Рјечник

sr Прошлост 3   »   el Παρελθοντικός χρόνος 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ογδόντα τρία]

83 [ogdónta tría]

Παρελθοντικός χρόνος 3

[Parelthontikós chrónos 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
телефонирати Τ--ε--νώ Τ------- Τ-λ-φ-ν- -------- Τηλεφωνώ 0
T--ephōnṓ T-------- T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Ја сам телефонирао / телефонирала. Μιλού-α ----τ-λέφ-ν-. Μ------ σ-- τ-------- Μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------- Μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
M-loú-- s-- t-lé-hōno. M------ s-- t--------- M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ό-η -ην ώ---μ--ο--α--τ--τ-λ--ωνο. Ό-- τ-- ώ-- μ------ σ-- τ-------- Ό-η τ-ν ώ-α μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Όλη την ώρα μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Ól- -ēn --a m-l---- -to-tē-é---n-. Ó-- t-- ṓ-- m------ s-- t--------- Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
питати ρω--ω ρ---- ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
rōt-ō r---- r-t-ō ----- rōtáō
Ја сам питао / питала. Ρ-τη-α. Ρ------ Ρ-τ-σ-. ------- Ρώτησα. 0
R--ē-a. R------ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Ја сам увек питао / питала. Πά-τα-ρ-τ----. Π---- ρ------- Π-ν-α ρ-τ-ύ-α- -------------- Πάντα ρωτούσα. 0
P--ta -ō-o-sa. P---- r------- P-n-a r-t-ú-a- -------------- Pánta rōtoúsa.
испричати Δ-ηγ---αι Δ-------- Δ-η-ο-μ-ι --------- Διηγούμαι 0
D-ē-o--ai D-------- D-ē-o-m-i --------- Diēgoúmai
Ја сам испричао / испричала. Δ-η-ήθ---. Δ--------- Δ-η-ή-η-α- ---------- Διηγήθηκα. 0
D--gḗt-ē--. D---------- D-ē-ḗ-h-k-. ----------- Diēgḗthēka.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Δι-γήθ--α-ό-- τ-ν -στ--ί-. Δ-------- ό-- τ-- ι------- Δ-η-ή-η-α ό-η τ-ν ι-τ-ρ-α- -------------------------- Διηγήθηκα όλη την ιστορία. 0
Di---t-ēka ó---t-- -st-r--. D--------- ó-- t-- i------- D-ē-ḗ-h-k- ó-ē t-n i-t-r-a- --------------------------- Diēgḗthēka ólē tēn istoría.
учити δ-αβ--ω δ------ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
d----zō d------ d-a-á-ō ------- diabázō
Ја сам учио / учила. Δ---αζα. Δ------- Δ-ά-α-α- -------- Διάβαζα. 0
D-á-az-. D------- D-á-a-a- -------- Diábaza.
Ја сам учио / учила цело вече. Διάβα-- ό-- ---βρ--υ. Δ------ ό-- τ- β----- Δ-ά-α-α ό-ο τ- β-ά-υ- --------------------- Διάβαζα όλο το βράδυ. 0
D-á--z- ól- to br-d-. D------ ó-- t- b----- D-á-a-a ó-o t- b-á-y- --------------------- Diábaza ólo to brády.
радити δ--λε-ω δ------ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
do-le-ō d------ d-u-e-ō ------- douleúō
Ја сам радио / радила. Δούλευα. Δ------- Δ-ύ-ε-α- -------- Δούλευα. 0
D-úleua. D------- D-ú-e-a- -------- Doúleua.
Ја сам радио / радила цели дан. Δ--λευ- όλη---ρα. Δ------ ό-- μ---- Δ-ύ-ε-α ό-η μ-ρ-. ----------------- Δούλευα όλη μέρα. 0
Doú-eua-ólē-mé-a. D------ ó-- m---- D-ú-e-a ó-ē m-r-. ----------------- Doúleua ólē méra.
јести Τ--ω Τ--- Τ-ώ- ---- Τρώω 0
T--ō T--- T-ṓ- ---- Trṓō
Ја сам јео / јела. Έ-α--. Έ----- Έ-α-α- ------ Έφαγα. 0
É-ha-a. É------ É-h-g-. ------- Éphaga.
Ја сам појео / појела сву храну. Έφ-----λο ---φαγ---. Έ---- ό-- τ- φ------ Έ-α-α ό-ο τ- φ-γ-τ-. -------------------- Έφαγα όλο το φαγητό. 0
Ép---a-ó-o t----ag--ó. É----- ó-- t- p------- É-h-g- ó-o t- p-a-ē-ó- ---------------------- Éphaga ólo to phagētó.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.