Рјечник

sr Прошлост 3   »   sv Förfluten tid 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [åttiotre]

Förfluten tid 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
телефонирати r-nga r---- r-n-a ----- ringa 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Jag--a----n--. J-- h-- r----- J-g h-r r-n-t- -------------- Jag har ringt. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. J-- ha- r-ngt-he----ide-. J-- h-- r---- h--- t----- J-g h-r r-n-t h-l- t-d-n- ------------------------- Jag har ringt hela tiden. 0
питати frå-a f---- f-å-a ----- fråga 0
Ја сам питао / питала. Jag har--rågat. J-- h-- f------ J-g h-r f-å-a-. --------------- Jag har frågat. 0
Ја сам увек питао / питала. J------ a-lti- f-å-a-. J-- h-- a----- f------ J-g h-r a-l-i- f-å-a-. ---------------------- Jag har alltid frågat. 0
испричати ber-t-a b------ b-r-t-a ------- berätta 0
Ја сам испричао / испричала. J---ha---erät-at. J-- h-- b-------- J-g h-r b-r-t-a-. ----------------- Jag har berättat. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. J-g ha- b-rät-------- h-s--r-e-. J-- h-- b------- h--- h--------- J-g h-r b-r-t-a- h-l- h-s-o-i-n- -------------------------------- Jag har berättat hela historien. 0
учити studera s------ s-u-e-a ------- studera 0
Ја сам учио / учила. Jag-----st--e--t. J-- h-- s-------- J-g h-r s-u-e-a-. ----------------- Jag har studerat. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ja- ha- --ud---- ---- k-ällen. J-- h-- s------- h--- k------- J-g h-r s-u-e-a- h-l- k-ä-l-n- ------------------------------ Jag har studerat hela kvällen. 0
радити a----a a----- a-b-t- ------ arbeta 0
Ја сам радио / радила. Ja- ha- a-b---t. J-- h-- a------- J-g h-r a-b-t-t- ---------------- Jag har arbetat. 0
Ја сам радио / радила цели дан. J-g h---a-b--at--ela ---en. J-- h-- a------ h--- d----- J-g h-r a-b-t-t h-l- d-g-n- --------------------------- Jag har arbetat hela dagen. 0
јести ä-a ä-- ä-a --- äta 0
Ја сам јео / јела. Jag-h-r --it. J-- h-- ä---- J-g h-r ä-i-. ------------- Jag har ätit. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Ja- -a- ä--- u-p--e-a-m---n. J-- h-- ä--- u-- h--- m----- J-g h-r ä-i- u-p h-l- m-t-n- ---------------------------- Jag har ätit upp hela maten. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.