Рјечник

sr Прошлост 3   »   am ያለፈው ውጥረት 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ሰማንያ ሶስት]

83 [ሰማንያ ሶስት]

ያለፈው ውጥረት 3

[ሃላፊ ጊዜ 3]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски амхарски Игра Више
телефонирати መደ-ል መደወል 0
ሃላ- ጊ- 3ሃላፊ ጊዜ 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. እኔ ደ----። እኔ ደወልኩኝ። 0
መደ-ልመደወል
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ሰዓ-- በ-- ደ----። ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ። 0
መደ-ልመደወል
питати መጠ-ቅ መጠየቅ 0
እኔ ደ----።እኔ ደወልኩኝ።
Ја сам питао / питала. እኔ ጠ--ኝ እኔ ጠየኩኝ 0
እኔ ደ----።እኔ ደወልኩኝ።
Ја сам увек питао / питала. እኔ ሁ- ጠ--ኝ እኔ ሁሌ ጠየኩኝ 0
ሰዓ-- በ-- ደ----።ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ።
испричати መተ-ክ መተረክ 0
ሰዓ-- በ-- ደ----።ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ።
Ја сам испричао / испричала. እኔ ተ--ኝ እኔ ተረኩኝ 0
መጠ-ቅመጠየቅ
Ја сам испричао / испричала целу причу. ታሪ-- በ-- ተ---። ታሪኩን በሙሉ ተረኩኝ። 0
መጠ-ቅመጠየቅ
учити መማር መማር 0
እኔ ጠ--ኝእኔ ጠየኩኝ
Ја сам учио / учила. እኔ ተ---ኝ እኔ ተማርኩኝ 0
እኔ ጠ--ኝእኔ ጠየኩኝ
Ја сам учио / учила цело вече. ምሽ-- በ-- ተ----። ምሽቱን በሙሉ ተማርኩኝ። 0
እኔ ሁ- ጠ--ኝእኔ ሁሌ ጠየኩኝ
радити መስ-ት መስራት 0
እኔ ሁ- ጠ--ኝእኔ ሁሌ ጠየኩኝ
Ја сам радио / радила. እኔ ስ- ሰ--። እኔ ስራ ሰራው። 0
መተ-ክመተረክ
Ја сам радио / радила цели дан. እኔ ቀ-- ሙ- ሰ--። እኔ ቀኑን ሙሉ ሰራው። 0
መተ-ክመተረክ
јести መመ--/ መ--ት መመገብ/ መብላት 0
እኔ ተ--ኝእኔ ተረኩኝ
Ја сам јео / јела. እኔ ተ-----/ በ---። እኔ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
እኔ ተ--ኝእኔ ተረኩኝ
Ја сам појео / појела сву храну. እኔ ም--- በ-- ተ-----/ በ---። እኔ ምግቡን በሙሉ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
ታሪ-- በ-- ተ---።ታሪኩን በሙሉ ተረኩኝ።

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.