Рјечник

sr Питати за пут   »   bg Осведомяване за пътя

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [четирийсет]

40 [chetiriyset]

Осведомяване за пътя

[Osvedomyavane za pytya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Извините! И-ви-ете! И-------- И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
Izv--e--! I-------- I-v-n-t-! --------- Izvinete!
Можете ли ми помоћи? Мо-ет---и да----п-----е--? М----- л- д- м- п--------- М-ж-т- л- д- м- п-м-г-е-е- -------------------------- Можете ли да ми помогнете? 0
M-z-ete -- d--mi---m-gnete? M------ l- d- m- p--------- M-z-e-e l- d- m- p-m-g-e-e- --------------------------- Mozhete li da mi pomognete?
Где овде има добар ресторан? Къде -----------ър -ест-ра-т? К--- и-- т-- д---- р--------- К-д- и-а т-к д-б-р р-с-о-а-т- ----------------------------- Къде има тук добър ресторант? 0
Kyd- i-a -uk---by- -es------? K--- i-- t-- d---- r--------- K-d- i-a t-k d-b-r r-s-o-a-t- ----------------------------- Kyde ima tuk dobyr restorant?
Идите лево иза угла. За---те-н--я----а---гъ-а. З------ н----- з-- ъ----- З-в-й-е н-л-в- з-д ъ-ъ-а- ------------------------- Завийте наляво зад ъгъла. 0
Z--i-te na-yav- --d--gy-a. Z------ n------ z-- y----- Z-v-y-e n-l-a-o z-d y-y-a- -------------------------- Zaviyte nalyavo zad ygyla.
Затим идите право један део пута. Вървет-----д-т-в- н-прав-. В------ с--- т--- н------- В-р-е-е с-е- т-в- н-п-а-о- -------------------------- Вървете след това направо. 0
Vy----- -l-- -----n--r--o. V------ s--- t--- n------- V-r-e-e s-e- t-v- n-p-a-o- -------------------------- Vyrvete sled tova napravo.
Затим идите стотину метара удесно. П-сле продъл-ет--с-о -е-р---адя-но. П---- п--------- с-- м---- н------- П-с-е п-о-ъ-ж-т- с-о м-т-а н-д-с-о- ----------------------------------- После продължете сто метра надясно. 0
P--le-pr-d-l----- --o----r- n---as--. P---- p---------- s-- m---- n-------- P-s-e p-o-y-z-e-e s-o m-t-a n-d-a-n-. ------------------------------------- Posle prodylzhete sto metra nadyasno.
Можете такође узети аутобус. Мо---е-д--в---ет-----в--бус. М----- д- в------ и а------- М-ж-т- д- в-е-е-е и а-т-б-с- ---------------------------- Можете да вземете и автобус. 0
M-z-e----a---e--te i-a---bu-. M------ d- v------ i a------- M-z-e-e d- v-e-e-e i a-t-b-s- ----------------------------- Mozhete da vzemete i avtobus.
Можете такође узети трамвај. М-ж-т- д---з-м--- и т----а-. М----- д- в------ и т------- М-ж-т- д- в-е-е-е и т-а-в-й- ---------------------------- Можете да вземете и трамвай. 0
Mo---te da v---et--i t-a-va-. M------ d- v------ i t------- M-z-e-e d- v-e-e-e i t-a-v-y- ----------------------------- Mozhete da vzemete i tramvay.
Можете такође једноставно возити за мном. Можете-и -а к-р--е-с-ед м--. М----- и д- к----- с--- м--- М-ж-т- и д- к-р-т- с-е- м-н- ---------------------------- Можете и да карате след мен. 0
Mo--et- i -- ---a-- ---d----. M------ i d- k----- s--- m--- M-z-e-e i d- k-r-t- s-e- m-n- ----------------------------- Mozhete i da karate sled men.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ка--да--тиг-- д---утболния-ста-и--? К-- д- с----- д- ф-------- с------- К-к д- с-и-н- д- ф-т-о-н-я с-а-и-н- ----------------------------------- Как да стигна до футболния стадион? 0
K----------na -- f-tbo-niya ---d-on? K-- d- s----- d- f--------- s------- K-k d- s-i-n- d- f-t-o-n-y- s-a-i-n- ------------------------------------ Kak da stigna do futbolniya stadion?
Пређите мост! Пре-е--те -о---! П-------- м----- П-е-е-е-е м-с-а- ---------------- Пресечете моста! 0
Pr--e-h-te --s-a! P--------- m----- P-e-e-h-t- m-s-a- ----------------- Presechete mosta!
Возите кроз тунел! К--айте ---- -уне-а! К------ п--- т------ К-р-й-е п-е- т-н-л-! -------------------- Карайте през тунела! 0
Karay-e-p-ez tunela! K------ p--- t------ K-r-y-e p-e- t-n-l-! -------------------- Karayte prez tunela!
Возите до трећег семафора. Ка----- -о---е--я-свет-фа-. К------ д- т----- с-------- К-р-й-е д- т-е-и- с-е-о-а-. --------------------------- Карайте до третия светофар. 0
Ka-a--e--o-t---iy---v--of-r. K------ d- t------ s-------- K-r-y-e d- t-e-i-a s-e-o-a-. ---------------------------- Karayte do tretiya svetofar.
Скрените затим у прву улицу десно. Сл-д--ов- -авийт- ---п----т- ---ца---д---о. С--- т--- з------ п- п------ у---- н------- С-е- т-в- з-в-й-е п- п-р-а-а у-и-а н-д-с-о- ------------------------------------------- След това завийте по първата улица надясно. 0
S--d -o-a-z-vi--e po -yr--ta ul--s-----y-s-o. S--- t--- z------ p- p------ u----- n-------- S-e- t-v- z-v-y-e p- p-r-a-a u-i-s- n-d-a-n-. --------------------------------------------- Sled tova zaviyte po pyrvata ulitsa nadyasno.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Пос-----райт--------- ---- сл-д----т- -р-сто--ще. П---- к------ н------ п--- с--------- к---------- П-с-е к-р-й-е н-п-а-о п-е- с-е-в-щ-т- к-ъ-т-в-щ-. ------------------------------------------------- После карайте направо през следващото кръстовище. 0
P-sl- ka---t- n-p-av- -re- s-e--as----to k-yst-----ch-. P---- k------ n------ p--- s------------ k------------- P-s-e k-r-y-e n-p-a-o p-e- s-e-v-s-c-o-o k-y-t-v-s-c-e- ------------------------------------------------------- Posle karayte napravo prez sledvashchoto krystovishche.
Извините, како да доћем до аеродрома? И-вине----как--а-сти-на д--л---ще-о? И-------- к-- д- с----- д- л-------- И-в-н-т-, к-к д- с-и-н- д- л-т-щ-т-? ------------------------------------ Извинете, как да стигна до летището? 0
I----e--, --k da --i-n--d--l-----ch--o? I-------- k-- d- s----- d- l----------- I-v-n-t-, k-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- --------------------------------------- Izvinete, kak da stigna do letishcheto?
Најбоље је да узмете метро. Н-й---б---в-е-----ме-р--о. Н-------- в------ м------- Н-й-д-б-е в-е-е-е м-т-о-о- -------------------------- Най-добре вземете метрото. 0
Na------e v--met- --t--to. N-------- v------ m------- N-y-d-b-e v-e-e-e m-t-o-o- -------------------------- Nay-dobre vzemete metroto.
Возите се једноставно до задње станице. П--ува-т- п---т--до ----ед---а --ирка. П-------- п----- д- п--------- с------ П-т-в-й-е п-о-т- д- п-с-е-н-т- с-и-к-. -------------------------------------- Пътувайте просто до последната спирка. 0
P--u--y-e pr---o-d- ----ed---a-spi---. P-------- p----- d- p--------- s------ P-t-v-y-e p-o-t- d- p-s-e-n-t- s-i-k-. -------------------------------------- Pytuvayte prosto do poslednata spirka.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!