Рјечник

sr Питати за пут   »   ky Asking for directions

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [кырк]

40 [kırk]

Asking for directions

[Joldu suroo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Извините! К-чи-е-из! К--------- К-ч-р-с-з- ---------- Кечиресиз! 0
K--i-e--z! K--------- K-ç-r-s-z- ---------- Keçiresiz!
Можете ли ми помоћи? М----жарда- б--- -л--ы---? М--- ж----- б--- а-------- М-г- ж-р-а- б-р- а-а-ы-б-? -------------------------- Мага жардам бере аласызбы? 0
M------r--m ber- -l--ı---? M--- j----- b--- a-------- M-g- j-r-a- b-r- a-a-ı-b-? -------------------------- Maga jardam bere alasızbı?
Где овде има добар ресторан? Б-- ж-рд---а-шы--е--о-ан к-йд-? Б-- ж---- ж---- р------- к----- Б-л ж-р-е ж-к-ы р-с-о-а- к-й-а- ------------------------------- Бул жерде жакшы ресторан кайда? 0
Bul--e-d----k-ı--estor---k-yda? B-- j---- j---- r------- k----- B-l j-r-e j-k-ı r-s-o-a- k-y-a- ------------------------------- Bul jerde jakşı restoran kayda?
Идите лево иза угла. С--го--б-р-к- өтү-үз. С----- б----- ө------ С-л-о- б-р-к- ө-ү-ү-. --------------------- Солго, бурчка өтүңүз. 0
S------bu-----öt----. S----- b----- ö------ S-l-o- b-r-k- ö-ü-ü-. --------------------- Solgo, burçka ötüŋüz.
Затим идите право један део пута. А-а- бир-а- -ү- -ү--ң--. А--- б-- а- т-- ж------- А-а- б-р а- т-з ж-р-ң-з- ------------------------ Анан бир аз түз жүрүңүз. 0
A-----ir -- tüz -ü-ü---. A--- b-- a- t-- j------- A-a- b-r a- t-z j-r-ŋ-z- ------------------------ Anan bir az tüz jürüŋüz.
Затим идите стотину метара удесно. Анда- ------ж-з м--- --го өт--үз. А---- к---- ж-- м--- о--- ө------ А-д-н к-й-н ж-з м-т- о-г- ө-ү-ү-. --------------------------------- Андан кийин жүз метр оңго өтүңүз. 0
A-d-- kiyin jü- m--r-o-----tüŋüz. A---- k---- j-- m--- o--- ö------ A-d-n k-y-n j-z m-t- o-g- ö-ü-ü-. --------------------------------- Andan kiyin jüz metr oŋgo ötüŋüz.
Можете такође узети аутобус. Ош----й---е -вт--ус-а тү--өңүз б----. О------ э-- а-------- т------- б----- О-о-д-й э-е а-т-б-с-а т-ш-ө-ү- б-л-т- ------------------------------------- Ошондой эле автобуска түшсөңүз болот. 0
Oşo-do----e-avto--sk- t---öŋ-- bol-t. O------ e-- a-------- t------- b----- O-o-d-y e-e a-t-b-s-a t-ş-ö-ü- b-l-t- ------------------------------------- Oşondoy ele avtobuska tüşsöŋüz bolot.
Можете такође узети трамвај. О-о-до---л- тр-м-ай-- -ү-с-----б-л-т. О------ э-- т-------- т------- б----- О-о-д-й э-е т-а-в-й-а т-ш-ө-ү- б-л-т- ------------------------------------- Ошондой эле трамвайга түшсөңүз болот. 0
Oşo---y-ele--r--v---- tü-s--üz --l-t. O------ e-- t-------- t------- b----- O-o-d-y e-e t-a-v-y-a t-ş-ö-ü- b-l-t- ------------------------------------- Oşondoy ele tramvayga tüşsöŋüz bolot.
Можете такође једноставно возити за мном. О-ондо-------с-- --н-г--а-----н-ар-ым--н----с-ңыз -----. О------ э--- с-- ж-- г--- м---- а------- б------- б----- О-о-д-й э-е- с-з ж-н г-н- м-н-н а-т-м-а- б-р-а-ы- б-л-т- -------------------------------------------------------- Ошондой эле, сиз жөн гана менин артымдан барсаңыз болот. 0
O-o---y-e--- s---jön ga-a menin-art---a- ba-s-ŋ---bolo-. O------ e--- s-- j-- g--- m---- a------- b------- b----- O-o-d-y e-e- s-z j-n g-n- m-n-n a-t-m-a- b-r-a-ı- b-l-t- -------------------------------------------------------- Oşondoy ele, siz jön gana menin artımdan barsaŋız bolot.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ф--бол-----и--у-а----т-п--а-ам? Ф----- с--------- к----- б----- Ф-т-о- с-а-и-н-н- к-н-и- б-р-м- ------------------------------- Футбол стадионуна кантип барам? 0
Futb-- st----n--a-kant-p--a--m? F----- s--------- k----- b----- F-t-o- s-a-i-n-n- k-n-i- b-r-m- ------------------------------- Futbol stadionuna kantip baram?
Пређите мост! К---рө-ө- ----ү-! К-------- ө------ К-п-р-д-н ө-ү-ү-! ----------------- Көпүрөдөн өтүңүз! 0
K-p-----n--t-ŋ-z! K-------- ö------ K-p-r-d-n ö-ü-ü-! ----------------- Köpürödön ötüŋüz!
Возите кроз тунел! Т----л-арк--уу-а------! Т----- а------ а------- Т-н-е- а-к-л-у а-д-ң-з- ----------------------- Туннел аркылуу айдаңыз! 0
Tu-nel arkı--- -ydaŋ--! T----- a------ a------- T-n-e- a-k-l-u a-d-ŋ-z- ----------------------- Tunnel arkıluu aydaŋız!
Возите до трећег семафора. Ү-үнч- с---оф-рг--че--- ---аң-з. Ү----- с--------- ч---- а------- Ү-ү-ч- с-е-о-о-г- ч-й-н а-д-ң-з- -------------------------------- Үчүнчү светофорго чейин айдаңыз. 0
Üç-nç--sve-o-org--ç-yin--y-aŋ-z. Ü----- s--------- ç---- a------- Ü-ü-ç- s-e-o-o-g- ç-y-n a-d-ŋ-z- -------------------------------- Üçünçü svetoforgo çeyin aydaŋız.
Скрените затим у прву улицу десно. А-д-- ки--н--бир-нчи мү-к-н--лү--ө -ң-- -уру-уз. А---- к----- б------ м------------ о--- б------- А-д-н к-й-н- б-р-н-и м-м-ү-ч-л-к-ө о-г- б-р-ң-з- ------------------------------------------------ Андан кийин, биринчи мүмкүнчүлүктө оңго буруңуз. 0
Anda- -i-in--birinç---ümkü--ül-ktö oŋ-o----u-uz. A---- k----- b------ m------------ o--- b------- A-d-n k-y-n- b-r-n-i m-m-ü-ç-l-k-ö o-g- b-r-ŋ-z- ------------------------------------------------ Andan kiyin, birinçi mümkünçülüktö oŋgo buruŋuz.
Затим возите право преко следеће раскрснице. А--а- к-й-н --- э-е-к-----и--ес---ш-ен-өт-ңүз. А---- к---- т-- э-- к------ к--------- ө------ А-д-н к-й-н т-з э-е к-й-н-и к-с-л-ш-е- ө-ү-ү-. ---------------------------------------------- Андан кийин түз эле кийинки кесилиштен өтүңүз. 0
An-a- k--in-t-z -le k-----i ---il----n ö--ŋ--. A---- k---- t-- e-- k------ k--------- ö------ A-d-n k-y-n t-z e-e k-y-n-i k-s-l-ş-e- ö-ü-ü-. ---------------------------------------------- Andan kiyin tüz ele kiyinki kesilişten ötüŋüz.
Извините, како да доћем до аеродрома? Кеч-р---з, -эро-о-т---кан--- -ет-ем боло-? К--------- а--------- к----- ж----- б----- К-ч-р-с-з- а-р-п-р-к- к-н-и- ж-т-е- б-л-т- ------------------------------------------ Кечиресиз, аэропортко кантип жетсем болот? 0
K-çi---iz- -------tko --n-i--j-t--m b--ot? K--------- a--------- k----- j----- b----- K-ç-r-s-z- a-r-p-r-k- k-n-i- j-t-e- b-l-t- ------------------------------------------ Keçiresiz, aeroportko kantip jetsem bolot?
Најбоље је да узмете метро. М-т-о-- т--сө--з-ж--ш- -оло-. М------ т------- ж---- б----- М-т-о-о т-ш-ө-ү- ж-к-ы б-л-т- ----------------------------- Метрого түшсөңүз жакшы болот. 0
M-t-o-- t-ş---üz j---ı-b-l--. M------ t------- j---- b----- M-t-o-o t-ş-ö-ü- j-k-ı b-l-t- ----------------------------- Metrogo tüşsöŋüz jakşı bolot.
Возите се једноставно до задње станице. А-ы--ы ---н-и-га -е--- -йд--ы-. А----- с-------- ч---- а------- А-ы-к- с-а-ц-я-а ч-й-н а-д-ң-з- ------------------------------- Акыркы станцияга чейин айдаңыз. 0
Ak-rkı-sta-tsiya-- --y-n -yd----. A----- s---------- ç---- a------- A-ı-k- s-a-t-i-a-a ç-y-n a-d-ŋ-z- --------------------------------- Akırkı stantsiyaga çeyin aydaŋız.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!