Рјечник

sr Питати за пут   »   am አቅጣጫዎችን መጠየቅ

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [አርባ]

40 [አርባ]

አቅጣጫዎችን መጠየቅ

[አቅጣጫ መጠየቅ]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски амхарски Игра Више
Извините! ይቅ----！ ይቅርታዎን！ 0
አቅ-- መ--ቅአቅጣጫ መጠየቅ
Можете ли ми помоћи? ሊረ-- ይ---? ሊረዱኝ ይችላሉ? 0
ይቅ----！ይቅርታዎን！
Где овде има добар ресторан? እዚ- አ--- የ- ጥ- ም-- ቤ- አ-? እዚህ አካባቢ የት ጥሩ ምግብ ቤት አለ? 0
ይቅ----！ይቅርታዎን！
   
Идите лево иза угла. ጠር- ላ- ወ- ግ- ይ---። ጠርዙ ላይ ወደ ግራ ይታጠፉ። 0
ሊረ-- ይ---?ሊረዱኝ ይችላሉ?
Затим идите право један део пута. ከዛ ቀ- ብ-- ት-- ይ--። ከዛ ቀጥ ብለው ትንሽ ይሂዱ። 0
ሊረ-- ይ---?ሊረዱኝ ይችላሉ?
Затим идите стотину метара удесно. ከዛ ወ- ቀ- መ- ሜ-- ይ--። ከዛ ወደ ቀኝ መቶ ሜትር ይሂዱ። 0
እዚ- አ--- የ- ጥ- ም-- ቤ- አ-?እዚህ አካባቢ የት ጥሩ ምግብ ቤት አለ?
   
Можете такође узети аутобус. አው---- መ-- ይ---። አውቶቢስም መያዝ ይችላሉ። 0
እዚ- አ--- የ- ጥ- ም-- ቤ- አ-?እዚህ አካባቢ የት ጥሩ ምግብ ቤት አለ?
Можете такође узети трамвај. የጎ--- ባ-- መ-- ይ---። የጎዳናም ባቡር መያዝ ይችላሉ። 0
ጠር- ላ- ወ- ግ- ይ---።ጠርዙ ላይ ወደ ግራ ይታጠፉ።
Можете такође једноставно возити за мном. በመ---- እ-- ሊ---- ይ---። በመኪናዎት እኔን ሊከተሉኝ ይችላሉ። 0
ጠር- ላ- ወ- ግ- ይ---።ጠርዙ ላይ ወደ ግራ ይታጠፉ።
   
Како да доћем до фудбалског стадиона? ወደ ካ- ሜ- (እ-----) እ--- መ--- እ----? ወደ ካስ ሜዳ (እስታዲየም) እንዴት መድረስ እችላለው? 0
ከዛ ቀ- ብ-- ት-- ይ--።ከዛ ቀጥ ብለው ትንሽ ይሂዱ።
Пређите мост! ድል--- ያ--ጡ ድልድዩን ያቃርጡ 0
ከዛ ቀ- ብ-- ት-- ይ--።ከዛ ቀጥ ብለው ትንሽ ይሂዱ።
Возите кроз тунел! በመ----- ው-- ይ--። በመሻለኪያው ውስጥ ይንዱ። 0
ከዛ ወ- ቀ- መ- ሜ-- ይ--።ከዛ ወደ ቀኝ መቶ ሜትር ይሂዱ።
   
Возите до трећег семафора. ሶስ---- የ---- መ--- እ------ ይ--/ይ--። ሶስተኛውን የትራፊክ መብራት እስከሚያገኙ ይንዱ/ይሂዱ። 0
ከዛ ወ- ቀ- መ- ሜ-- ይ--።ከዛ ወደ ቀኝ መቶ ሜትር ይሂዱ።
Скрените затим у прву улицу десно. ከዛ በ-- ቀ- ወ----- የ------ መ--- ይ---። ከዛ በስተ ቀኝ ወደሚገኘው የመጀመሪያው መንገድ ይታጠፉ። 0
አው---- መ-- ይ---።አውቶቢስም መያዝ ይችላሉ።
Затим возите право преко следеће раскрснице. ከዛ ቀ- ብ-- እ-- መ---- ድ-- ይ--። ከዛ ቀጥ ብለው እስክ መስቀለኛ ድረስ ይንዱ። 0
አው---- መ-- ይ---።አውቶቢስም መያዝ ይችላሉ።
   
Извините, како да доћем до аеродрома? ይቅ--- ወ- አ-- ማ--- እ--- መ--- እ----? ይቅርታ! ወደ አየር ማረፊያ እንዴት መድረስ እችላለው? 0
የጎ--- ባ-- መ-- ይ---።የጎዳናም ባቡር መያዝ ይችላሉ።
Најбоље је да узмете метро. የም-- ባ-- ቢ--- ጥ- ነ-። የምድር ባቡር ቢጠቀሙ ጥሩ ነው። 0
የጎ--- ባ-- መ-- ይ---።የጎዳናም ባቡር መያዝ ይችላሉ።
Возите се једноставно до задње станице. በቀ-- መ--- ፌ--- ላ- ይ---። በቀላሉ መጨረሻ ፌርማታ ላይ ይውረዱ። 0
በመ---- እ-- ሊ---- ይ---።በመኪናዎት እኔን ሊከተሉኝ ይችላሉ።
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли сте знали?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!