Рјечник

sr Прошлост 3   »   ad БлэкIыгъэ шъуашэр 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [тIокIиплIырэ щырэ]

83 [tIokIiplIyrje shhyrje]

БлэкIыгъэ шъуашэр 3

[BljekIygje shuashjer 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
телефонирати т-ле----мкI- гущ---н т----------- г------ т-л-ф-н-м-I- г-щ-I-н -------------------- телефонымкIэ гущыIэн 0
te---o---kI-e---sh-yIjen t------------ g--------- t-l-f-n-m-I-e g-s-h-I-e- ------------------------ telefonymkIje gushhyIjen
Ја сам телефонирао / телефонирала. Сэ-тел-ф-ным-Iэ-----у-гъ. С- т----------- с-------- С- т-л-ф-н-м-I- с-т-у-г-. ------------------------- Сэ телефонымкIэ сытеуагъ. 0
S-- -ele-------je -yte-a-. S-- t------------ s------- S-e t-l-f-n-m-I-e s-t-u-g- -------------------------- Sje telefonymkIje syteuag.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Сэ ---э---еле-онымк-- -ыг-щы-э-т---. С- р---- т----------- с------------- С- р-н-у т-л-ф-н-м-I- с-г-щ-I-щ-ы-ъ- ------------------------------------ Сэ ренэу телефонымкIэ сыгущыIэщтыгъ. 0
Sj- re--eu ----fonymkIje --g-shhyI-e--h---. S-- r----- t------------ s----------------- S-e r-n-e- t-l-f-n-m-I-e s-g-s-h-I-e-h-t-g- ------------------------------------------- Sje renjeu telefonymkIje sygushhyIjeshhtyg.
питати к--уп---н к-------- к-э-п-I-н --------- кIэупчIэн 0
kIj--pch-jen k----------- k-j-u-c-I-e- ------------ kIjeupchIjen
Ја сам питао / питала. Сэ------у---а-ъ. С- с------------ С- с-к-э-п-I-г-. ---------------- Сэ сыкIэупчIагъ. 0
Sje-syk-j-u--h-a-. S-- s------------- S-e s-k-j-u-c-I-g- ------------------ Sje sykIjeupchIag.
Ја сам увек питао / питала. Сэ-ренэу -ыкI------щтыгъ. С- р---- с--------------- С- р-н-у с-к-э-п-I-щ-ы-ъ- ------------------------- Сэ ренэу сыкIэупчIэщтыгъ. 0
Sje r----u s---jeu-chIje-hht--. S-- r----- s------------------- S-e r-n-e- s-k-j-u-c-I-e-h-t-g- ------------------------------- Sje renjeu sykIjeupchIjeshhtyg.
испричати к--Iо--н к------- к-э-о-э- -------- къэIотэн 0
k-eI-tj-n k-------- k-e-o-j-n --------- kjeIotjen
Ја сам испричао / испричала. С- --э-Iо-агъ. С- к---------- С- к-э-I-т-г-. -------------- Сэ къэсIотагъ. 0
Sj- --e---tag. S-- k--------- S-e k-e-I-t-g- -------------- Sje kjesIotag.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Сэ--ъэ-арыр зэк-- -ъ--Iот-гъ. С- к------- з---- к---------- С- к-э-а-ы- з-к-э к-э-I-т-г-. ----------------------------- Сэ къэбарыр зэкIэ къэсIотагъ. 0
Sje ----aryr-z-e--je kj-sI--ag. S-- k------- z------ k--------- S-e k-e-a-y- z-e-I-e k-e-I-t-g- ------------------------------- Sje kjebaryr zjekIje kjesIotag.
учити зэ-ъэшI-н з-------- з-г-э-I-н --------- зэгъэшIэн 0
zj-g-----j-n z----------- z-e-j-s-I-e- ------------ zjegjeshIjen
Ја сам учио / учила. Сэ ---гъэш-агъ-. С- з------------ С- з-з-ъ-ш-а-ъ-. ---------------- Сэ зэзгъэшIагъэ. 0
S-e z-e-g-es--a-je. S-- z-------------- S-e z-e-g-e-h-a-j-. ------------------- Sje zjezgjeshIagje.
Ја сам учио / учила цело вече. С- пч--ьэ --н-м--эзгъэш-агъ-. С- п----- р---- з------------ С- п-ы-ь- р-н-м з-з-ъ-ш-а-ъ-. ----------------------------- Сэ пчыхьэ реным зэзгъэшIагъэ. 0
Sj- ----h-j--r--ym---ezg--s-Iagje. S-- p------- r---- z-------------- S-e p-h-h-j- r-n-m z-e-g-e-h-a-j-. ---------------------------------- Sje pchyh'je renym zjezgjeshIagje.
радити Iо- ---- /-л--ь-н I-- ш--- / л----- I-ф ш-э- / л-ж-э- ----------------- Iоф шIэн / лэжьэн 0
Iof-sh---n-/--jezh'jen I-- s----- / l-------- I-f s-I-e- / l-e-h-j-n ---------------------- Iof shIjen / ljezh'jen
Ја сам радио / радила. С- Iоф--ш--гъ-. С- I-- с------- С- I-ф с-I-г-э- --------------- Сэ Iоф сшIагъэ. 0
S-- Iof----I---e. S-- I-- s-------- S-e I-f s-h-a-j-. ----------------- Sje Iof sshIagje.
Ја сам радио / радила цели дан. С- мэ-э-рены--Iоф-сшI--ъэ С- м--- р---- I-- с------ С- м-ф- р-н-м I-ф с-I-г-э ------------------------- Сэ мэфэ реным Iоф сшIагъэ 0
Sj----e-j----ny- Io- --hIa--e S-- m----- r---- I-- s------- S-e m-e-j- r-n-m I-f s-h-a-j- ----------------------------- Sje mjefje renym Iof sshIagje
јести ш-эн ш--- ш-э- ---- шхэн 0
sh-jen s----- s-h-e- ------ shhjen
Ја сам јео / јела. Сэ--ы-х-гъ. С- с------- С- с-ш-а-ъ- ----------- Сэ сышхагъ. 0
S-e -----ag. S-- s------- S-e s-s-h-g- ------------ Sje syshhag.
Ја сам појео / појела сву храну. С- -экI-р--сш--гъ-. С- з------ с------- С- з-к-э-и с-х-г-э- ------------------- Сэ зэкIэри сшхыгъэ. 0
Sje--j--------s---ygj-. S-- z-------- s-------- S-e z-e-I-e-i s-h-y-j-. ----------------------- Sje zjekIjeri sshhygje.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.