Рјечник

sr Прошлост 3   »   ka წარსული 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ოთხმოცდასამი]

83 [otkhmotsdasami]

წარსული 3

[ts'arsuli 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
телефонирати ტ-ლ-ფ---ე-დ-----ა ტ-------- დ------ ტ-ლ-ფ-ნ-ე დ-რ-კ-ა ----------------- ტელეფონზე დარეკვა 0
t--lep-nz- -are-'va t--------- d------- t-e-e-o-z- d-r-k-v- ------------------- t'eleponze darek'va
Ја сам телефонирао / телефонирала. დ------. დ------- დ-ვ-ე-ე- -------- დავრეკე. 0
d--r-k--. d-------- d-v-e-'-. --------- davrek'e.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ს-ლ ტე--ფონზე -ლაპა--კობდ-. ს-- ტ-------- ვ------------ ს-ლ ტ-ლ-ფ-ნ-ე ვ-ა-ა-ა-ო-დ-. --------------------------- სულ ტელეფონზე ვლაპარაკობდი. 0
s-l-----ep-nze-vl--'a-ak--bd-. s-- t--------- v-------------- s-l t-e-e-o-z- v-a-'-r-k-o-d-. ------------------------------ sul t'eleponze vlap'arak'obdi.
питати შ-კითხ-ა შ------- შ-კ-თ-ვ- -------- შეკითხვა 0
s-ek--tkhva s---------- s-e-'-t-h-a ----------- shek'itkhva
Ја сам питао / питала. ვი-ით--. ვ------- ვ-კ-თ-ე- -------- ვიკითხე. 0
v--'-----. v--------- v-k-i-k-e- ---------- vik'itkhe.
Ја сам увек питао / питала. სულ -კი-ხ--ობ-ი. ს-- ვ----------- ს-ლ ვ-ი-ხ-ლ-ბ-ი- ---------------- სულ ვკითხულობდი. 0
s---vk'i--hu-obdi. s-- v------------- s-l v-'-t-h-l-b-i- ------------------ sul vk'itkhulobdi.
испричати თ--ობა თ----- თ-რ-ბ- ------ თხრობა 0
t-h--ba t------ t-h-o-a ------- tkhroba
Ја сам испричао / испричала. მო---ვ-. მ------- მ-ვ-ე-ი- -------- მოვყევი. 0
mo---v-. m------- m-v-e-i- -------- movqevi.
Ја сам испричао / испричала целу причу. სულ -ყვე----. ს-- ვ-------- ს-ლ ვ-ვ-ბ-დ-. ------------- სულ ვყვებოდი. 0
s-l-------di. s-- v-------- s-l v-v-b-d-. ------------- sul vqvebodi.
учити სწ--ლა ს----- ს-ა-ლ- ------ სწავლა 0
s---avla s------- s-s-a-l- -------- sts'avla
Ја сам учио / учила. ვ-------. ვ-------- ვ-ს-ა-ლ-. --------- ვისწავლე. 0
vi--s-avle. v---------- v-s-s-a-l-. ----------- vists'avle.
Ја сам учио / учила цело вече. მთე-- სა-----ვსწ-ვ-----. მ---- ს----- ვ---------- მ-ე-ი ს-ღ-მ- ვ-წ-ვ-ო-დ-. ------------------------ მთელი საღამო ვსწავლობდი. 0
m-e-i s-g---- ---s'-vlo-di. m---- s------ v------------ m-e-i s-g-a-o v-t-'-v-o-d-. --------------------------- mteli saghamo vsts'avlobdi.
радити მ-შ---ა მ------ მ-შ-ო-ა ------- მუშაობა 0
mu-h-oba m------- m-s-a-b- -------- mushaoba
Ја сам радио / радила. ვ-მუშა--. ვ-------- ვ-მ-შ-ვ-. --------- ვიმუშავე. 0
vim---ave. v--------- v-m-s-a-e- ---------- vimushave.
Ја сам радио / радила цели дан. მთ--ი ---------ავე. მ---- დ-- ვ-------- მ-ე-ი დ-ე ვ-მ-შ-ვ-. ------------------- მთელი დღე ვიმუშავე. 0
m---- --h- --mu--a-e. m---- d--- v--------- m-e-i d-h- v-m-s-a-e- --------------------- mteli dghe vimushave.
јести ჭა-ა ჭ--- ჭ-მ- ---- ჭამა 0
ch--ma c----- c-'-m- ------ ch'ama
Ја сам јео / јела. ვ-ა--. ვ----- ვ-ა-ე- ------ ვჭამე. 0
vch-a-e. v------- v-h-a-e- -------- vch'ame.
Ја сам појео / појела сву храну. ს------ --ლ შე-ჭა--. ს------ ს-- შ------- ს-ჭ-ე-ი ს-ლ შ-ვ-ა-ე- -------------------- საჭმელი სულ შევჭამე. 0
s-----el---ul s---c-'---. s-------- s-- s---------- s-c-'-e-i s-l s-e-c-'-m-. ------------------------- sach'meli sul shevch'ame.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.