Рјечник

sr Прошлост 3   »   pl Przeszłość 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [osiemdziesiąt trzy]

Przeszłość 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
телефонирати r--mawiać-pr-ez-te----n r-------- p---- t------ r-z-a-i-ć p-z-z t-l-f-n ----------------------- rozmawiać przez telefon 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. R---aw-a-e- / ---ma---ła---rze- telef--. R---------- / R---------- p---- t------- R-z-a-i-ł-m / R-z-a-i-ł-m p-z-z t-l-f-n- ---------------------------------------- Rozmawiałem / Rozmawiałam przez telefon. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Pr-ez -a-- -za- ----a--ałem / --zmaw-ała---r--z --l-fon. P---- c--- c--- r---------- / r---------- p---- t------- P-z-z c-ł- c-a- r-z-a-i-ł-m / r-z-a-i-ł-m p-z-z t-l-f-n- -------------------------------------------------------- Przez cały czas rozmawiałem / rozmawiałam przez telefon. 0
питати py--ć p---- p-t-ć ----- pytać 0
Ја сам питао / питала. P---ł-----P-ta-am. P------ / P------- P-t-ł-m / P-t-ł-m- ------------------ Pytałem / Pytałam. 0
Ја сам увек питао / питала. Zaw-z--p-tałe- --p-ta-a-. Z----- p------ / p------- Z-w-z- p-t-ł-m / p-t-ł-m- ------------------------- Zawsze pytałem / pytałam. 0
испричати o--wia-ać o-------- o-o-i-d-ć --------- opowiadać 0
Ја сам испричао / испричала. Opo--ad-łem ---p-wi--ałam. O---------- / o----------- O-o-i-d-ł-m / o-o-i-d-ł-m- -------------------------- Opowiadałem / opowiadałam. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. O-owi-dz---em - Op-w-ed----am --łą-histo--ę. O------------ / O------------ c--- h-------- O-o-i-d-i-ł-m / O-o-i-d-i-ł-m c-ł- h-s-o-i-. -------------------------------------------- Opowiedziałem / Opowiedziałam całą historię. 0
учити u-zy- -ię u---- s-- u-z-ć s-ę --------- uczyć się 0
Ја сам учио / учила. Ucz-ł-- /----yła- -i-. U------ / U------ s--- U-z-ł-m / U-z-ł-m s-ę- ---------------------- Uczyłem / Uczyłam się. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Uc--ł-- -----------ię --z-z-c-ły-w-e--ó-. U------ / U------ s-- p---- c--- w------- U-z-ł-m / U-z-ł-m s-ę p-z-z c-ł- w-e-z-r- ----------------------------------------- Uczyłem / Uczyłam się przez cały wieczór. 0
радити p-ac-wać p------- p-a-o-a- -------- pracować 0
Ја сам радио / радила. P------ł-m-/ P-ac-w-ł-m. P--------- / P---------- P-a-o-a-e- / P-a-o-a-a-. ------------------------ Pracowałem / Pracowałam. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Prac-w--e-------cował-m -rz---cały---ień. P--------- / P--------- p---- c--- d----- P-a-o-a-e- / P-a-o-a-a- p-z-z c-ł- d-i-ń- ----------------------------------------- Pracowałem / Pracowałam przez cały dzień. 0
јести je-ć j--- j-ś- ---- jeść 0
Ја сам јео / јела. J---e--- -a----. J----- / J------ J-d-e- / J-d-a-. ---------------- Jadłem / Jadłam. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Zja-łe--- Zj---am-c-ł- --d-e-ie. Z------ / Z------ c--- j-------- Z-a-ł-m / Z-a-ł-m c-ł- j-d-e-i-. -------------------------------- Zjadłem / Zjadłam całe jedzenie. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.