Рјечник

sr Прошлост 3   »   ml കഴിഞ്ഞ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [എൺപത്തിമൂന്ന്]

83 [enpathimoonnu]

കഴിഞ്ഞ 3

kazhinja 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
телефонирати ഒര--ഫ-ൺ---ൾ--െയ---ക ഒ_ ഫോ_ കോ_ ചെ___ ഒ-ു ഫ-ൺ ക-ൾ ച-യ-യ-ക ------------------- ഒരു ഫോൺ കോൾ ചെയ്യുക 0
o-- fon -ol-c-ey--ka o__ f__ k__ c_______ o-u f-n k-l c-e-y-k- -------------------- oru fon kol cheyyuka
Ја сам телефонирао / телефонирала. ഞ-ൻ -ര------കോ- ചെ-്ത-. ഞാ_ ഒ_ ഫോ_ കോ_ ചെ___ ഞ-ൻ ഒ-ു ഫ-ൺ ക-ൾ ച-യ-ത-. ----------------------- ഞാൻ ഒരു ഫോൺ കോൾ ചെയ്തു. 0
n---- -ru-f-n-k-- -h-yt--. n____ o__ f__ k__ c_______ n-a-n o-u f-n k-l c-e-t-u- -------------------------- njaan oru fon kol cheythu.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ഞാ--മുഴ--ൻ --യ-ും ---ിൽ ആയ-രുന---. ഞാ_ മു___ സ___ ഫോ__ ആ_____ ഞ-ൻ മ-ഴ-വ- സ-യ-ു- ഫ-ണ-ൽ ആ-ി-ു-്-ു- ---------------------------------- ഞാൻ മുഴുവൻ സമയവും ഫോണിൽ ആയിരുന്നു. 0
nj-an-----u-a- sa--y--u- f--i---ayir----. n____ m_______ s________ f____ a_________ n-a-n m-z-u-a- s-m-y-v-m f-n-l a-y-r-n-u- ----------------------------------------- njaan muzhuvan samayavum fonil aayirunnu.
питати ചോ-ി-്ക-ക ചോ____ ച-ദ-ക-ക-ക --------- ചോദിക്കുക 0
cho-ik-uka c_________ c-o-i-k-k- ---------- chodikkuka
Ја сам питао / питала. ഞാൻ ചോദ---ച-. ഞാ_ ചോ____ ഞ-ൻ ച-ാ-ി-്-ു- -------------- ഞാൻ ചോദിച്ചു. 0
n-a-n ch-a-dichu. n____ c__________ n-a-n c-e-a-i-h-. ----------------- njaan cheaadichu.
Ја сам увек питао / питала. ഞാ- എപ്-ോഴും -ോദ--്-ു. ഞാ_ എ___ ചോ____ ഞ-ൻ എ-്-ോ-ു- ച-ദ-ച-ച-. ---------------------- ഞാൻ എപ്പോഴും ചോദിച്ചു. 0
nja-n-a--o-h-m--ho---hu. n____ a_______ c________ n-a-n a-p-z-u- c-o-i-h-. ------------------------ njaan appozhum chodichu.
испричати പ--ൂ പ__ പ-യ- ---- പറയൂ 0
pa----o p______ p-r-y-o ------- parayoo
Ја сам испричао / испричала. ഞ-ൻ -----ു. ഞാ_ പ____ ഞ-ൻ പ-ഞ-ഞ-. ----------- ഞാൻ പറഞ്ഞു. 0
n--an para-ju. n____ p_______ n-a-n p-r-n-u- -------------- njaan paranju.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ഞ-- കഥ--ുഴ--ൻ-പറഞ്ഞു. ഞാ_ ക_ മു___ പ____ ഞ-ൻ ക- മ-ഴ-വ- പ-ഞ-ഞ-. --------------------- ഞാൻ കഥ മുഴുവൻ പറഞ്ഞു. 0
njaan -a--a--u---va---a-----. n____ k____ m_______ p_______ n-a-n k-t-a m-z-u-a- p-r-n-u- ----------------------------- njaan katha muzhuvan paranju.
учити പഠ-ക്-ാൻ പ____ പ-ി-്-ാ- -------- പഠിക്കാൻ 0
pa-i-kan p_______ p-d-k-a- -------- padikkan
Ја сам учио / учила. ഞ-ന്------ച-. ഞാ_ പ____ ഞ-ന- പ-ി-്-ു- ------------- ഞാന് പഠിച്ചു. 0
n-a-u-padi-h-. n____ p_______ n-a-u p-d-c-u- -------------- njanu padichu.
Ја сам учио / учила цело вече. വ-ക--്--ര---ുഴ-വ---ാ- പ-ി-്--. വൈ____ മു___ ഞാ_ പ____ വ-ക-ന-ന-ര- മ-ഴ-വ- ഞ-ൻ പ-ി-്-ു- ------------------------------ വൈകുന്നേരം മുഴുവൻ ഞാൻ പഠിച്ചു. 0
v--k-nne-a-----hu--n n-aa- pad-c--. v__________ m_______ n____ p_______ v-i-u-n-r-m m-z-u-a- n-a-n p-d-c-u- ----------------------------------- vaikunneram muzhuvan njaan padichu.
радити ജോ-ി ജോ_ ജ-ല- ---- ജോലി 0
j--i j___ j-l- ---- joli
Ја сам радио / радила. ഞാൻ ജ--- ച-യ--ിട----്ട-. ഞാ_ ജോ_ ചെ_______ ഞ-ൻ ജ-ല- ച-യ-ത-ട-ട-ണ-ട-. ------------------------ ഞാൻ ജോലി ചെയ്തിട്ടുണ്ട്. 0
nja-----l--ch-----t-----. n____ j___ c_____________ n-a-n j-l- c-e-t-i-t-n-u- ------------------------- njaan joli cheythittundu.
Ја сам радио / радила цели дан. ഞാൻ-ദ-വസം-മ-ഴ------ല---െ-്-ു. ഞാ_ ദി__ മു___ ജോ_ ചെ___ ഞ-ൻ ദ-വ-ം മ-ഴ-വ- ജ-ല- ച-യ-ത-. ----------------------------- ഞാൻ ദിവസം മുഴുവൻ ജോലി ചെയ്തു. 0
n--a--diva--m--uzh-v---jo-i-c-----u. n____ d______ m_______ j___ c_______ n-a-n d-v-s-m m-z-u-a- j-l- c-e-t-u- ------------------------------------ njaan divasam muzhuvan joli cheythu.
јести ഭ-്ഷണം ഭ___ ഭ-്-ണ- ------ ഭക്ഷണം 0
b--ksha--m b_________ b-a-s-a-a- ---------- bhakshanam
Ја сам јео / јела. ഞാ--ക---്-ി-്ടു--ട്. ഞാ_ ക________ ഞ-ൻ ക-ി-്-ി-്-ു-്-്- -------------------- ഞാൻ കഴിച്ചിട്ടുണ്ട്. 0
n--an ka-hi---t---du. n____ k______________ n-a-n k-z-i-h-t-u-d-. --------------------- njaan kazhichittundu.
Ја сам појео / појела сву храну. ഭ-്--മെ-്--- -ഴിച--ു. ഭ______ ക____ ഭ-്-ണ-െ-്-ാ- ക-ി-്-ു- --------------------- ഭക്ഷണമെല്ലാം കഴിച്ചു. 0
b-a-sh-----ll-m -a----h-. b______________ k________ b-a-s-a-a-e-l-m k-z-i-h-. ------------------------- bhakshanamellam kazhichu.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.