Рјечник

sr Питати за пут   »   bg Осведомяване за пътя

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [четирийсет]

40 [chetiriyset]

Осведомяване за пътя

Osvedomyavane za pytya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Извините! Извин-те! И________ И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
I--in-t-! I________ I-v-n-t-! --------- Izvinete!
Можете ли ми помоћи? М--ете ли-да--и -о-о-нет-? М_____ л_ д_ м_ п_________ М-ж-т- л- д- м- п-м-г-е-е- -------------------------- Можете ли да ми помогнете? 0
M--het---- -- ---p-mo-ne-e? M______ l_ d_ m_ p_________ M-z-e-e l- d- m- p-m-g-e-e- --------------------------- Mozhete li da mi pomognete?
Где овде има добар ресторан? Къде--ма т-к--о-----есторант? К___ и__ т__ д____ р_________ К-д- и-а т-к д-б-р р-с-о-а-т- ----------------------------- Къде има тук добър ресторант? 0
Ky-e-i-a---k---b-- -esto----? K___ i__ t__ d____ r_________ K-d- i-a t-k d-b-r r-s-o-a-t- ----------------------------- Kyde ima tuk dobyr restorant?
Идите лево иза угла. З-в--те ---яво -ад--г---. З______ н_____ з__ ъ_____ З-в-й-е н-л-в- з-д ъ-ъ-а- ------------------------- Завийте наляво зад ъгъла. 0
Z-------n--ya-o---d ----a. Z______ n______ z__ y_____ Z-v-y-e n-l-a-o z-d y-y-a- -------------------------- Zaviyte nalyavo zad ygyla.
Затим идите право један део пута. Въ--ет- сл-- то-а н--р--о. В______ с___ т___ н_______ В-р-е-е с-е- т-в- н-п-а-о- -------------------------- Вървете след това направо. 0
V-rv-te -l----o-- nap--v-. V______ s___ t___ n_______ V-r-e-e s-e- t-v- n-p-a-o- -------------------------- Vyrvete sled tova napravo.
Затим идите стотину метара удесно. П-с-- ---дъ-жете -------ра н--ясн-. П____ п_________ с__ м____ н_______ П-с-е п-о-ъ-ж-т- с-о м-т-а н-д-с-о- ----------------------------------- После продължете сто метра надясно. 0
P-s-e p-o--l---te-s-o-me--a-na-yas-o. P____ p__________ s__ m____ n________ P-s-e p-o-y-z-e-e s-o m-t-a n-d-a-n-. ------------------------------------- Posle prodylzhete sto metra nadyasno.
Можете такође узети аутобус. Може-е -- --емете ---вто---. М_____ д_ в______ и а_______ М-ж-т- д- в-е-е-е и а-т-б-с- ---------------------------- Можете да вземете и автобус. 0
Mo-h-t- d- vzem-te --a---bus. M______ d_ v______ i a_______ M-z-e-e d- v-e-e-e i a-t-b-s- ----------------------------- Mozhete da vzemete i avtobus.
Можете такође узети трамвај. М-ж-т--да---ем-т-----рам--й. М_____ д_ в______ и т_______ М-ж-т- д- в-е-е-е и т-а-в-й- ---------------------------- Можете да вземете и трамвай. 0
Mo-he-e -a-v--me-e ----amva-. M______ d_ v______ i t_______ M-z-e-e d- v-e-e-e i t-a-v-y- ----------------------------- Mozhete da vzemete i tramvay.
Можете такође једноставно возити за мном. Может- ---а----а-е-сл-д--е-. М_____ и д_ к_____ с___ м___ М-ж-т- и д- к-р-т- с-е- м-н- ---------------------------- Можете и да карате след мен. 0
M----t- i d--kar--- --e-----. M______ i d_ k_____ s___ m___ M-z-e-e i d- k-r-t- s-e- m-n- ----------------------------- Mozhete i da karate sled men.
Како да доћем до фудбалског стадиона? К-- да-с----- д--фу--о--и- ст-д---? К__ д_ с_____ д_ ф________ с_______ К-к д- с-и-н- д- ф-т-о-н-я с-а-и-н- ----------------------------------- Как да стигна до футболния стадион? 0
K-- d- ----n--do-f--bo---ya----di-n? K__ d_ s_____ d_ f_________ s_______ K-k d- s-i-n- d- f-t-o-n-y- s-a-i-n- ------------------------------------ Kak da stigna do futbolniya stadion?
Пређите мост! Пр--ечете--о--а! П________ м_____ П-е-е-е-е м-с-а- ---------------- Пресечете моста! 0
P-e-eche-- ---ta! P_________ m_____ P-e-e-h-t- m-s-a- ----------------- Presechete mosta!
Возите кроз тунел! К-рай-е-пре----н-л-! К______ п___ т______ К-р-й-е п-е- т-н-л-! -------------------- Карайте през тунела! 0
K-ra--e p--z--u-e--! K______ p___ t______ K-r-y-e p-e- t-n-l-! -------------------- Karayte prez tunela!
Возите до трећег семафора. Кар--те-д--тр-тия---ето---. К______ д_ т_____ с________ К-р-й-е д- т-е-и- с-е-о-а-. --------------------------- Карайте до третия светофар. 0
Ka-a-t- -o -r--i------to---. K______ d_ t______ s________ K-r-y-e d- t-e-i-a s-e-o-a-. ---------------------------- Karayte do tretiya svetofar.
Скрените затим у прву улицу десно. Сл-д -ов--з-вийт- п--пър-ата-у---а на-ясно. С___ т___ з______ п_ п______ у____ н_______ С-е- т-в- з-в-й-е п- п-р-а-а у-и-а н-д-с-о- ------------------------------------------- След това завийте по първата улица надясно. 0
Sle--t--- -a--yt---- p---at--u---sa -ad--s--. S___ t___ z______ p_ p______ u_____ n________ S-e- t-v- z-v-y-e p- p-r-a-a u-i-s- n-d-a-n-. --------------------------------------------- Sled tova zaviyte po pyrvata ulitsa nadyasno.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Пос---карайте н--ра-- през-сл--в--от- к-ъ-т-в-ще. П____ к______ н______ п___ с_________ к__________ П-с-е к-р-й-е н-п-а-о п-е- с-е-в-щ-т- к-ъ-т-в-щ-. ------------------------------------------------- После карайте направо през следващото кръстовище. 0
Po--e-k--------a-r-v----e- s--d---hc-o-o --y-t---s-c-e. P____ k______ n______ p___ s____________ k_____________ P-s-e k-r-y-e n-p-a-o p-e- s-e-v-s-c-o-o k-y-t-v-s-c-e- ------------------------------------------------------- Posle karayte napravo prez sledvashchoto krystovishche.
Извините, како да доћем до аеродрома? И--и-ет-- к-- -а--т-г---до-лети-е--? И________ к__ д_ с_____ д_ л________ И-в-н-т-, к-к д- с-и-н- д- л-т-щ-т-? ------------------------------------ Извинете, как да стигна до летището? 0
Izvi-et-----k-da -t-g-a ------i--ch-t-? I________ k__ d_ s_____ d_ l___________ I-v-n-t-, k-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- --------------------------------------- Izvinete, kak da stigna do letishcheto?
Најбоље је да узмете метро. Н-й-д---е вз-мет- -е--о--. Н________ в______ м_______ Н-й-д-б-е в-е-е-е м-т-о-о- -------------------------- Най-добре вземете метрото. 0
Na----bre v------ met--to. N________ v______ m_______ N-y-d-b-e v-e-e-e m-t-o-o- -------------------------- Nay-dobre vzemete metroto.
Возите се једноставно до задње станице. П-т---й---п--ст---о-посл---а-- --ир-а. П________ п_____ д_ п_________ с______ П-т-в-й-е п-о-т- д- п-с-е-н-т- с-и-к-. -------------------------------------- Пътувайте просто до последната спирка. 0
Py-u----e--ros----- p---ed-----s-i-ka. P________ p_____ d_ p_________ s______ P-t-v-y-e p-o-t- d- p-s-e-n-t- s-i-k-. -------------------------------------- Pytuvayte prosto do poslednata spirka.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!