Рјечник

sr У граду   »   ml In the city

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ഇരുപത്തിയഞ്ച്]

25 [irupathiyanju]

In the city

[nagarathil]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. എന--്-് റെ-ി--- സ-റ--േ-ന------്--ോ--ം. എന-ക-ക- റ-യ-ൽവ- സ-റ-റ-ഷന-ല-ക-ക- പ-കണ-. എ-ി-്-് റ-യ-ൽ-േ സ-റ-റ-ഷ-ി-േ-്-് പ-ക-ം- -------------------------------------- എനിക്ക് റെയിൽവേ സ്റ്റേഷനിലേക്ക് പോകണം. 0
enik-u--e----- sa-ion-le-k- po-a-a-. enikku reyilve sationilekku pokanam. e-i-k- r-y-l-e s-t-o-i-e-k- p-k-n-m- ------------------------------------ enikku reyilve sationilekku pokanam.
Хтео / хтела бих до аеродрома. എന--്-്-----ോർ-്ടിൽ പോ--ം. എന-ക-ക- എയർപ-ർട-ട-ൽ പ-കണ-. എ-ി-്-് എ-ർ-ോ-ട-ട-ൽ പ-ക-ം- -------------------------- എനിക്ക് എയർപോർട്ടിൽ പോകണം. 0
e-i-k---ir-o---i--p-kan-m. enikku airporttil pokanam. e-i-k- a-r-o-t-i- p-k-n-m- -------------------------- enikku airporttil pokanam.
Хтео / хтела бих до центра града. എ-ിക----സ--്റി-സെന്ററി-േ--ക് -ോക--. എന-ക-ക- സ-റ-റ- സ-ന-ററ-ല-ക-ക- പ-കണ-. എ-ി-്-് സ-റ-റ- സ-ന-റ-ി-േ-്-് പ-ക-ം- ----------------------------------- എനിക്ക് സിറ്റി സെന്ററിലേക്ക് പോകണം. 0
e-ik----i-----e-ta---ek---p--an--. enikku sitti sentarilekku pokanam. e-i-k- s-t-i s-n-a-i-e-k- p-k-n-m- ---------------------------------- enikku sitti sentarilekku pokanam.
Како да идем до железничке станице? എ--ക-----ങന--റ------ സ--്-േഷനിൽ----ത-ച-ച-രാ-? എന-ക-ക-ങ-ങന- റ-യ-ൽവ- സ-റ-റ-ഷന-ൽ എത-ത-ച-ച-ര--? എ-ി-്-െ-്-ന- റ-യ-ൽ-േ സ-റ-റ-ഷ-ി- എ-്-ി-്-േ-ാ-? --------------------------------------------- എനിക്കെങ്ങനെ റെയിൽവേ സ്റ്റേഷനിൽ എത്തിച്ചേരാം? 0
enik-e--ane---y--v- s---on------i-her---? enikkengane reyilve sationil athicheraam? e-i-k-n-a-e r-y-l-e s-t-o-i- a-h-c-e-a-m- ----------------------------------------- enikkengane reyilve sationil athicheraam?
Како да идем до аеродрома? ഞാൻ-എ---ന---യ------ടി--എത----? ഞ-ൻ എങ-ങന- എയർപ-ർട-ട-ൽ എത-ത--? ഞ-ൻ എ-്-ന- എ-ർ-ോ-ട-ട-ൽ എ-്-ു-? ------------------------------ ഞാൻ എങ്ങനെ എയർപോർട്ടിൽ എത്തും? 0
n--a- e--a---a-r--rt----a-h--? njaan engane airporttil athum? n-a-n e-g-n- a-r-o-t-i- a-h-m- ------------------------------ njaan engane airporttil athum?
Како да идем до центра града? ന--മ--യ----ൽ-ഞ-ൻ---്ങ-െ---്ത--്-േരും? നഗരമധ-യത-ത-ൽ ഞ-ൻ എങ-ങന- എത-ത-ച-ച-ര--? ന-ര-ധ-യ-്-ി- ഞ-ൻ എ-്-ന- എ-്-ി-്-േ-ു-? ------------------------------------- നഗരമധ്യത്തിൽ ഞാൻ എങ്ങനെ എത്തിച്ചേരും? 0
nagaram-dhy--h-l-nj--n----a-e ath-------? nagaramadhyathil njaan engane athicherum? n-g-r-m-d-y-t-i- n-a-n e-g-n- a-h-c-e-u-? ----------------------------------------- nagaramadhyathil njaan engane athicherum?
Требам такси. എന-ക--- -ര- ടാക്-- -േ-ം. എന-ക-ക- ഒര- ട-ക-സ- വ-ണ-. എ-ി-്-് ഒ-ു ട-ക-സ- വ-ണ-. ------------------------ എനിക്ക് ഒരു ടാക്സി വേണം. 0
e----u or- t-x--ven--. enikku oru taxy venam. e-i-k- o-u t-x- v-n-m- ---------------------- enikku oru taxy venam.
Требам план града. എന--്ക- -രു-ന---ഭ---ം-വ-ണം. എന-ക-ക- ഒര- നഗര ഭ-പട- വ-ണ-. എ-ി-്-് ഒ-ു ന-ര ഭ-പ-ം വ-ണ-. --------------------------- എനിക്ക് ഒരു നഗര ഭൂപടം വേണം. 0
en--ku---- --gara--h---ad-m v----. enikku oru nagara bhoopadam venam. e-i-k- o-u n-g-r- b-o-p-d-m v-n-m- ---------------------------------- enikku oru nagara bhoopadam venam.
Требам хотел. എ--ക-ക് -ര--ഹോട--- -േണം എന-ക-ക- ഒര- ഹ-ട-ടൽ വ-ണ- എ-ി-്-് ഒ-ു ഹ-ട-ട- വ-ണ- ----------------------- എനിക്ക് ഒരു ഹോട്ടൽ വേണം 0
e----- --- -o-t---v-nam enikku oru hottal venam e-i-k- o-u h-t-a- v-n-m ----------------------- enikku oru hottal venam
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ഞ-- ഒരു-ക-- -ാ--യ-ക-ക- ---ക---ൻ ആഗ--ഹ-ക്--ന-നു. ഞ-ൻ ഒര- ക-ർ വ-ടകയ-ക-ക- എട-ക-ക-ൻ ആഗ-രഹ-ക-ക-ന-ന-. ഞ-ൻ ഒ-ു ക-ർ വ-ട-യ-ക-ക- എ-ു-്-ാ- ആ-്-ഹ-ക-ക-ന-ന-. ----------------------------------------------- ഞാൻ ഒരു കാർ വാടകയ്ക്ക് എടുക്കാൻ ആഗ്രഹിക്കുന്നു. 0
nj-an --- k-ar---adaka-kku e-u-kan --g-a---k-nn-. njaan oru kaar vaadakaykku edukkan aagrahikkunnu. n-a-n o-u k-a- v-a-a-a-k-u e-u-k-n a-g-a-i-k-n-u- ------------------------------------------------- njaan oru kaar vaadakaykku edukkan aagrahikkunnu.
Овде је моја кредитна картица. ഇ---എ--റെ ----ഡി--റ--കാ---. ഇത- എന-റ- ക-ര-ഡ-റ-റ- ക-ർഡ-. ഇ-ാ എ-്-െ ക-ര-ഡ-റ-റ- ക-ർ-്- --------------------------- ഇതാ എന്റെ ക്രെഡിറ്റ് കാർഡ്. 0
itha- --te-cra-i--- kaa-d. ithaa ente cradittu kaard. i-h-a e-t- c-a-i-t- k-a-d- -------------------------- ithaa ente cradittu kaard.
Овде је моја возачка дозвола. ഇ-ാ എന്-- --ര----------ൻസ്. ഇത- എന-റ- ഡ-ര-വ--ഗ- ല-സൻസ-. ഇ-ാ എ-്-െ ഡ-ര-വ-ം-് ല-സ-സ-. --------------------------- ഇതാ എന്റെ ഡ്രൈവിംഗ് ലൈസൻസ്. 0
it--a-en---d-ivi-- --c--ce. ithaa ente driving licence. i-h-a e-t- d-i-i-g l-c-n-e- --------------------------- ithaa ente driving licence.
Шта се има видети у граду? ന--ത-ത-ൽ -ന്--ണ് ക---ൻ---്-ത-? നഗരത-ത-ൽ എന-ത-ണ- ക-ണ-ൻ ഉള-ളത-? ന-ര-്-ി- എ-്-ാ-് ക-ണ-ൻ ഉ-്-ത-? ------------------------------ നഗരത്തിൽ എന്താണ് കാണാൻ ഉള്ളത്? 0
n-ga---hi- enthaa-u-ka-na--u--a-h-? nagarathil enthaanu kaanan ullathu? n-g-r-t-i- e-t-a-n- k-a-a- u-l-t-u- ----------------------------------- nagarathil enthaanu kaanan ullathu?
Идите у стари град. പ-- ----ണത്--ല--്-്----ു-. പഴയ പട-ടണത-ത-ല-ക-ക- പ-ക-ക. പ-യ പ-്-ണ-്-ി-േ-്-് പ-ക-ക- -------------------------- പഴയ പട്ടണത്തിലേക്ക് പോകുക. 0
pa----a pa--an-t--le-ku -o--ka. pazhaya pattanathilekku pokuka. p-z-a-a p-t-a-a-h-l-k-u p-k-k-. ------------------------------- pazhaya pattanathilekku pokuka.
Направите обилазак града. ഒ-ു--ഗര ------ം ന-ത-ത--. ഒര- നഗര പര-യടന- നടത-ത-ക. ഒ-ു ന-ര പ-്-ട-ം ന-ത-ത-ക- ------------------------ ഒരു നഗര പര്യടനം നടത്തുക. 0
or- na--ra pa--ada-am-----th-ka. oru nagara paryadanam nadathuka. o-u n-g-r- p-r-a-a-a- n-d-t-u-a- -------------------------------- oru nagara paryadanam nadathuka.
Идите до луке. ത----ഖ-്--ക--- പ-ക--. ത-റമ-ഖത-ത-ക-ക- പ-ക-ക. ത-റ-ു-ത-ത-ക-ക- പ-ക-ക- --------------------- തുറമുഖത്തേക്ക് പോകുക. 0
th--am---a--e-ku p-k-k-. thuramukhathekku pokuka. t-u-a-u-h-t-e-k- p-k-k-. ------------------------ thuramukhathekku pokuka.
Направите обилазак лукe. ഒര--ഹാർബ- ടൂർ -ടത്തുക. ഒര- ഹ-ർബർ ട-ർ നടത-ത-ക. ഒ-ു ഹ-ർ-ർ ട-ർ ന-ത-ത-ക- ---------------------- ഒരു ഹാർബർ ടൂർ നടത്തുക. 0
or- -a--bar-to-- n--at-uka. oru haarbar toor nadathuka. o-u h-a-b-r t-o- n-d-t-u-a- --------------------------- oru haarbar toor nadathuka.
Које још знаменитости постоје? വേറ- എ-്ത---കെ--ാഴ്ചക-ാ-് ഉള്--്? വ-റ- എന-ത-ക-ക- ക-ഴ-ചകള-ണ- ഉള-ളത-? വ-റ- എ-്-ൊ-്-െ ക-ഴ-ച-ള-ണ- ഉ-്-ത-? --------------------------------- വേറെ എന്തൊക്കെ കാഴ്ചകളാണ് ഉള്ളത്? 0
v--e-ent--kk--k--zchakalaan--u-lath-? vere enthokke kaazchakalaanu ullathu? v-r- e-t-o-k- k-a-c-a-a-a-n- u-l-t-u- ------------------------------------- vere enthokke kaazchakalaanu ullathu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!