Рјечник

sr Питати за пут   »   af Aanwysings vra

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [veertig]

Aanwysings vra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Извините! Ve-s-o-- my! V------- m-- V-r-k-o- m-! ------------ Verskoon my! 0
Можете ли ми помоћи? Kan ---y h-lp? K-- u m- h---- K-n u m- h-l-? -------------- Kan u my help? 0
Где овде има добар ресторан? Wa-r is-daar--n--o-i- --staur-n------? W--- i- d--- ’- g---- r--------- h---- W-a- i- d-a- ’- g-e-e r-s-a-r-n- h-e-? -------------------------------------- Waar is daar ’n goeie restaurant hier? 0
Идите лево иза угла. U---a--l-n-- o--d-e h--k. U g--- l---- o- d-- h---- U g-a- l-n-s o- d-e h-e-. ------------------------- U gaan links om die hoek. 0
Затим идите право један део пута. D-- --u-u re--it-v-- -n -u-k-e. D-- h-- u r----- v-- ’- r------ D-n h-u u r-g-i- v-r ’- r-k-i-. ------------------------------- Dan hou u reguit vir ’n rukkie. 0
Затим идите стотину метара удесно. Da--h-- u --gs vi-----hon---d--e-e-. D-- h-- u r--- v-- ’- h------ m----- D-n h-u u r-g- v-r ’- h-n-e-d m-t-r- ------------------------------------ Dan hou u regs vir ’n honderd meter. 0
Можете такође узети аутобус. U-kan-o-k d-e---- n---. U k-- o-- d-- b-- n---- U k-n o-k d-e b-s n-e-. ----------------------- U kan ook die bus neem. 0
Можете такође узети трамвај. U-k-----k-die----- -e-m. U k-- o-- d-- t--- n---- U k-n o-k d-e t-e- n-e-. ------------------------ U kan ook die trem neem. 0
Можете такође једноставно возити за мном. U ----oo- ---- ---v----g-ag--r -y aan-ry. U k-- o-- m--- e-------- a---- m- a-- r-- U k-n o-k m-a- e-n-o-d-g a-t-r m- a-n r-. ----------------------------------------- U kan ook maar eenvoudig agter my aan ry. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? H---k----- -y d-- ---k-rsta--um? H-- k-- e- b- d-- s------------- H-e k-m e- b- d-e s-k-e-s-a-i-m- -------------------------------- Hoe kom ek by die sokkerstadium? 0
Пређите мост! Steek-d---bru-----! S---- d-- b--- o--- S-e-k d-e b-u- o-r- ------------------- Steek die brug oor! 0
Возите кроз тунел! Gaan------die-t--n--! G--- d--- d-- t------ G-a- d-u- d-e t-n-e-! --------------------- Gaan deur die tonnel! 0
Возите до трећег семафора. R--tot -- d---derd--------rsl-g. R- t-- b- d-- d---- v----------- R- t-t b- d-e d-r-e v-r-e-r-l-g- -------------------------------- Ry tot by die derde verkeerslig. 0
Скрените затим у прву улицу десно. D-aa---- d--------e -t--at--eg-. D---- b- d-- e----- s----- r---- D-a-i b- d-e e-r-t- s-r-a- r-g-. -------------------------------- Draai by die eerste straat regs. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. H-u --gu-----t ----i- vol----- kr-i---g. H-- r----- t-- b- d-- v------- k-------- H-u r-g-i- t-t b- d-e v-l-e-d- k-u-s-n-. ---------------------------------------- Hou reguit tot by die volgende kruising. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Vers---n---,--o-------- -y-d-- l--h---? V------- m-- h-- k-- e- b- d-- l------- V-r-k-o- m-, h-e k-m e- b- d-e l-g-a-e- --------------------------------------- Verskoon my, hoe kom ek by die lughawe? 0
Најбоље је да узмете метро. Dit--s-b-t----m -e- -ie t--in--e -a--. D-- i- b---- o- m-- d-- t---- t- g---- D-t i- b-t-r o- m-t d-e t-e-n t- g-a-. -------------------------------------- Dit is beter om met die trein te gaan. 0
Возите се једноставно до задње станице. U -- -envoudig-t-- d----a-s-e st-si-. U r- e-------- t-- d-- l----- s------ U r- e-n-o-d-g t-t d-e l-a-t- s-a-i-. ------------------------------------- U ry eenvoudig tot die laaste stasie. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!