Рјечник

sr Прошлост 3   »   kk Past tense 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [сексен үш]

83 [seksen üş]

Past tense 3

[Ötken şaq 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
телефонирати т-леф-нм-н----ле-у т--------- с------ т-л-ф-н-е- с-й-е-у ------------------ телефонмен сөйлесу 0
t--e---m-n s--l--w t--------- s------ t-l-f-n-e- s-y-e-w ------------------ telefonmen söylesw
Ја сам телефонирао / телефонирала. М-- теле-о--ен--өйле---м. М-- т--------- с--------- М-н т-л-ф-н-е- с-й-е-т-м- ------------------------- Мен телефонмен сөйлестім. 0
M-n t-l-f--m-n söy---t-m. M-- t--------- s--------- M-n t-l-f-n-e- s-y-e-t-m- ------------------------- Men telefonmen söylestim.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ме- үн-м--те-еф-н--н-с--ле-іп -үрді-. М-- ү---- т--------- с------- ж------ М-н ү-е-і т-л-ф-н-е- с-й-е-і- ж-р-і-. ------------------------------------- Мен үнемі телефонмен сөйлесіп жүрдім. 0
M-n --e-i t-l--on--n--öy--s-p-j--dim. M-- ü---- t--------- s------- j------ M-n ü-e-i t-l-f-n-e- s-y-e-i- j-r-i-. ------------------------------------- Men ünemi telefonmen söylesip jürdim.
питати сұрау с---- с-р-у ----- сұрау 0
sur-w s---- s-r-w ----- suraw
Ја сам питао / питала. М---с------. М-- с------- М-н с-р-д-м- ------------ Мен сұрадым. 0
M-n -u-a---. M-- s------- M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
Ја сам увек питао / питала. Мен--------ұрай--нм-н. М-- ү---- с----------- М-н ү-е-і с-р-й-ы-м-н- ---------------------- Мен үнемі сұрайтынмын. 0
M-n ü-emi -----tı--ı-. M-- ü---- s----------- M-n ü-e-i s-r-y-ı-m-n- ---------------------- Men ünemi suraytınmın.
испричати а--у а--- а-т- ---- айту 0
ay-w a--- a-t- ---- aytw
Ја сам испричао / испричала. Мен--йт-п-б----м. М-- а---- б------ М-н а-т-п б-р-і-. ----------------- Мен айтып бердім. 0
M----y-ı--b-r--m. M-- a---- b------ M-n a-t-p b-r-i-. ----------------- Men aytıp berdim.
Ја сам испричао / испричала целу причу. М-н оқи-ан---о-ы----ты- бе----. М-- о------ т---- а---- б------ М-н о-и-а-ы т-л-қ а-т-п б-р-і-. ------------------------------- Мен оқиғаны толық айтып бердім. 0
Me--oq-ğ--ı tolıq --t---ber--m. M-- o------ t---- a---- b------ M-n o-ï-a-ı t-l-q a-t-p b-r-i-. ------------------------------- Men oqïğanı tolıq aytıp berdim.
учити оқу о-- о-у --- оқу 0
oqw o-- o-w --- oqw
Ја сам учио / учила. Ме--о---ым. М-- о------ М-н о-ы-ы-. ----------- Мен оқыдым. 0
M-----ıdım. M-- o------ M-n o-ı-ı-. ----------- Men oqıdım.
Ја сам учио / учила цело вече. М---ке- б----о-----. М-- к-- б--- о------ М-н к-ш б-й- о-ы-ы-. -------------------- Мен кеш бойы оқыдым. 0
M-----ş-bo-ı--q-dı-. M-- k-- b--- o------ M-n k-ş b-y- o-ı-ı-. -------------------- Men keş boyı oqıdım.
радити ж-м-с -с-еу ж---- і---- ж-м-с і-т-у ----------- жұмыс істеу 0
jumı----tew j---- i---- j-m-s i-t-w ----------- jumıs istew
Ја сам радио / радила. М-- -ұ--с-іст----. М-- ж---- і------- М-н ж-м-с і-т-д-м- ------------------ Мен жұмыс істедім. 0
M-- ----s ist-d-m. M-- j---- i------- M-n j-m-s i-t-d-m- ------------------ Men jumıs istedim.
Ја сам радио / радила цели дан. М---к--- бо-- жұ-ы- і--ед-м. М-- к--- б--- ж---- і------- М-н к-н- б-й- ж-м-с і-т-д-м- ---------------------------- Мен күні бойы жұмыс істедім. 0
Me---ün--b-----umıs i-tedim. M-- k--- b--- j---- i------- M-n k-n- b-y- j-m-s i-t-d-m- ---------------------------- Men küni boyı jumıs istedim.
јести там-қт--у т-------- т-м-қ-а-у --------- тамақтану 0
ta---t--w t-------- t-m-q-a-w --------- tamaqtanw
Ја сам јео / јела. М-н-тамақ-анды-. М-- т----------- М-н т-м-қ-а-д-м- ---------------- Мен тамақтандым. 0
M-n -am--t--dı-. M-- t----------- M-n t-m-q-a-d-m- ---------------- Men tamaqtandım.
Ја сам појео / појела сву храну. Ме--б---------ы---- қо-д-м. М-- б-- т------ ж-- қ------ М-н б-р т-м-қ-ы ж-п қ-й-ы-. --------------------------- Мен бар тамақты жеп қойдым. 0
M-n --- -----t---ep q---ı-. M-- b-- t------ j-- q------ M-n b-r t-m-q-ı j-p q-y-ı-. --------------------------- Men bar tamaqtı jep qoydım.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.