Рјечник

sr Прошлост 3   »   he ‫עבר 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [שמונים ושלוש]‬

83 [shmonim w'shalosh]

‫עבר 3‬

avar 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
телефонирати ‫----ן‬ ‫______ ‫-ט-פ-‬ ------- ‫לטלפן‬ 0
l-ta-fen l_______ l-t-l-e- -------- l'talfen
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫--י -לפנת--‬ ‫___ ט_______ ‫-נ- ט-פ-ת-.- ------------- ‫אני טלפנתי.‬ 0
an- -il-ant-. a__ t________ a-i t-l-a-t-. ------------- ani tilfanti.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫-ל-ה-מן טלפנת-.‬ ‫__ ה___ ט_______ ‫-ל ה-מ- ט-פ-ת-.- ----------------- ‫כל הזמן טלפנתי.‬ 0
kol-haz-an -i--anti. k__ h_____ t________ k-l h-z-a- t-l-a-t-. -------------------- kol hazman tilfanti.
питати ‫----ל‬ ‫______ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
lish--l l______ l-s-'-l ------- lish'ol
Ја сам питао / питала. ‫אנ----ל-י.‬ ‫___ ש______ ‫-נ- ש-ל-י-‬ ------------ ‫אני שאלתי.‬ 0
an--s--'----. a__ s________ a-i s-a-a-t-. ------------- ani sha'alti.
Ја сам увек питао / питала. ‫-מ-- ----י.‬ ‫____ ש______ ‫-מ-ד ש-ל-י-‬ ------------- ‫תמיד שאלתי.‬ 0
t-m-d-sha--lti. t____ s________ t-m-d s-a-a-t-. --------------- tamid sha'alti.
испричати ‫ל---‬ ‫_____ ‫-ס-ר- ------ ‫לספר‬ 0
l---p-r l______ l-s-p-r ------- lesaper
Ја сам испричао / испричала. ‫--י ס-פר--.‬ ‫___ ס_______ ‫-נ- ס-פ-ת-.- ------------- ‫אני סיפרתי.‬ 0
ani s--arti. a__ s_______ a-i s-p-r-i- ------------ ani siparti.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫-י-ר-י א--כל ה--פ-ר-‬ ‫______ א_ כ_ ה_______ ‫-י-ר-י א- כ- ה-י-ו-.- ---------------------- ‫סיפרתי את כל הסיפור.‬ 0
si---t--e- -o--h---pu-. s______ e_ k__ h_______ s-p-r-i e- k-l h-s-p-r- ----------------------- siparti et kol hasipur.
учити ‫לל--ד‬ ‫______ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
l--mod l_____ l-l-o- ------ lilmod
Ја сам учио / учила. ‫א-----דת-.‬ ‫___ ל______ ‫-נ- ל-ד-י-‬ ------------ ‫אני למדתי.‬ 0
a-i-l-mad-t-. a__ l________ a-i l-m-d-t-. ------------- ani lamadeti.
Ја сам учио / учила цело вече. ‫--דתי כל הערב-‬ ‫_____ כ_ ה_____ ‫-מ-ת- כ- ה-ר-.- ---------------- ‫למדתי כל הערב.‬ 0
lam--eti--o--ha'--e-. l_______ k__ h_______ l-m-d-t- k-l h-'-r-v- --------------------- lamadeti kol ha'erev.
радити ‫--ב-ד‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
l-'---d l______ l-'-v-d ------- la'avod
Ја сам радио / радила. ‫אני---דת--‬ ‫___ ע______ ‫-נ- ע-ד-י-‬ ------------ ‫אני עבדתי.‬ 0
ani -v-de-i. a__ a_______ a-i a-a-e-i- ------------ ani avadeti.
Ја сам радио / радила цели дан. ‫ע--תי -ל -י-ם.‬ ‫_____ כ_ ה_____ ‫-ב-ת- כ- ה-ו-.- ---------------- ‫עבדתי כל היום.‬ 0
avadeti -o- -ayo-. a______ k__ h_____ a-a-e-i k-l h-y-m- ------------------ avadeti kol hayom.
јести ‫--כו-‬ ‫______ ‫-א-ו-‬ ------- ‫לאכול‬ 0
le--k-ol l_______ l-'-k-o- -------- le'ekhol
Ја сам јео / јела. ‫-ני -כלת--‬ ‫___ א______ ‫-נ- א-ל-י-‬ ------------ ‫אני אכלתי.‬ 0
ani--khalt-. a__ a_______ a-i a-h-l-i- ------------ ani akhalti.
Ја сам појео / појела сву храну. ‫-כל-י-א---ל -או-ל-‬ ‫_____ א_ כ_ ה______ ‫-כ-ת- א- כ- ה-ו-ל-‬ -------------------- ‫אכלתי את כל האוכל.‬ 0
ak----i ---kol --'o-he-. a______ e_ k__ h________ a-h-l-i e- k-l h-'-k-e-. ------------------------ akhalti et kol ha'okhel.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.