Рјечник

sr Прошлост 3   »   af Verlede tyd 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [drie en tagtig]

Verlede tyd 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
телефонирати b-l b-- b-l --- bel 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. E-------ebel. E- h-- g----- E- h-t g-b-l- ------------- Ek het gebel. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. E- w----ie h----tyd o---i- tel---o-. E- w-- d-- h--- t-- o- d-- t-------- E- w-s d-e h-e- t-d o- d-e t-l-f-o-. ------------------------------------ Ek was die heel tyd op die telefoon. 0
питати v-a v-- v-a --- vra 0
Ја сам питао / питала. E- -----evr-. E- h-- g----- E- h-t g-v-a- ------------- Ek het gevra. 0
Ја сам увек питао / питала. E- h-t--l-yd gevra. E- h-- a---- g----- E- h-t a-t-d g-v-a- ------------------- Ek het altyd gevra. 0
испричати v-rtel v----- v-r-e- ------ vertel 0
Ја сам испричао / испричала. Ek-h---------. E- h-- v------ E- h-t v-r-e-. -------------- Ek het vertel. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. E- he----e--e-e --ori--ver-e-. E- h-- d-- h--- s----- v------ E- h-t d-e h-l- s-o-i- v-r-e-. ------------------------------ Ek het die hele storie vertel. 0
учити l-er l--- l-e- ---- leer 0
Ја сам учио / учила. E---e--------. E- h-- g------ E- h-t g-l-e-. -------------- Ek het geleer. 0
Ја сам учио / учила цело вече. E- --- di- --le--a-- g---e-. E- h-- d-- h--- a--- g------ E- h-t d-e h-l- a-n- g-l-e-. ---------------------------- Ek het die hele aand geleer. 0
радити w-rk w--- w-r- ---- werk 0
Ја сам радио / радила. Ek---t-ge---k. E- h-- g------ E- h-t g-w-r-. -------------- Ek het gewerk. 0
Ја сам радио / радила цели дан. E- -e---ie hele-d-g-gewe-k. E- h-- d-- h--- d-- g------ E- h-t d-e h-l- d-g g-w-r-. --------------------------- Ek het die hele dag gewerk. 0
јести eet e-- e-t --- eet 0
Ја сам јео / јела. E--he--geëet. E- h-- g----- E- h-t g-ë-t- ------------- Ek het geëet. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Ek --t di- hele-m-altyd --ge--t. E- h-- d-- h--- m------ o------- E- h-t d-e h-l- m-a-t-d o-g-ë-t- -------------------------------- Ek het die hele maaltyd opgeëet. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.