Рјечник

sr Питати за пут   »   uk Запитання шляху

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [сорок]

40 [sorok]

Запитання шляху

[Zapytannya shlyakhu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Извините! Ви-а-т-! В------- В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
V----hte! V-------- V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Можете ли ми помоћи? Чи-Мо---е-в- ---- до--м----? Ч- М----- в- м--- д--------- Ч- М-ж-т- в- м-н- д-п-м-г-и- ---------------------------- Чи Можете ви мені допомогти? 0
C-y---z---e------n--d--o--ht-? C-- M------ v- m--- d--------- C-y M-z-e-e v- m-n- d-p-m-h-y- ------------------------------ Chy Mozhete vy meni dopomohty?
Где овде има добар ресторан? Д---у- - хо--ш-- ре-тор--? Д- т-- є х------ р-------- Д- т-т є х-р-ш-й р-с-о-а-? -------------------------- Де тут є хороший ресторан? 0
De --- -- k--r--hyy̆ --s-o-an? D- t-- y- k--------- r-------- D- t-t y- k-o-o-h-y- r-s-o-a-? ------------------------------ De tut ye khoroshyy̆ restoran?
Идите лево иза угла. З-е-н-------ор-- -а--о---. З------- л------ з- р----- З-е-н-т- л-в-р-ч з- р-г-м- -------------------------- Зверніть ліворуч за рогом. 0
Zv---itʹ --vo-uch z--ro-o-. Z------- l------- z- r----- Z-e-n-t- l-v-r-c- z- r-h-m- --------------------------- Zvernitʹ livoruch za rohom.
Затим идите право један део пута. Йд-т--по--- пр-мо. Й---- п---- п----- Й-і-ь п-т-м п-я-о- ------------------ Йдіть потім прямо. 0
Y-d-tʹ -o-----ry-mo. Y----- p---- p------ Y-d-t- p-t-m p-y-m-. -------------------- Y̆ditʹ potim pryamo.
Затим идите стотину метара удесно. Зв---увши п--в-р--,--р-йд--- -----е---в. З-------- п-------- п------- с-- м------ З-е-н-в-и п-а-о-у-, п-о-д-т- с-о м-т-і-. ---------------------------------------- Звернувши праворуч, пройдіть сто метрів. 0
Zv-r-u-s-y--ra--ruch, -r-y̆------to--e--iv. Z--------- p--------- p-------- s-- m------ Z-e-n-v-h- p-a-o-u-h- p-o-̆-i-ʹ s-o m-t-i-. ------------------------------------------- Zvernuvshy pravoruch, proy̆ditʹ sto metriv.
Можете такође узети аутобус. Ви -о-ете та-о- -оїх-т- ав--бу---. В- м----- т---- п------ а--------- В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и а-т-б-с-м- ---------------------------------- Ви можете також поїхати автобусом. 0
Vy ----et------zh ---̈-h-ty -vt-b---m. V- m------ t----- p-------- a--------- V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y a-t-b-s-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty avtobusom.
Можете такође узети трамвај. Ви мо-ете-т-к-- по-х--и --а---єм. В- м----- т---- п------ т-------- В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и т-а-в-є-. --------------------------------- Ви можете також поїхати трамваєм. 0
V-------t- ---o-h p-i-k-aty-tra-va--m. V- m------ t----- p-------- t--------- V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y t-a-v-y-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty tramvayem.
Можете такође једноставно возити за мном. Ви---же-е-т---ж--ро-то--о----и -- -ною. В- м----- т---- п----- п------ з- м---- В- м-ж-т- т-к-ж п-о-т- п-ї-а-и з- м-о-. --------------------------------------- Ви можете також просто поїхати за мною. 0
V- -oz--te t----- pr-sto--o-̈kh-ty-z- --o--. V- m------ t----- p----- p-------- z- m----- V- m-z-e-e t-k-z- p-o-t- p-i-k-a-y z- m-o-u- -------------------------------------------- Vy mozhete takozh prosto poïkhaty za mnoyu.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Я--про------ ф---о-ь-ог- стадіону? Я- п----- д- ф---------- с-------- Я- п-о-т- д- ф-т-о-ь-о-о с-а-і-н-? ---------------------------------- Як пройти до футбольного стадіону? 0
Y-- -roy̆-- -- futbolʹ-oho s-----nu? Y-- p------ d- f---------- s-------- Y-k p-o-̆-y d- f-t-o-ʹ-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Yak proy̆ty do futbolʹnoho stadionu?
Пређите мост! П--ей-і-- че-е--міс-! П-------- ч---- м---- П-р-й-і-ь ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдіть через міст! 0
Per--̆--t------ez -i--! P--------- c----- m---- P-r-y-d-t- c-e-e- m-s-! ----------------------- Perey̆ditʹ cherez mist!
Возите кроз тунел! Їд-т------з -у-ель! Ї---- ч---- т------ Ї-ь-е ч-р-з т-н-л-! ------------------- Їдьте через тунель! 0
Ïdʹte-ch-rez--u--l-! I----- c----- t------ I-d-t- c-e-e- t-n-l-! --------------------- Ïdʹte cherez tunelʹ!
Возите до трећег семафора. Ї--те--о --е---го-с---ло--ра. Ї---- д- т------- с---------- Ї-ь-е д- т-е-ь-г- с-і-л-ф-р-. ----------------------------- Їдьте до третього світлофора. 0
I-d-te -- t-e-ʹoho-s-it-ofo-a. I----- d- t------- s---------- I-d-t- d- t-e-ʹ-h- s-i-l-f-r-. ------------------------------ Ïdʹte do tretʹoho svitlofora.
Скрените затим у прву улицу десно. Зв---іть ------у-п-рш- -у-и-ю -р----уч. З------- п---- у п---- в----- п-------- З-е-н-т- п-т-м у п-р-у в-л-ц- п-а-о-у-. --------------------------------------- Зверніть потім у першу вулицю праворуч. 0
Z-e----ʹ pot-m-- pe---u-vuly--yu-pr---r--h. Z------- p---- u p----- v------- p--------- Z-e-n-t- p-t-m u p-r-h- v-l-t-y- p-a-o-u-h- ------------------------------------------- Zvernitʹ potim u pershu vulytsyu pravoruch.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Ї-----п--ім-пр----через -ай-ли--- -ерех-ест-. Ї---- п---- п---- ч---- н-------- п---------- Ї-ь-е п-т-м п-я-о ч-р-з н-й-л-ж-е п-р-х-е-т-. --------------------------------------------- Їдьте потім прямо через найближче перехрестя. 0
I--ʹ-e p-t-m-p--amo---er-- -ay-b-y----e-per-k--e-t--. I----- p---- p----- c----- n----------- p------------ I-d-t- p-t-m p-y-m- c-e-e- n-y-b-y-h-h- p-r-k-r-s-y-. ----------------------------------------------------- Ïdʹte potim pryamo cherez nay̆blyzhche perekhrestya.
Извините, како да доћем до аеродрома? В-ба-т-- -- -о--а-и-и--- а-р-пор-у? В------- я- п-------- д- а--------- В-б-ч-е- я- п-т-а-и-и д- а-р-п-р-у- ----------------------------------- Вибачте, як потрапити до аеропорту? 0
V-b-ch-e,-y-k ---rap-ty-do-ae-op-rtu? V-------- y-- p-------- d- a--------- V-b-c-t-, y-k p-t-a-y-y d- a-r-p-r-u- ------------------------------------- Vybachte, yak potrapyty do aeroportu?
Најбоље је да узмете метро. Най--аще-на-м-тр-. Н------- н- м----- Н-й-р-щ- н- м-т-о- ------------------ Найкраще на метро. 0
N--̆--a---he -a ----o. N----------- n- m----- N-y-k-a-h-h- n- m-t-o- ---------------------- Nay̆krashche na metro.
Возите се једноставно до задње станице. Ї---е --о-то--о-к-н-е--ї--у-и-к-. Ї---- п----- д- к------- з------- Ї-ь-е п-о-т- д- к-н-е-о- з-п-н-и- --------------------------------- Їдьте просто до кінцевої зупинки. 0
I-dʹ---prost--do-k-nts-v--̈ -upy--y. I----- p----- d- k--------- z------- I-d-t- p-o-t- d- k-n-s-v-i- z-p-n-y- ------------------------------------ Ïdʹte prosto do kintsevoï zupynky.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!