Рјечник

sr Прошлост 3   »   el Παρελθοντικός χρόνος 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ογδόντα τρία]

83 [ogdónta tría]

Παρελθοντικός χρόνος 3

Parelthontikós chrónos 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
телефонирати Τ-λ-φ--ώ Τ_______ Τ-λ-φ-ν- -------- Τηλεφωνώ 0
T--ep-ō-ṓ T________ T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Ја сам телефонирао / телефонирала. Μι--------- ---έφω-ο. Μ______ σ__ τ________ Μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------- Μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Milo--a st---------n-. M______ s__ t_________ M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ό------ ώρ----λ-ύ-α-στο τ----ω--. Ό__ τ__ ώ__ μ______ σ__ τ________ Ό-η τ-ν ώ-α μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Όλη την ώρα μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Ólē t-- ṓ-a -i-o-s--sto -ē---hō-o. Ó__ t__ ṓ__ m______ s__ t_________ Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
питати ρ-τ-ω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
r---ō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Ја сам питао / питала. Ρώ--σα. Ρ______ Ρ-τ-σ-. ------- Ρώτησα. 0
Rṓ-ēs-. R______ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Ја сам увек питао / питала. Π-ν-α----ού--. Π____ ρ_______ Π-ν-α ρ-τ-ύ-α- -------------- Πάντα ρωτούσα. 0
P-n-a---toúsa. P____ r_______ P-n-a r-t-ú-a- -------------- Pánta rōtoúsa.
испричати Δ----ύ-αι Δ________ Δ-η-ο-μ-ι --------- Διηγούμαι 0
D---o-mai D________ D-ē-o-m-i --------- Diēgoúmai
Ја сам испричао / испричала. Δ-η--θηκ-. Δ_________ Δ-η-ή-η-α- ---------- Διηγήθηκα. 0
D-ēgḗt---a. D__________ D-ē-ḗ-h-k-. ----------- Diēgḗthēka.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Δ-η-ήθ-----λ- τη- -στο--α. Δ________ ό__ τ__ ι_______ Δ-η-ή-η-α ό-η τ-ν ι-τ-ρ-α- -------------------------- Διηγήθηκα όλη την ιστορία. 0
Di-gḗt-ē-a-ól- --n--st----. D_________ ó__ t__ i_______ D-ē-ḗ-h-k- ó-ē t-n i-t-r-a- --------------------------- Diēgḗthēka ólē tēn istoría.
учити δ--βάζω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
d-a-ázō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Ја сам учио / учила. Δι-β-ζα. Δ_______ Δ-ά-α-α- -------- Διάβαζα. 0
Di--a--. D_______ D-á-a-a- -------- Diábaza.
Ја сам учио / учила цело вече. Διάβαζ- όλο-το-βρ---. Δ______ ό__ τ_ β_____ Δ-ά-α-α ό-ο τ- β-ά-υ- --------------------- Διάβαζα όλο το βράδυ. 0
Diá--za --o -o---á-y. D______ ó__ t_ b_____ D-á-a-a ó-o t- b-á-y- --------------------- Diábaza ólo to brády.
радити δ---ε-ω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
d-----ō d______ d-u-e-ō ------- douleúō
Ја сам радио / радила. Δούλευ-. Δ_______ Δ-ύ-ε-α- -------- Δούλευα. 0
D-ú-e--. D_______ D-ú-e-a- -------- Doúleua.
Ја сам радио / радила цели дан. Δ--λ-υ--όλ- μ--α. Δ______ ό__ μ____ Δ-ύ-ε-α ό-η μ-ρ-. ----------------- Δούλευα όλη μέρα. 0
D--l-----lē--é-a. D______ ó__ m____ D-ú-e-a ó-ē m-r-. ----------------- Doúleua ólē méra.
јести Τ-ώω Τ___ Τ-ώ- ---- Τρώω 0
T--ō T___ T-ṓ- ---- Trṓō
Ја сам јео / јела. Έφ-γ-. Έ_____ Έ-α-α- ------ Έφαγα. 0
Ép-a-a. É______ É-h-g-. ------- Éphaga.
Ја сам појео / појела сву храну. Έ-αγα --ο--ο--α-ητ-. Έ____ ό__ τ_ φ______ Έ-α-α ό-ο τ- φ-γ-τ-. -------------------- Έφαγα όλο το φαγητό. 0
Ép-aga-ól- ---phag--ó. É_____ ó__ t_ p_______ É-h-g- ó-o t- p-a-ē-ó- ---------------------- Éphaga ólo to phagētó.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.