Рјечник

sr Питати за пут   »   da Spørge efter vej

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [fyrre]

Spørge efter vej

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Извините! Un--ky-d! U-------- U-d-k-l-! --------- Undskyld! 0
Можете ли ми помоћи? Ka--du--jæ-p-----? K-- d- h----- m--- K-n d- h-æ-p- m-g- ------------------ Kan du hjælpe mig? 0
Где овде има добар ресторан? Hvo---- der-e- -od ---t----nt? H--- e- d-- e- g-- r---------- H-o- e- d-r e- g-d r-s-a-r-n-? ------------------------------ Hvor er der en god restaurant? 0
Идите лево иза угла. G---il--ens-r- -ed-h-ør--t G- t-- v------ v-- h------ G- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t -------------------------- Gå til venstre ved hjørnet 0
Затим идите право један део пута. S- s-al du-g- e--g----s---ke--ige--. S- s--- d- g- e- g--- s----- l------ S- s-a- d- g- e- g-d- s-y-k- l-g-u-. ------------------------------------ Så skal du gå et godt stykke ligeud. 0
Затим идите стотину метара удесно. Så sk---d- gå --ndr----meter --- hø---. S- s--- d- g- h------- m---- t-- h----- S- s-a- d- g- h-n-r-d- m-t-r t-l h-j-e- --------------------------------------- Så skal du gå hundrede meter til højre. 0
Можете такође узети аутобус. Du k-n og-å t-ge b-ssen. D- k-- o--- t--- b------ D- k-n o-s- t-g- b-s-e-. ------------------------ Du kan også tage bussen. 0
Можете такође узети трамвај. D- k-- o-s--ta-- --o-vo---n. D- k-- o--- t--- s---------- D- k-n o-s- t-g- s-o-v-g-e-. ---------------------------- Du kan også tage sporvognen. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Du-kan o-s- --re---re--------i-. D- k-- o--- b--- k--- e---- m--- D- k-n o-s- b-r- k-r- e-t-r m-g- -------------------------------- Du kan også bare køre efter mig. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Hvorda- k-mm-r-j-g --- ----o--st--i-net? H------ k----- j-- t-- f---------------- H-o-d-n k-m-e- j-g t-l f-d-o-d-t-d-o-e-? ---------------------------------------- Hvordan kommer jeg til fodboldstadionet? 0
Пређите мост! Gå o--r -roen! G- o--- b----- G- o-e- b-o-n- -------------- Gå over broen! 0
Возите кроз тунел! K---genne--tunne-l-n! K-- g----- t--------- K-r g-n-e- t-n-e-l-n- --------------------- Kør gennem tunnellen! 0
Возите до трећег семафора. K-r-t-- d-- t---je lys---ds. K-- t-- d-- t----- l-------- K-r t-l d-t t-e-j- l-s-r-d-. ---------------------------- Kør til det tredje lyskryds. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Drej t-----j-e--d d---fø-s-e ga-e D--- t-- h---- a- d-- f----- g--- D-e- t-l h-j-e a- d-n f-r-t- g-d- --------------------------------- Drej til højre ad den første gade 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Så ska- -- køre-li-- u--ve- næs-e kryd-. S- s--- d- k--- l--- u- v-- n---- k----- S- s-a- d- k-r- l-g- u- v-d n-s-e k-y-s- ---------------------------------------- Så skal du køre lige ud ved næste kryds. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Un--kyld,----rd---k----r -eg ------ftha----? U-------- h------ k----- j-- t-- l---------- U-d-k-l-, h-o-d-n k-m-e- j-g t-l l-f-h-v-e-? -------------------------------------------- Undskyld, hvordan kommer jeg til lufthavnen? 0
Најбоље је да узмете метро. De---r -em--st-at ---e --troen. D-- e- n------ a- t--- m------- D-t e- n-m-e-t a- t-g- m-t-o-n- ------------------------------- Det er nemmest at tage metroen. 0
Возите се једноставно до задње станице. D--s-al-bare----e-t----n---tat-o---. D- s--- b--- k--- t-- e------------- D- s-a- b-r- k-r- t-l e-d-s-a-i-n-n- ------------------------------------ Du skal bare køre til endestationen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!