Рјечник

sr Питати за пут   »   sv Fråga efter vägen

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [fyrtio]

Fråga efter vägen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Извините! U-----a! U------- U-s-k-a- -------- Ursäkta! 0
Можете ли ми помоћи? K---n--hjä--- m--? K-- n- h----- m--- K-n n- h-ä-p- m-g- ------------------ Kan ni hjälpa mig? 0
Где овде има добар ресторан? Var f-nn---- -r- --s-a---ng-h--? V-- f---- e- b-- r--------- h--- V-r f-n-s e- b-a r-s-a-r-n- h-r- -------------------------------- Var finns en bra restaurang här? 0
Идите лево иза угла. G--run- hö-----til- ---ster. G- r--- h----- t--- v------- G- r-n- h-r-e- t-l- v-n-t-r- ---------------------------- Gå runt hörnet till vänster. 0
Затим идите право један део пута. G- --d-- e--b-t-r-kt --am. G- s---- e- b-- r--- f---- G- s-d-n e- b-t r-k- f-a-. -------------------------- Gå sedan en bit rakt fram. 0
Затим идите стотину метара удесно. G--seda---undr---et-- ti-- --g-r. G- s---- h----- m---- t--- h----- G- s-d-n h-n-r- m-t-r t-l- h-g-r- --------------------------------- Gå sedan hundra meter till höger. 0
Можете такође узети аутобус. Ni-k-n--cks-----bus--n. N- k-- o---- t- b------ N- k-n o-k-å t- b-s-e-. ----------------------- Ni kan också ta bussen. 0
Можете такође узети трамвај. Ni-kan-också -a-s-å--a-n-n. N- k-- o---- t- s---------- N- k-n o-k-å t- s-å-v-g-e-. --------------------------- Ni kan också ta spårvagnen. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Ni-k-n ----å he-t--nk-l- -------er--ig. N- k-- o---- h--- e----- å-- e---- m--- N- k-n o-k-å h-l- e-k-l- å-a e-t-r m-g- --------------------------------------- Ni kan också helt enkelt åka efter mig. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? H-r kom-er-jag till-f--------ta--on? H-- k----- j-- t--- f--------------- H-r k-m-e- j-g t-l- f-t-o-l-s-a-i-n- ------------------------------------ Hur kommer jag till fotbollsstadion? 0
Пређите мост! G--------r--! G- ö--- b---- G- ö-e- b-o-! ------------- Gå över bron! 0
Возите кроз тунел! Å- -enom-tunn---! Å- g---- t------- Å- g-n-m t-n-e-n- ----------------- Åk genom tunneln! 0
Возите до трећег семафора. Å- -ram---ll-tr---e-t--f-k-juset. Å- f--- t--- t----- t------------ Å- f-a- t-l- t-e-j- t-a-i-l-u-e-. --------------------------------- Åk fram till tredje trafikljuset. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Ta ---an--- -ill--öge- vi- för--a -a-a-. T- s---- a- t--- h---- v-- f----- g----- T- s-d-n a- t-l- h-g-r v-d f-r-t- g-t-n- ---------------------------------------- Ta sedan av till höger vid första gatan. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Å- ------ra----r-m -----ä-t--ko--n---. Å- s---- r--- f--- v-- n---- k-------- Å- s-d-n r-k- f-a- v-d n-s-a k-r-n-n-. -------------------------------------- Åk sedan rakt fram vid nästa korsning. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? U---kt-- hu- k-mm-----g -i-l-flygp---s-n? U------- h-- k----- j-- t--- f----------- U-s-k-a- h-r k-m-e- j-g t-l- f-y-p-a-s-n- ----------------------------------------- Ursäkta, hur kommer jag till flygplatsen? 0
Најбоље је да узмете метро. D-t-----äst a-- t- --nnelba---. D-- ä- b--- a-- t- t----------- D-t ä- b-s- a-t t- t-n-e-b-n-n- ------------------------------- Det är bäst att ta tunnelbanan. 0
Возите се једноставно до задње станице. Åk------e-k-l- -nda -ra--ti-l-s----ta-io---. Å- h--- e----- ä--- f--- t--- s------------- Å- h-l- e-k-l- ä-d- f-a- t-l- s-u-s-a-i-n-n- -------------------------------------------- Åk helt enkelt ända fram till slutstationen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!