Рјечник

sr Прошлост 3   »   fa ‫ زمان گذشته 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [هشتاد و سه]‬

83 [hashtâd-o-se]

‫ زمان گذشته 3‬

[zamâne gozashte 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
телефонирати ‫-ل-ن--دن‬ ‫---- ز--- ‫-ل-ن ز-ن- ---------- ‫تلفن زدن‬ 0
t-le-on--adan t------ z---- t-l-f-n z-d-n ------------- telefon zadan
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫-----فن --ه ام.‬ ‫-- ت--- ز-- ا--- ‫-ن ت-ف- ز-ه ا-.- ----------------- ‫من تلفن زده ام.‬ 0
man-t-l--o---a-e-a-. m-- t------ z------- m-n t-l-f-n z-d---m- -------------------- man telefon zade-am.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫من--مام---ت-ب---لف--صحب---ی-کرد--‬ ‫-- ت--- م-- ب- ت--- ص--- م-------- ‫-ن ت-ا- م-ت ب- ت-ف- ص-ب- م-‌-ر-م-‬ ----------------------------------- ‫من تمام مدت با تلفن صحبت می‌کردم.‬ 0
man----âme-m-d-t b--t-l---n so--a- -ikar-----. m-- t----- m---- b- t------ s----- m---------- m-n t-m-m- m-d-t b- t-l-f-n s-h-a- m-k-r-e-a-. ---------------------------------------------- man tamâme modat bâ telefon sohbat mikarde-am.
питати ‫س------دن‬ ‫---- ک---- ‫-ؤ-ل ک-د-‬ ----------- ‫سؤال کردن‬ 0
s-â--k-rd-n s--- k----- s-â- k-r-a- ----------- soâl kardan
Ја сам питао / питала. ‫-----ال----ه -م.‬ ‫-- س--- ک--- ا--- ‫-ن س-ا- ک-د- ا-.- ------------------ ‫من سؤال کرده ام.‬ 0
man-s------rde-am. m-- s--- k-------- m-n s-â- k-r-e-a-. ------------------ man soâl karde-am.
Ја сам увек питао / питала. ‫م- ه--شه -وال---‌ک-د-.‬ ‫-- ه---- س--- م-------- ‫-ن ه-ی-ه س-ا- م-‌-ر-م-‬ ------------------------ ‫من همیشه سوال می‌کردم.‬ 0
ma---a---he so---m-kar---am. m-- h------ s--- m---------- m-n h-m-s-e s-â- m-k-r-e-a-. ---------------------------- man hamishe soâl mikarde-am.
испричати ‫-عری----د-‬ ‫----- ک---- ‫-ع-ی- ک-د-‬ ------------ ‫تعریف کردن‬ 0
ta------ kard-n. t------- k------ t-----i- k-r-a-. ---------------- ta-e-rif kardan.
Ја сам испричао / испричала. ‫-----ر-ف --د- -م-‬ ‫-- ت---- ک--- ا--- ‫-ن ت-ر-ف ک-د- ا-.- ------------------- ‫من تعریف کرده ام.‬ 0
man--a-e--if k-rd--am. m-- t------- k-------- m-n t-----i- k-r-e-a-. ---------------------- man ta-e-rif karde-am.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫-- -ما- -استا--را ت--ی- ---ه---/-ر-م-‬ ‫-- ت--- د----- ر- ت---- ک--- ا-------- ‫-ن ت-ا- د-س-ا- ر- ت-ر-ف ک-د- ا-/-ر-م-‬ --------------------------------------- ‫من تمام داستان را تعریف کرده ام/کردم.‬ 0
man-tamâ-e-d-s-â- --------ri--kar-e---. m-- t----- d----- r- t------- k-------- m-n t-m-m- d-s-â- r- t-----i- k-r-e-a-. --------------------------------------- man tamâme dâstân râ ta-e-rif karde-am.
учити ‫--د گ----‬ ‫--- گ----- ‫-ا- گ-ف-ن- ----------- ‫یاد گرفتن‬ 0
yâd---r---an y-- g------- y-d g-r-f-a- ------------ yâd gereftan
Ја сам учио / учила. ‫من --د --فت--ا-.‬ ‫-- ی-- گ---- ا--- ‫-ن ی-د گ-ف-ه ا-.- ------------------ ‫من یاد گرفته ام.‬ 0
man---d---r-ft--am. m-- y-- g---------- m-n y-d g-r-f-e-a-. ------------------- man yâd gerefte-am.
Ја сам учио / учила цело вече. ‫م- ت--م-ش--م-غول -ا-گ-ری بو-م-‬ ‫-- ت--- ش- م---- ی------ ب----- ‫-ن ت-ا- ش- م-غ-ل ی-د-ی-ی ب-د-.- -------------------------------- ‫من تمام شب مشغول یادگیری بودم.‬ 0
m---t--âme----b mash----l- --dg--i b-de---. m-- t----- s--- m--------- y------ b------- m-n t-m-m- s-a- m-s---h-l- y-d-i-i b-d---m- ------------------------------------------- man tamâme shab mash-ghule yâdgiri bude-am.
радити ‫-ار-کر--‬ ‫--- ک---- ‫-ا- ک-د-‬ ---------- ‫کار کردن‬ 0
kâ--kar--n k-- k----- k-r k-r-a- ---------- kâr kardan
Ја сам радио / радила. ‫-- --ر-ک----ا-.‬ ‫-- ک-- ک--- ا--- ‫-ن ک-ر ک-د- ا-.- ----------------- ‫من کار کرده ام.‬ 0
ma- kâr-k-rde-a-. m-- k-- k-------- m-n k-r k-r-e-a-. ----------------- man kâr karde-am.
Ја сам радио / радила цели дан. ‫-ن تم-----ز کار-م-‌ک---.‬ ‫-- ت--- ر-- ک-- م-------- ‫-ن ت-ا- ر-ز ک-ر م-‌-ر-م-‬ -------------------------- ‫من تمام روز کار می‌کردم.‬ 0
m----am--- ro-z -â---- ka-de---. m-- t----- r--- r- k-- k-------- m-n t-m-m- r-o- r- k-r k-r-e-a-. -------------------------------- man tamâme rooz râ kâr karde-am.
јести ‫--ا --ردن‬ ‫--- خ----- ‫-ذ- خ-ر-ن- ----------- ‫غذا خوردن‬ 0
ghaz-----r--n g---- k------ g-a-â k-o-d-n ------------- ghazâ khordan
Ја сам јео / јела. ‫-ن --ا----------‬ ‫-- غ-- خ---- ا--- ‫-ن غ-ا خ-ر-ه ا-.- ------------------ ‫من غذا خورده ام.‬ 0
m-n--ha-â -h---e-a-. m-- g---- k--------- m-n g-a-â k-o-d---m- -------------------- man ghazâ khorde-am.
Ја сам појео / појела сву храну. ‫م- ---- غذ---- -ورد-.‬ ‫-- ت--- غ-- ر- خ------ ‫-ن ت-ا- غ-ا ر- خ-ر-م-‬ ----------------------- ‫من تمام غذا را خوردم.‬ 0
ma--ta---- -h-z- r---h--d---m. m-- t----- g---- r- k--------- m-n t-m-m- g-a-â r- k-o-d---m- ------------------------------ man tamâme ghazâ râ khorde-am.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.