Рјечник

sr Питати за пут   »   tr Yol sormak

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [kırk]

Yol sormak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Извините! A-fe-er-i--z! A------------ A-f-d-r-i-i-! ------------- Affedersiniz! 0
Можете ли ми помоћи? Bana-ya--ım--d-bi--r mi-i-iz? B--- y----- e------- m------- B-n- y-r-ı- e-e-i-i- m-s-n-z- ----------------------------- Bana yardım edebilir misiniz? 0
Где овде има добар ресторан? Bu---- iy- bi- -est--a---er--- var? B----- i-- b-- r------- n----- v--- B-r-d- i-i b-r r-s-o-a- n-r-d- v-r- ----------------------------------- Burada iyi bir restoran nerede var? 0
Идите лево иза угла. K-şeden --la---p-n. K------ s--- s----- K-ş-d-n s-l- s-p-n- ------------------- Köşeden sola sapın. 0
Затим идите право један део пута. Ondan s-nra -ir-p--ça --m--z g-d--. O---- s---- b-- p---- d----- g----- O-d-n s-n-a b-r p-r-a d-m-ü- g-d-n- ----------------------------------- Ondan sonra bir parça dümdüz gidin. 0
Затим идите стотину метара удесно. Ond-n-so-r---ü- m---- ---- gi---. O---- s---- y-- m---- s--- g----- O-d-n s-n-a y-z m-t-e s-ğ- g-d-n- --------------------------------- Ondan sonra yüz metre sağa gidin. 0
Можете такође узети аутобус. Otob--le de--ide--li----iz. O------- d- g-------------- O-o-ü-l- d- g-d-b-l-r-i-i-. --------------------------- Otobüsle de gidebilirsiniz. 0
Можете такође узети трамвај. Tram--y-i-e-d----d-bi-i-s----. T------ i-- d- g-------------- T-a-v-y i-e d- g-d-b-l-r-i-i-. ------------------------------ Tramvay ile de gidebilirsiniz. 0
Можете такође једноставно возити за мном. B--i----ip--- -deb-li-sin-z. B--- t---- d- e------------- B-n- t-k-p d- e-e-i-i-s-n-z- ---------------------------- Beni takip de edebilirsiniz. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? S--d---a---sı---id--ili-i-? S------- n---- g----------- S-a-y-m- n-s-l g-d-b-l-r-m- --------------------------- Stadyuma nasıl gidebilirim? 0
Пређите мост! K--rüyü geç-n! K------ g----- K-p-ü-ü g-ç-n- -------------- Köprüyü geçin! 0
Возите кроз тунел! T----de- ge-in! T------- g----- T-n-l-e- g-ç-n- --------------- Tünelden geçin! 0
Возите до трећег семафора. Üç------am-aya------ g--i-. Ü----- l------ k---- g----- Ü-ü-c- l-m-a-a k-d-r g-d-n- --------------------------- Üçüncü lambaya kadar gidin. 0
Скрените затим у прву улицу десно. O-----sonra i---c---e--n--ağa -a-ı-. O---- s---- i-- c------- s--- s----- O-d-n s-n-a i-k c-d-e-e- s-ğ- s-p-n- ------------------------------------ Ondan sonra ilk caddeden sağa sapın. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Ond-n ----a --r --n-a----a-ş-kta- --m--z---d--. O---- s---- b-- s------ k-------- d----- g----- O-d-n s-n-a b-r s-n-a-i k-v-a-t-n d-m-ü- g-d-n- ----------------------------------------------- Ondan sonra bir sonraki kavşaktan dümdüz gidin. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Affe-e-sini-- hav--i----na n--ıl g---ce---? A------------ h----------- n---- g--------- A-f-d-r-i-i-, h-v-l-m-n-n- n-s-l g-d-c-ğ-m- ------------------------------------------- Affedersiniz, havalimanına nasıl gideceğim? 0
Најбоље је да узмете метро. E- i--s--m--r-yl- g---n. E- i---- m------- g----- E- i-i-i m-t-o-l- g-d-n- ------------------------ En iyisi metroyla gidin. 0
Возите се једноставно до задње станице. So- dura-a-k-d----id-n. S-- d----- k---- g----- S-n d-r-ğ- k-d-r g-d-n- ----------------------- Son durağa kadar gidin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!