Рјечник

sr Питати за пут   »   eo Demandi pri la vojo

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [kvardek]

Demandi pri la vojo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Извините! Pard--- -i-! P------ m--- P-r-o-u m-n- ------------ Pardonu min! 0
Можете ли ми помоћи? Ĉu-v- p---s--elp- -in? Ĉ- v- p---- h---- m--- Ĉ- v- p-v-s h-l-i m-n- ---------------------- Ĉu vi povas helpi min? 0
Где овде има добар ресторан? Ki---st-s-b----r-----aci----u-e? K-- e---- b--- r--------- a----- K-e e-t-s b-n- r-s-o-a-i- a-u-e- -------------------------------- Kie estas bona restoracio apude? 0
Идите лево иза угла. Ĉ--ngul---r- m-ldekstr--. Ĉ------- i-- m----------- Ĉ-a-g-l- i-u m-l-e-s-r-n- ------------------------- Ĉeangule iru maldekstren. 0
Затим идите право један део пута. Po-t- io-e i-u-r-kte a-taŭe-. P---- i--- i-- r---- a------- P-s-e i-m- i-u r-k-e a-t-ŭ-n- ----------------------------- Poste iome iru rekte antaŭen. 0
Затим идите стотину метара удесно. P------r----n- m-----n---k-----. P---- i-- c--- m------ d-------- P-s-e i-u c-n- m-t-o-n d-k-t-e-. -------------------------------- Poste iru cent metrojn dekstren. 0
Можете такође узети аутобус. V--p-va---nk-- pr--- -a b--on. V- p---- a---- p---- l- b----- V- p-v-s a-k-ŭ p-e-i l- b-s-n- ------------------------------ Vi povas ankaŭ preni la buson. 0
Можете такође узети трамвај. Vi -o-a- ankaŭ p-e-i-l---r--o-. V- p---- a---- p---- l- t------ V- p-v-s a-k-ŭ p-e-i l- t-a-o-. ------------------------------- Vi povas ankaŭ preni la tramon. 0
Можете такође једноставно возити за мном. V- -o-a- ankaŭ s-m--- s-k----in-a---. V- p---- a---- s----- s---- m-- a---- V- p-v-s a-k-ŭ s-m-l- s-k-i m-n a-t-. ------------------------------------- Vi povas ankaŭ simple sekvi min aŭte. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? K--l mi a---gu-la-f--b-l-tadio--n? K--- m- a----- l- f--------------- K-e- m- a-i-g- l- f-t-a-s-a-i-n-n- ---------------------------------- Kiel mi atingu la futbalstadionon? 0
Пређите мост! Transir- -- ----o-! T------- l- p------ T-a-s-r- l- p-n-o-! ------------------- Transiru la ponton! 0
Возите кроз тунел! T--v--ur--l- tu-----! T-------- l- t------- T-a-e-u-u l- t-n-l-n- --------------------- Traveturu la tunelon! 0
Возите до трећег семафора. V--uru-ĝi- -a---ia--rafik----. V----- ĝ-- l- t--- t---------- V-t-r- ĝ-s l- t-i- t-a-i-l-m-. ------------------------------ Veturu ĝis la tria trafiklumo. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Po-t- turnu de----e--en-la -nua- s--a-on. P---- t---- d------- e- l- u---- s------- P-s-e t-r-u d-k-t-e- e- l- u-u-n s-r-t-n- ----------------------------------------- Poste turnu dekstren en la unuan straton. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. P--t--v-t-r- -e--e---t-ŭ-- -----a--------a-vo-k-uc---. P---- v----- r---- a------ t-- l- s------- v---------- P-s-e v-t-r- r-k-e a-t-ŭ-n t-a l- s-k-a-t- v-j-r-c-ĝ-. ------------------------------------------------------ Poste veturu rekte antaŭen tra la sekvanta vojkruciĝo. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Pa----- -i-,-kie--mi -ti-gu ---fl-ghav-n-n? P------ m--- k--- m- a----- l- f----------- P-r-o-u m-n- k-e- m- a-i-g- l- f-u-h-v-n-n- ------------------------------------------- Pardonu min, kiel mi atingu la flughavenon? 0
Најбоље је да узмете метро. P-ej----e-es--s, -e vi-p-e-a--l- ------n. P--- b--- e----- s- v- p----- l- m------- P-e- b-n- e-t-s- s- v- p-e-a- l- m-t-o-n- ----------------------------------------- Plej bone estas, se vi prenas la metroon. 0
Возите се једноставно до задње станице. Si-pl--veturu --- l---ast- h-l-ej-. S----- v----- ĝ-- l- l---- h------- S-m-l- v-t-r- ĝ-s l- l-s-a h-l-e-o- ----------------------------------- Simple veturu ĝis la lasta haltejo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!