Рјечник

sr Прошлост 3   »   mk Минато време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

[Minato vryemye 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
телефонирати те-ефо---а т--------- т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
t-e-ye-onira t----------- t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ј-с--ел-ф--ир--. Ј-- т----------- Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј----y-l-e--n--av. Ј-- t------------- Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј-- -ело--р-ме т----он---в. Ј-- ц--- в---- т----------- Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Јas -------v-----e ----ye-o--r-v. Ј-- t----- v------ t------------- Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
питати пра--ва п------ п-а-у-а ------- прашува 0
p-a-hoova p-------- p-a-h-o-a --------- prashoova
Ја сам питао / питала. Ја- -ра-а-. Ј-- п------ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Јas-pr-s---. Ј-- p------- Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ја сам увек питао / питала. Ј-с -е----- п---у-ав. Ј-- с------ п-------- Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-- --ekog--s--pr-----vav. Ј-- s--------- p---------- Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
испричати р--к-жува р-------- р-с-а-у-а --------- раскажува 0
r---a---va r--------- r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Ја сам испричао / испричала. Јас-раскажува-. Ј-- р---------- Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Ј----a--aʐ-ova-. Ј-- r----------- Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Ј----- р-с-а-ав-цел--- п---азн-. Ј-- ј- р------- ц----- п-------- Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јa- јa --sk--av---yel-ta-prikaz-a. Ј-- ј- r------- t------- p-------- Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
учити учи у-- у-и --- учи 0
oochi o---- o-c-i ----- oochi
Ја сам учио / учила. Ја- у-ев. Ј-- у---- Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Јa----c---v. Ј-- o------- Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Ја сам учио / учила цело вече. Ја--уч---це----ечер. Ј-- у--- ц--- в----- Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Ј-s ---hyev tzy-la--y---yer. Ј-- o------ t----- v-------- Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
радити р--оти р----- р-б-т- ------ работи 0
r----i r----- r-b-t- ------ raboti
Ја сам радио / радила. Ја- ра--т-в. Ј-- р------- Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Ј-- -ab--y--. Ј-- r-------- Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Ја сам радио / радила цели дан. Ј------отев цел----. Ј-- р------ ц-- д--- Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Ј---ra-oty-v tzyel ----. Ј-- r------- t---- d---- Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
јести ј--е ј--- ј-д- ---- јаде 0
јad-e ј---- ј-d-e ----- јadye
Ја сам јео / јела. Ј-с-ј-дев. Ј-- ј----- Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Јa- јad---. Ј-- ј------ Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Ја сам појео / појела сву храну. Јас г--изе--в-цел--о---де-е. Ј-- г- и----- ц----- ј------ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јa- g-o-iz-ed-v-tzy----- --d-----. Ј-- g-- i------ t------- ј-------- Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.