Рјечник

sr Питати за пут   »   kk Asking for directions

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [қырық]

40 [qırıq]

Asking for directions

[Jol suraw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Извините! К--і---і-! К--------- К-ш-р-ң-з- ---------- Кешіріңіз! 0
Ke-i--ñ--! K--------- K-ş-r-ñ-z- ---------- Keşiriñiz!
Можете ли ми помоћи? Кө---те---а-асыз --? К-------- а----- б-- К-м-к-е-е а-а-ы- б-? -------------------- Көмектесе аласыз ба? 0
K---k-e----l--ız b-? K-------- a----- b-- K-m-k-e-e a-a-ı- b-? -------------------- Kömektese alasız ba?
Где овде има добар ресторан? Мұн----ай ж-р----ақс- --йр-----а ба-? М---- қ-- ж---- ж---- м--------- б--- М-н-а қ-й ж-р-е ж-қ-ы м-й-а-х-н- б-р- ------------------------------------- Мұнда қай жерде жақсы мейрамхана бар? 0
M--d----y j--de-ja--ı-me---m--na b--? M---- q-- j---- j---- m--------- b--- M-n-a q-y j-r-e j-q-ı m-y-a-x-n- b-r- ------------------------------------- Munda qay jerde jaqsı meyramxana bar?
Идите лево иза угла. Б-рышта-----ға--а--й -ү---і-. Б------- с---- қ---- ж------- Б-р-ш-а- с-л-а қ-р-й ж-р-ң-з- ----------------------------- Бұрыштан солға қарай жүріңіз. 0
B---şta- so--a--aray --riñ--. B------- s---- q---- j------- B-r-ş-a- s-l-a q-r-y j-r-ñ-z- ----------------------------- Burıştan solğa qaray jüriñiz.
Затим идите право један део пута. С---н -е--- б-раз тура-ж----із. С---- к---- б---- т--- ж------- С-д-н к-й-н б-р-з т-р- ж-р-ң-з- ------------------------------- Содан кейін біраз тура жүріңіз. 0
S-----keyin--iraz-tw---jüri---. S---- k---- b---- t--- j------- S-d-n k-y-n b-r-z t-r- j-r-ñ-z- ------------------------------- Sodan keyin biraz twra jüriñiz.
Затим идите стотину метара удесно. С-сын--үз ме-р --ға -ү--ң--. С---- ж-- м--- о--- ж------- С-с-н ж-з м-т- о-ғ- ж-р-ң-з- ---------------------------- Сосын жүз метр оңға жүріңіз. 0
So--n jü- --t- -ñ-----ri-i-. S---- j-- m--- o--- j------- S-s-n j-z m-t- o-ğ- j-r-ñ-z- ---------------------------- Sosın jüz metr oñğa jüriñiz.
Можете такође узети аутобус. А-тобусқ- от---а----д- бола-ы. А-------- о-------- д- б------ А-т-б-с-а о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ------------------------------ Автобусқа отырсаңыз да болады. 0
A-to--sqa-ot-rs-ñı- -------d-. A-------- o-------- d- b------ A-t-b-s-a o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ------------------------------ Avtobwsqa otırsañız da boladı.
Можете такође узети трамвај. Т---в-йғ- --ы-с-ңыз да-бо---ы. Т-------- о-------- д- б------ Т-а-в-й-а о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ------------------------------ Трамвайға отырсаңыз да болады. 0
T--mva-ğ- -t-r----z--a----ad-. T-------- o-------- d- b------ T-a-v-y-a o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ------------------------------ Tramvayğa otırsañız da boladı.
Можете такође једноставно возити за мном. Мені- -оң-мн-н-ж--і- о--рсаң-- ----олады. М---- с------- ж---- о-------- д- б------ М-н-ң с-ң-м-а- ж-р-п о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ----------------------------------------- Менің соңымнан жүріп отырсаңыз да болады. 0
Me----s-ñı-----jür-p o---sa-ız---------ı. M---- s------- j---- o-------- d- b------ M-n-ñ s-ñ-m-a- j-r-p o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ----------------------------------------- Meniñ soñımnan jürip otırsañız da boladı.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ф---о- ---д-онына қалай б-рс---б-ла--? Ф----- с--------- қ---- б----- б------ Ф-т-о- с-а-и-н-н- қ-л-й б-р-а- б-л-д-? -------------------------------------- Футбол стадионына қалай барсам болады? 0
Fwtb-l-stad-on--a q--a- --rsam b-la--? F----- s--------- q---- b----- b------ F-t-o- s-a-ï-n-n- q-l-y b-r-a- b-l-d-? -------------------------------------- Fwtbol stadïonına qalay barsam boladı?
Пређите мост! К-пір-ен--ті-і-! К------- ө------ К-п-р-е- ө-і-і-! ---------------- Көпірден өтіңіз! 0
Köp---en ötiñiz! K------- ö------ K-p-r-e- ö-i-i-! ---------------- Köpirden ötiñiz!
Возите кроз тунел! Т-нне-----қы-ы ж--іңі-! Т------ а----- ж------- Т-н-е-ь а-қ-л- ж-р-ң-з- ----------------------- Туннель арқылы жүріңіз! 0
T-nne----q-lı-j-riñ-z! T----- a----- j------- T-n-e- a-q-l- j-r-ñ-z- ---------------------- Twnnel arqılı jüriñiz!
Возите до трећег семафора. Үш-н-- -ағ--рш-мға д-й-н -ү-іңіз. Ү----- б---------- д---- ж------- Ү-і-ш- б-ғ-а-ш-м-а д-й-н ж-р-ң-з- --------------------------------- Үшінші бағдаршамға дейін жүріңіз. 0
Ü-inş- b-ğdarş--ğa -e-in--üri--z. Ü----- b---------- d---- j------- Ü-i-ş- b-ğ-a-ş-m-a d-y-n j-r-ñ-z- --------------------------------- Üşinşi bağdarşamğa deyin jüriñiz.
Скрените затим у прву улицу десно. С-с-н-б-р---і---шеде -ңға-бұрыл-ңыз. С---- б------ к----- о--- б--------- С-с-н б-р-н-і к-ш-д- о-ғ- б-р-л-ң-з- ------------------------------------ Сосын бірінші көшеде оңға бұрылыңыз. 0
S---n b-r-nş--köş-de -ñğ- --rıl---z. S---- b------ k----- o--- b--------- S-s-n b-r-n-i k-ş-d- o-ğ- b-r-l-ñ-z- ------------------------------------ Sosın birinşi köşede oñğa burılıñız.
Затим возите право преко следеће раскрснице. С------ірі--і-қи-л-с-а- -ур- ө-іңіз. С---- б------ қ-------- т--- ө------ С-с-н б-р-н-і қ-ы-ы-т-н т-р- ө-і-і-. ------------------------------------ Сосын бірінші қиылыстан тура өтіңіз. 0
S---- --rinş- --ı---tan ---a-ö--ñ--. S---- b------ q-------- t--- ö------ S-s-n b-r-n-i q-ı-ı-t-n t-r- ö-i-i-. ------------------------------------ Sosın birinşi qïılıstan twra ötiñiz.
Извините, како да доћем до аеродрома? Ке---ің----ә---а-ға -алай---рс-м--ол--ы? К--------- ә------- қ---- б----- б------ К-ш-р-ң-з- ә-е-а-ғ- қ-л-й б-р-а- б-л-д-? ---------------------------------------- Кешіріңіз, әуежайға қалай барсам болады? 0
K-ş----iz--äw---yğa---la- ba-s-m bol---? K--------- ä------- q---- b----- b------ K-ş-r-ñ-z- ä-e-a-ğ- q-l-y b-r-a- b-l-d-? ---------------------------------------- Keşiriñiz, äwejayğa qalay barsam boladı?
Најбоље је да узмете метро. Ең-------, -е-р--а----ры--з. Е- д------ м------ о-------- Е- д-р-с-, м-т-о-а о-ы-ы-ы-. ---------------------------- Ең дұрысы, метроға отырыңыз. 0
E---u----,-----o-----ır-ñız. E- d------ m------ o-------- E- d-r-s-, m-t-o-a o-ı-ı-ı-. ---------------------------- Eñ durısı, metroğa otırıñız.
Возите се једноставно до задње станице. С-ңғ--аял-ам-ға ----- б--са-ыз--о---. С---- а-------- д---- б------- б----- С-ң-ы а-л-а-а-а д-й-н б-р-а-ы- б-л-ы- ------------------------------------- Соңғы аялдамаға дейін барсаңыз болды. 0
S---ı-ayal---ağa-dey-- -a-s------oldı. S---- a--------- d---- b------- b----- S-ñ-ı a-a-d-m-ğ- d-y-n b-r-a-ı- b-l-ı- -------------------------------------- Soñğı ayaldamağa deyin barsañız boldı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!