Рјечник

sr Прошлост 3   »   uk Минулий час 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [вісімдесят три]

83 [visimdesyat try]

Минулий час 3

[Mynulyy̆ chas 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
телефонирати Тел-ф--у-а-и Т----------- Т-л-ф-н-в-т- ------------ Телефонувати 0
Te-----u--ty T----------- T-l-f-n-v-t- ------------ Telefonuvaty
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я-т----он-в-в - теле-о-увал-. Я т---------- / т------------ Я т-л-ф-н-в-в / т-л-ф-н-в-л-. ----------------------------- Я телефонував / телефонувала. 0
YA---le---u-av-/-t-----nu--l-. Y- t---------- / t------------ Y- t-l-f-n-v-v / t-l-f-n-v-l-. ------------------------------ YA telefonuvav / telefonuvala.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я-вес- -а- --л--онува- - т-л-ф--ува-а. Я в--- ч-- т---------- / т------------ Я в-с- ч-с т-л-ф-н-в-в / т-л-ф-н-в-л-. -------------------------------------- Я весь час телефонував / телефонувала. 0
Y- -es--ch-- t-lef--uva--/ --lef----ala. Y- v--- c--- t---------- / t------------ Y- v-s- c-a- t-l-f-n-v-v / t-l-f-n-v-l-. ---------------------------------------- YA vesʹ chas telefonuvav / telefonuvala.
питати З-пи--ва-и З--------- З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Za-y--v-ty Z--------- Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Ја сам питао / питала. Я------а- - з-пи---а. Я з------ / з-------- Я з-п-т-в / з-п-т-л-. --------------------- Я запитав / запитала. 0
Y---apy--v-- zap-t--a. Y- z------ / z-------- Y- z-p-t-v / z-p-t-l-. ---------------------- YA zapytav / zapytala.
Ја сам увек питао / питала. Я---п--ува- /-з--и-у-а----а-ж-и. Я з-------- / з--------- з------ Я з-п-т-в-в / з-п-т-в-л- з-в-д-. -------------------------------- Я запитував / запитувала завжди. 0
YA-za-y-uvav-- z--y-u--la---v--d-. Y- z-------- / z--------- z------- Y- z-p-t-v-v / z-p-t-v-l- z-v-h-y- ---------------------------------- YA zapytuvav / zapytuvala zavzhdy.
испричати Р--п---дати Р---------- Р-з-о-і-а-и ----------- Розповідати 0
R-----i-a-y R---------- R-z-o-i-a-y ----------- Rozpovidaty
Ја сам испричао / испричала. Я---зп-ві--- ро---ві-а. Я р------- / р--------- Я р-з-о-і- / р-з-о-і-а- ----------------------- Я розповів / розповіла. 0
Y- r--po--v-/--ozp--i-a. Y- r------- / r--------- Y- r-z-o-i- / r-z-o-i-a- ------------------------ YA rozpoviv / rozpovila.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я --з----- / ро-по-і-а ц----іс-о-і-. Я р------- / р-------- ц--- і------- Я р-з-о-і- / р-з-о-і-а ц-л- і-т-р-ю- ------------------------------------ Я розповів / розповіла цілу історію. 0
YA-r-zpo--v - ro-pov-l- -s-lu-i---r-y-. Y- r------- / r-------- t---- i-------- Y- r-z-o-i- / r-z-o-i-a t-i-u i-t-r-y-. --------------------------------------- YA rozpoviv / rozpovila tsilu istoriyu.
учити В--ти-я В------ В-и-и-я ------- Вчитися 0
V-hytysya V-------- V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Ја сам учио / учила. Я--чився-/-в-и-а--. Я в----- / в------- Я в-и-с- / в-и-а-я- ------------------- Я вчився / вчилася. 0
Y- v-hy-sya - vc----sy-. Y- v------- / v--------- Y- v-h-v-y- / v-h-l-s-a- ------------------------ YA vchyvsya / vchylasya.
Ја сам учио / учила цело вече. Я---и--- / в-ил-с----л-й ----р. Я в----- / в------ ц---- в----- Я в-и-с- / в-и-а-я ц-л-й в-ч-р- ------------------------------- Я вчився / вчилася цілий вечір. 0
Y- v-h--s-a---v-hyl--y- t-i-y-- -e-hi-. Y- v------- / v-------- t------ v------ Y- v-h-v-y- / v-h-l-s-a t-i-y-̆ v-c-i-. --------------------------------------- YA vchyvsya / vchylasya tsilyy̆ vechir.
радити Пр---ва-и П-------- П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
Pr---yu--ty P---------- P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Ја сам радио / радила. Я---а----в - -р-цювал-. Я п------- / п--------- Я п-а-ю-а- / п-а-ю-а-а- ----------------------- Я працював / працювала. 0
Y--p-a-s-uvav / -r--s-u---a. Y- p--------- / p----------- Y- p-a-s-u-a- / p-a-s-u-a-a- ---------------------------- YA pratsyuvav / pratsyuvala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я пра-юв-- - працювала-весь --н-. Я п------- / п-------- в--- д---- Я п-а-ю-а- / п-а-ю-а-а в-с- д-н-. --------------------------------- Я працював / працювала весь день. 0
Y- pr-t-y-v---/-p----yuva-- --sʹ-d-n-. Y- p--------- / p---------- v--- d---- Y- p-a-s-u-a- / p-a-s-u-a-a v-s- d-n-. -------------------------------------- YA pratsyuvav / pratsyuvala vesʹ denʹ.
јести Ї-ти Ї--- Ї-т- ---- Їсти 0
I---y I---- I-s-y ----- Ïsty
Ја сам јео / јела. Я --їв /--’ї--. Я з--- / з----- Я з-ї- / з-ї-а- --------------- Я з’їв / з’їла. 0
Y---ʺïv-/----̈--. Y- z---- / z------ Y- z-i-v / z-i-l-. ------------------ YA zʺïv / zʺïla.
Ја сам појео / појела сву храну. Я -’їв /-з-їла -сю--ж-. Я з--- / з---- у-- ї--- Я з-ї- / з-ї-а у-ю ї-у- ----------------------- Я з’їв / з’їла усю їжу. 0
YA-zʺ----- --ïl------ -----. Y- z---- / z----- u--- i----- Y- z-i-v / z-i-l- u-y- i-z-u- ----------------------------- YA zʺïv / zʺïla usyu ïzhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.