Рјечник

sr Прошлост 3   »   ko 과거형 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [여든셋]

83 [yeodeunses]

과거형 3

[gwageohyeong 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
телефонирати 전--요 전--- 전-해- ---- 전화해요 0
j-o---aha-yo j----------- j-o-h-a-a-y- ------------ jeonhwahaeyo
Ја сам телефонирао / телефонирала. 저- ---어요. 저- 전----- 저- 전-했-요- --------- 저는 전화했어요. 0
j---eun je----a-a--s-eo-o. j------ j----------------- j-o-e-n j-o-h-a-a-s---o-o- -------------------------- jeoneun jeonhwahaess-eoyo.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 저는-계속--화했-요. 저- 계- 전----- 저- 계- 전-했-요- ------------ 저는 계속 전화했어요. 0
jeone-n-g--sog-j---hwa---ss-eoy-. j------ g----- j----------------- j-o-e-n g-e-o- j-o-h-a-a-s---o-o- --------------------------------- jeoneun gyesog jeonhwahaess-eoyo.
питати 물-봐요 물--- 물-봐- ---- 물어봐요 0
mul--obw-yo m---------- m-l-e-b-a-o ----------- mul-eobwayo
Ја сам питао / питала. 저는 물어-어요. 저- 물----- 저- 물-봤-요- --------- 저는 물어봤어요. 0
jeone----------w------y-. j------ m---------------- j-o-e-n m-l-e-b-a-s-e-y-. ------------------------- jeoneun mul-eobwass-eoyo.
Ја сам увек питао / питала. 저는 -상-물-봤어요. 저- 항- 물----- 저- 항- 물-봤-요- ------------ 저는 항상 물어봤어요. 0
je-n-u--h--gs-ng ----eo---s--e--o. j------ h------- m---------------- j-o-e-n h-n-s-n- m-l-e-b-a-s-e-y-. ---------------------------------- jeoneun hangsang mul-eobwass-eoyo.
испричати 얘-해요 얘--- 얘-해- ---- 얘기해요 0
yaegiha--o y--------- y-e-i-a-y- ---------- yaegihaeyo
Ја сам испричао / испричала. 저는 얘기---. 저- 얘----- 저- 얘-했-요- --------- 저는 얘기했어요. 0
j--n-un----g-h------o-o. j------ y--------------- j-o-e-n y-e-i-a-s---o-o- ------------------------ jeoneun yaegihaess-eoyo.
Ја сам испричао / испричала целу причу. 저---- 이-기를 ---어-. 저- 모- 이--- 얘----- 저- 모- 이-기- 얘-했-요- ----------------- 저는 모든 이야기를 얘기했어요. 0
jeo--un m--e-- iya--leu---a-g-ha--s--o--. j------ m----- i-------- y--------------- j-o-e-n m-d-u- i-a-i-e-l y-e-i-a-s---o-o- ----------------------------------------- jeoneun modeun iyagileul yaegihaess-eoyo.
учити 공부해요 공--- 공-해- ---- 공부해요 0
go--buh-eyo g---------- g-n-b-h-e-o ----------- gongbuhaeyo
Ја сам учио / учила. 저는 -부-어-. 저- 공----- 저- 공-했-요- --------- 저는 공부했어요. 0
je-neu----n-b-h-es---o--. j------ g---------------- j-o-e-n g-n-b-h-e-s-e-y-. ------------------------- jeoneun gongbuhaess-eoyo.
Ја сам учио / учила цело вече. 저는-저녁-내- -부했-요. 저- 저- 내- 공----- 저- 저- 내- 공-했-요- --------------- 저는 저녁 내내 공부했어요. 0
je-n-un --o---o-----n-e-g-ngb--a----eo--. j------ j------- n----- g---------------- j-o-e-n j-o-y-o- n-e-a- g-n-b-h-e-s-e-y-. ----------------------------------------- jeoneun jeonyeog naenae gongbuhaess-eoyo.
радити 일해요 일-- 일-요 --- 일해요 0
i-ha-yo i------ i-h-e-o ------- ilhaeyo
Ја сам радио / радила. 저--일-어요. 저- 일---- 저- 일-어-. -------- 저는 일했어요. 0
j-o--un -lha-s---o--. j------ i------------ j-o-e-n i-h-e-s-e-y-. --------------------- jeoneun ilhaess-eoyo.
Ја сам радио / радила цели дан. 저- 하루-일 -했-요. 저- 하--- 일---- 저- 하-종- 일-어-. ------------- 저는 하루종일 일했어요. 0
j-o-e---h--ujong--l ilha--s----o. j------ h---------- i------------ j-o-e-n h-l-j-n---l i-h-e-s-e-y-. --------------------------------- jeoneun halujong-il ilhaess-eoyo.
јести 먹어요 먹-- 먹-요 --- 먹어요 0
m-o--e--o m-------- m-o---o-o --------- meog-eoyo
Ја сам јео / јела. 저는-먹었--. 저- 먹---- 저- 먹-어-. -------- 저는 먹었어요. 0
jeon-un ---g-eoss-eoyo. j------ m-------------- j-o-e-n m-o---o-s-e-y-. ----------------------- jeoneun meog-eoss-eoyo.
Ја сам појео / појела сву храну. 저- 모든--식--먹-어요. 저- 모- 음-- 먹---- 저- 모- 음-을 먹-어-. --------------- 저는 모든 음식을 먹었어요. 0
je-n--n-mode-n e---ig---- -e---e----eo--. j------ m----- e--------- m-------------- j-o-e-n m-d-u- e-m-i---u- m-o---o-s-e-y-. ----------------------------------------- jeoneun modeun eumsig-eul meog-eoss-eoyo.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.