Рјечник

sr Прошлост 3   »   mk Минато време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

Minato vryemye 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
телефонирати т--------а т_________ т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
tye--e----ra t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ј----ел--о--р--. Ј__ т___________ Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј-- ---l----ni-a-. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј---цело--р-м---еле---и-ав. Ј__ ц___ в____ т___________ Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Јa--tz-e-- v--e-y-----l--foni-av. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
питати пр-шува п______ п-а-у-а ------- прашува 0
p--sh-o-a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам питао / питала. Јас-пр-шав. Ј__ п______ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Ј-s p--sh--. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам увек питао / питала. Ј-- секо--ш--рашув--. Ј__ с______ п________ Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-- --ekog-a----rash-o---. Ј__ s_________ p__________ Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
испричати р--к--у-а р________ р-с-а-у-а --------- раскажува 0
r--kaʐ-o-a r_________ r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Ја сам испричао / испричала. Ј-- ----а-ува-. Ј__ р__________ Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Ј-- -ask-ʐo-v--. Ј__ r___________ Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Ј-с-ја --скажав-це-а-а п-ика---. Ј__ ј_ р_______ ц_____ п________ Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Ј-- ј- ra----a- -zye-at- pr--a--a. Ј__ ј_ r_______ t_______ p________ Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
учити у-и у__ у-и --- учи 0
o-c-i o____ o-c-i ----- oochi
Ја сам учио / учила. Ј-с---ев. Ј__ у____ Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Јa- --chye-. Ј__ o_______ Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Ја сам учио / учила цело вече. Јас у--в--е-- в----. Ј__ у___ ц___ в_____ Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Ј-s-oochy---tz-e---vy--h-er. Ј__ o______ t_____ v________ Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
радити ра-оти р_____ р-б-т- ------ работи 0
r---ti r_____ r-b-t- ------ raboti
Ја сам радио / радила. Ја- ----т--. Ј__ р_______ Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Јas-r-b---e-. Ј__ r________ Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Ја сам радио / радила цели дан. Јас ---от-в-ц---д-н. Ј__ р______ ц__ д___ Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Јas ra-o-y-v---y---dyen. Ј__ r_______ t____ d____ Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
јести ј--е ј___ ј-д- ---- јаде 0
ј---e ј____ ј-d-e ----- јadye
Ја сам јео / јела. Јас-----в. Ј__ ј_____ Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Ј---ј-dyev. Ј__ ј______ Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Ја сам појео / појела сву храну. Ј-- го-----о--ц-лот- ја---е. Ј__ г_ и_____ ц_____ ј______ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јas --o -z--d----------o ---y--y-. Ј__ g__ i______ t_______ ј________ Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.