrdesmit]

Jautāt ceļu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Извините! At---------- l----! Atvainojiet, lūdzu! 0
Можете ли ми помоћи? Va- J-- v---- m-- p-------? Vai Jūs varat man palīdzēt? 0
Где овде има добар ресторан? Ku- š--- i- l--- r--------? Kur šeit ir labs restorāns? 0
Идите лево иза угла. Kr-------- e---- p- k-----. Krustojumā ejiet pa kreisi. 0
Затим идите право један део пута. Ta- e---- n------ g----- t-----. Tad ejiet nelielu gabalu taisni. 0
Затим идите стотину метара удесно. Ta- e---- s---- m----- p- l---. Tad ejiet simts metrus pa labi. 0
Можете такође узети аутобус. Jū- v---- b----- a-- a- a-------. Jūs varat braukt arī ar autobusu. 0
Можете такође узети трамвај. Jū- v---- b----- a-- a- t-------. Jūs varat braukt arī ar tramvaju. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Jū- v---- v-------- b----- a-- m----. Jūs varat vienkārši braukt aiz manis. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Kā e- v--- n----- l--- f------ s--------? Kā es varu nokļūt līdz futbola stadionam? 0
Пређите мост! Br------ p--- t-----! Brauciet pāri tiltam! 0
Возите кроз тунел! Br------ c---- t------! Brauciet cauri tunelim! 0
Возите до трећег семафора. Br------ l--- t------- l---------. Brauciet līdz trešajam luksoforam. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Ta- n------------ p------ i--- p- l---. Tad nogriezieties pirmajā ielā pa labi. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Ta- b------- t----- p--- n-------- k----------. Tad brauciet taisni pāri nākošajam krustojumam. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? At---------- k- e- v--- n----- l------? Atvainojiet, kā es varu nokļūt lidostā? 0
Најбоље је да узмете метро. Vi------ b------- a- m----. Vislabāk brauciet ar metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. Br------ l--- g--- s-------! Brauciet līdz gala stacijai! 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!