Рјечник

sr Питати за пут   »   tr Yol sormak

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [kırk]

Yol sormak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Извините! Aff-der--niz! A____________ A-f-d-r-i-i-! ------------- Affedersiniz! 0
Можете ли ми помоћи? B--a yar-ı- ede--l-r m--i---? B___ y_____ e_______ m_______ B-n- y-r-ı- e-e-i-i- m-s-n-z- ----------------------------- Bana yardım edebilir misiniz? 0
Где овде има добар ресторан? Bu--da iy- -i---esto--n-n-red----r? B_____ i__ b__ r_______ n_____ v___ B-r-d- i-i b-r r-s-o-a- n-r-d- v-r- ----------------------------------- Burada iyi bir restoran nerede var? 0
Идите лево иза угла. K-----n s--- -apın. K______ s___ s_____ K-ş-d-n s-l- s-p-n- ------------------- Köşeden sola sapın. 0
Затим идите право један део пута. Ond-n sonra-----parç- ---d-- g---n. O____ s____ b__ p____ d_____ g_____ O-d-n s-n-a b-r p-r-a d-m-ü- g-d-n- ----------------------------------- Ondan sonra bir parça dümdüz gidin. 0
Затим идите стотину метара удесно. On--n--o--a---z -e--e-sağa -i-in. O____ s____ y__ m____ s___ g_____ O-d-n s-n-a y-z m-t-e s-ğ- g-d-n- --------------------------------- Ondan sonra yüz metre sağa gidin. 0
Можете такође узети аутобус. O-o--sle d---i-------s-n-z. O_______ d_ g______________ O-o-ü-l- d- g-d-b-l-r-i-i-. --------------------------- Otobüsle de gidebilirsiniz. 0
Можете такође узети трамвај. Tra--a- --e d---i--bil-r--n--. T______ i__ d_ g______________ T-a-v-y i-e d- g-d-b-l-r-i-i-. ------------------------------ Tramvay ile de gidebilirsiniz. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Be-i tak----e--de-il---i-iz. B___ t____ d_ e_____________ B-n- t-k-p d- e-e-i-i-s-n-z- ---------------------------- Beni takip de edebilirsiniz. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? S-adyu-a----ı- g--ebi-i-im? S_______ n____ g___________ S-a-y-m- n-s-l g-d-b-l-r-m- --------------------------- Stadyuma nasıl gidebilirim? 0
Пређите мост! Köpr-yü -eç-n! K______ g_____ K-p-ü-ü g-ç-n- -------------- Köprüyü geçin! 0
Возите кроз тунел! T---l--n--e--n! T_______ g_____ T-n-l-e- g-ç-n- --------------- Tünelden geçin! 0
Возите до трећег семафора. Üç-nc-----b----k---- -i-in. Ü_____ l______ k____ g_____ Ü-ü-c- l-m-a-a k-d-r g-d-n- --------------------------- Üçüncü lambaya kadar gidin. 0
Скрените затим у прву улицу десно. O-dan s-nra --- -----d---sa----a-ın. O____ s____ i__ c_______ s___ s_____ O-d-n s-n-a i-k c-d-e-e- s-ğ- s-p-n- ------------------------------------ Ondan sonra ilk caddeden sağa sapın. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. O-----s-n-a --r son---i k--ş--ta--d-m-ü----d-n. O____ s____ b__ s______ k________ d_____ g_____ O-d-n s-n-a b-r s-n-a-i k-v-a-t-n d-m-ü- g-d-n- ----------------------------------------------- Ondan sonra bir sonraki kavşaktan dümdüz gidin. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? A-fe--rs---z, --v--i--nına---sı- gi-ec-ği-? A____________ h___________ n____ g_________ A-f-d-r-i-i-, h-v-l-m-n-n- n-s-l g-d-c-ğ-m- ------------------------------------------- Affedersiniz, havalimanına nasıl gideceğim? 0
Најбоље је да узмете метро. En iyisi -----y-a -----. E_ i____ m_______ g_____ E- i-i-i m-t-o-l- g-d-n- ------------------------ En iyisi metroyla gidin. 0
Возите се једноставно до задње станице. S-n-du-a-a -a-ar -i--n. S__ d_____ k____ g_____ S-n d-r-ğ- k-d-r g-d-n- ----------------------- Son durağa kadar gidin. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!