Рјечник

sr Питати за пут   »   ka გზის გაკვლევა

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [ორმოცი]

40 [ormotsi]

გზის გაკვლევა

[gzis gak'vleva]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Извините! მ--ატიეთ! მ-------- მ-პ-ტ-ე-! --------- მაპატიეთ! 0
ma-'----e-! m---------- m-p-a-'-e-! ----------- map'at'iet!
Можете ли ми помоћи? შ-გიძლ-ა- --მეხ-ა-ოთ? შ-------- დ---------- შ-გ-ძ-ი-თ დ-მ-ხ-ა-ო-? --------------------- შეგიძლიათ დამეხმაროთ? 0
sh--idz-iat--a-e-h-a-ot? s---------- d----------- s-e-i-z-i-t d-m-k-m-r-t- ------------------------ shegidzliat damekhmarot?
Где овде има добар ресторан? ს-----ი- აქ -არგი რე----ანი? ს-- ა--- ა- კ---- რ--------- ს-დ ა-ი- ა- კ-რ-ი რ-ს-ო-ა-ი- ---------------------------- სად არის აქ კარგი რესტორანი? 0
s-d--r-- ak k-argi---st-ora-i? s-- a--- a- k----- r---------- s-d a-i- a- k-a-g- r-s-'-r-n-? ------------------------------ sad aris ak k'argi rest'orani?
Идите лево иза угла. მიბრძ-ნ-ი----რ--ნი---შეს-ხ-ე-შ-. მ--------- მ-------- შ---------- მ-ბ-ძ-ნ-ი- მ-რ-ხ-ი-, შ-ს-ხ-ე-შ-. -------------------------------- მიბრძანდით მარცხნივ, შესახვევში. 0
m-b-dza-----mar---hniv, sh--akhve-s--. m---------- m---------- s------------- m-b-d-a-d-t m-r-s-h-i-, s-e-a-h-e-s-i- -------------------------------------- mibrdzandit martskhniv, shesakhvevshi.
Затим идите право један део пута. შ-მ--გ ცოტ---ან---ირდ-პ---ია---. შ----- ც--- ხ--- პ------- ი----- შ-მ-ე- ც-ტ- ხ-ნ- პ-რ-ა-ი- ი-რ-თ- -------------------------------- შემდეგ ცოტა ხანს პირდაპირ იარეთ. 0
shem-eg-tso-'- k--ns----r-ap'---i-ret. s------ t----- k---- p--------- i----- s-e-d-g t-o-'- k-a-s p-i-d-p-i- i-r-t- -------------------------------------- shemdeg tsot'a khans p'irdap'ir iaret.
Затим идите стотину метара удесно. შე------ს---ტრშ----რჯ--ი-. შ----- ა- მ----- მ-------- შ-მ-ე- ა- მ-ტ-შ- მ-რ-ვ-ი-. -------------------------- შემდეგ ას მეტრში მარჯვნივ. 0
she-----as -et--sh- mar---iv. s------ a- m------- m-------- s-e-d-g a- m-t-r-h- m-r-v-i-. ----------------------------- shemdeg as met'rshi marjvniv.
Можете такође узети аутобус. შეგ--ლია--ა--ო-უს---- წ-ხ--დ-თ. შ-------- ა---------- წ-------- შ-გ-ძ-ი-თ ა-ტ-ბ-ს-თ-ც წ-ხ-ი-ე-. ------------------------------- შეგიძლიათ ავტობუსითაც წახვიდეთ. 0
shegi-z-----av-'ob-sit-t---s-ak--i-e-. s---------- a------------ t----------- s-e-i-z-i-t a-t-o-u-i-a-s t-'-k-v-d-t- -------------------------------------- shegidzliat avt'obusitats ts'akhvidet.
Можете такође узети трамвај. შე---ლ--- -რამვ-ი-აც წ-ხ---ე-. შ-------- ტ--------- წ-------- შ-გ-ძ-ი-თ ტ-ა-ვ-ი-ა- წ-ხ-ი-ე-. ------------------------------ შეგიძლიათ ტრამვაითაც წახვიდეთ. 0
sheg---li-t-t'ra-vait--s --'--h--d--. s---------- t----------- t----------- s-e-i-z-i-t t-r-m-a-t-t- t-'-k-v-d-t- ------------------------------------- shegidzliat t'ramvaitats ts'akhvidet.
Можете такође једноставно возити за мном. შ--ი-ლ------ ---ო---ე-. შ-------- მ- გ--------- შ-გ-ძ-ი-თ მ- გ-მ-მ-ვ-თ- ----------------------- შეგიძლიათ მე გამომყვეთ. 0
sh-gi-zliat----g-----ve-. s---------- m- g--------- s-e-i-z-i-t m- g-m-m-v-t- ------------------------- shegidzliat me gamomqvet.
Како да доћем до фудбалског стадиона? რ-გ-რ -ი-იდ- -ტად-ონ-მ--? რ---- მ----- ს----------- რ-გ-რ მ-ვ-დ- ს-ა-ი-ნ-მ-ე- ------------------------- როგორ მივიდე სტადიონამდე? 0
ro-o---i-id--s-'-d--namde? r---- m----- s------------ r-g-r m-v-d- s-'-d-o-a-d-? -------------------------- rogor mivide st'adionamde?
Пређите мост! ხიდი ---- გ--ა-ვეთოთ! ხ--- უ--- გ---------- ხ-დ- უ-დ- გ-დ-კ-ე-ო-! --------------------- ხიდი უნდა გადაკვეთოთ! 0
kh--i un---g-dak'---ot! k---- u--- g----------- k-i-i u-d- g-d-k-v-t-t- ----------------------- khidi unda gadak'vetot!
Возите кроз тунел! გვი----ი უნდ--გ-ი---თ! გ------- უ--- გ------- გ-ი-ა-შ- უ-დ- გ-ი-რ-თ- ---------------------- გვირაბში უნდა გაიაროთ! 0
g-ir--shi u--a gaia-o-! g-------- u--- g------- g-i-a-s-i u-d- g-i-r-t- ----------------------- gvirabshi unda gaiarot!
Возите до трећег семафора. მი--- -ეს-მ- შ--ნი-ნამ-ე. მ---- მ----- შ----------- მ-დ-თ მ-ს-მ- შ-ქ-ი-ნ-მ-ე- ------------------------- მიდით მესამე შუქნიშნამდე. 0
mid-t--e-ame sh--nis-na-d-. m---- m----- s------------- m-d-t m-s-m- s-u-n-s-n-m-e- --------------------------- midit mesame shuknishnamde.
Скрените затим у прву улицу десно. შე-დ-გ -ეუ-ვ--- პირ---ივე -უ-ა-ე მ-რ--ნ--. შ----- შ------- პ-------- ქ----- მ-------- შ-მ-ე- შ-უ-ვ-ე- პ-რ-ე-ი-ე ქ-ჩ-ზ- მ-რ-ვ-ი-. ------------------------------------------ შემდეგ შეუხვიეთ პირველივე ქუჩაზე მარჯვნივ. 0
sh-m-e- s-eu-h---t-p-irv-l-v- -u-haz----r-v-iv. s------ s--------- p--------- k------ m-------- s-e-d-g s-e-k-v-e- p-i-v-l-v- k-c-a-e m-r-v-i-. ----------------------------------------------- shemdeg sheukhviet p'irvelive kuchaze marjvniv.
Затим возите право преко следеће раскрснице. შე-დ---წად-თ---რ-აპ--,-შ----გი-გ------ე--ნ-- გ--ლი-. შ----- წ---- პ-------- შ------ გ------------ გ------ შ-მ-ე- წ-დ-თ პ-რ-ა-ი-, შ-მ-ე-ი გ-ა-ვ-რ-დ-ნ-ს გ-ვ-ი-. ---------------------------------------------------- შემდეგ წადით პირდაპირ, შემდეგი გზაჯვარედინის გავლით. 0
sh--de- t--a-i---'-rd----r,---emd-g--gzajv-------- g-v-it. s------ t------ p---------- s------- g------------ g------ s-e-d-g t-'-d-t p-i-d-p-i-, s-e-d-g- g-a-v-r-d-n-s g-v-i-. ---------------------------------------------------------- shemdeg ts'adit p'irdap'ir, shemdegi gzajvaredinis gavlit.
Извините, како да доћем до аеродрома? უ--ც-ა--დ, -ო--რ -ი--დე-ა--ოპორტ---ე? უ--------- რ---- მ----- ა------------ უ-ა-რ-ვ-დ- რ-გ-რ მ-ვ-დ- ა-რ-პ-რ-ა-დ-? ------------------------------------- უკაცრავად, როგორ მივიდე აეროპორტამდე? 0
uk'atsr-vad, ro-or--i---e-ae-op'ort-am--? u----------- r---- m----- a-------------- u-'-t-r-v-d- r-g-r m-v-d- a-r-p-o-t-a-d-? ----------------------------------------- uk'atsravad, rogor mivide aerop'ort'amde?
Најбоље је да узмете метро. უმჯო--ს-- მ-ტრო--. უ-------- მ------- უ-ჯ-ბ-ს-ა მ-ტ-ო-ი- ------------------ უმჯობესია მეტროთი. 0
u-jo--s-- --t--o-i. u-------- m-------- u-j-b-s-a m-t-r-t-. ------------------- umjobesia met'roti.
Возите се једноставно до задње станице. იმ--ა-------ლო-გ-ჩ---ბამდე. ი-------- ბ--- გ----------- ი-გ-ა-რ-თ ბ-ლ- გ-ჩ-რ-ბ-მ-ე- --------------------------- იმგზავრეთ ბოლო გაჩერებამდე. 0
i-g-a--e--b-l- -a-he-----de. i-------- b--- g------------ i-g-a-r-t b-l- g-c-e-e-a-d-. ---------------------------- imgzavret bolo gacherebamde.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!