Рјечник

sr Прошлост 3   »   fa ‫ زمان گذشته 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [هشتاد و سه]‬

83 [hashtâd-o-se]

‫ زمان گذشته 3‬

[zamâne gozashte 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
телефонирати ‫تلفن ز-ن‬ ‫____ ز___ ‫-ل-ن ز-ن- ---------- ‫تلفن زدن‬ 0
telef---zad-n t______ z____ t-l-f-n z-d-n ------------- telefon zadan
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫من---ف--ز-ه ام-‬ ‫__ ت___ ز__ ا___ ‫-ن ت-ف- ز-ه ا-.- ----------------- ‫من تلفن زده ام.‬ 0
man -el--on-z----a-. m__ t______ z_______ m-n t-l-f-n z-d---m- -------------------- man telefon zade-am.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫من -م-م-م------ت--- ص--ت می---دم-‬ ‫__ ت___ م__ ب_ ت___ ص___ م_______ ‫-ن ت-ا- م-ت ب- ت-ف- ص-ب- م-‌-ر-م-‬ ----------------------------------- ‫من تمام مدت با تلفن صحبت می‌کردم.‬ 0
man---mâ---m-d-t--â tele-o-----ba--m----d--am. m__ t_____ m____ b_ t______ s_____ m__________ m-n t-m-m- m-d-t b- t-l-f-n s-h-a- m-k-r-e-a-. ---------------------------------------------- man tamâme modat bâ telefon sohbat mikarde-am.
питати ‫سؤا------‬ ‫____ ک____ ‫-ؤ-ل ک-د-‬ ----------- ‫سؤال کردن‬ 0
soâl ka-dan s___ k_____ s-â- k-r-a- ----------- soâl kardan
Ја сам питао / питала. ‫------- ک--ه -م-‬ ‫__ س___ ک___ ا___ ‫-ن س-ا- ک-د- ا-.- ------------------ ‫من سؤال کرده ام.‬ 0
m---soâ--k--de--m. m__ s___ k________ m-n s-â- k-r-e-a-. ------------------ man soâl karde-am.
Ја сам увек питао / питала. ‫-ن هم-ش- -و-ل-م--ک-د-.‬ ‫__ ه____ س___ م_______ ‫-ن ه-ی-ه س-ا- م-‌-ر-م-‬ ------------------------ ‫من همیشه سوال می‌کردم.‬ 0
m-- --m--h- -oâl---k--d----. m__ h______ s___ m__________ m-n h-m-s-e s-â- m-k-r-e-a-. ---------------------------- man hamishe soâl mikarde-am.
испричати ‫ت--ی--ک-دن‬ ‫_____ ک____ ‫-ع-ی- ک-د-‬ ------------ ‫تعریف کردن‬ 0
ta---r-f ka-da-. t_______ k______ t-----i- k-r-a-. ---------------- ta-e-rif kardan.
Ја сам испричао / испричала. ‫---ت--یف ک-د- ---‬ ‫__ ت____ ک___ ا___ ‫-ن ت-ر-ف ک-د- ا-.- ------------------- ‫من تعریف کرده ام.‬ 0
m----a------ ka----a-. m__ t_______ k________ m-n t-----i- k-r-e-a-. ---------------------- man ta-e-rif karde-am.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫-ن تم---دا--ا--ر------- --د- ---کر-م-‬ ‫__ ت___ د_____ ر_ ت____ ک___ ا________ ‫-ن ت-ا- د-س-ا- ر- ت-ر-ف ک-د- ا-/-ر-م-‬ --------------------------------------- ‫من تمام داستان را تعریف کرده ام/کردم.‬ 0
ma- t-m-me--âs-â- -â-ta----if -a-de-a-. m__ t_____ d_____ r_ t_______ k________ m-n t-m-m- d-s-â- r- t-----i- k-r-e-a-. --------------------------------------- man tamâme dâstân râ ta-e-rif karde-am.
учити ‫یاد گر--ن‬ ‫___ گ_____ ‫-ا- گ-ف-ن- ----------- ‫یاد گرفتن‬ 0
yâ- ----f--n y__ g_______ y-d g-r-f-a- ------------ yâd gereftan
Ја сам учио / учила. ‫من-ی---گ--------‬ ‫__ ی__ گ____ ا___ ‫-ن ی-د گ-ف-ه ا-.- ------------------ ‫من یاد گرفته ام.‬ 0
m-n -â- ---ef----m. m__ y__ g__________ m-n y-d g-r-f-e-a-. ------------------- man yâd gerefte-am.
Ја сам учио / учила цело вече. ‫-ن --ام-شب -ش-ول-یا-گیر- ب--م-‬ ‫__ ت___ ش_ م____ ی______ ب_____ ‫-ن ت-ا- ش- م-غ-ل ی-د-ی-ی ب-د-.- -------------------------------- ‫من تمام شب مشغول یادگیری بودم.‬ 0
man ---â---shab-m-s--ghu-- yâ-------u-e-a-. m__ t_____ s___ m_________ y______ b_______ m-n t-m-m- s-a- m-s---h-l- y-d-i-i b-d---m- ------------------------------------------- man tamâme shab mash-ghule yâdgiri bude-am.
радити ‫کار-----‬ ‫___ ک____ ‫-ا- ک-د-‬ ---------- ‫کار کردن‬ 0
k---k----n k__ k_____ k-r k-r-a- ---------- kâr kardan
Ја сам радио / радила. ‫م---ار-ک-د-----‬ ‫__ ک__ ک___ ا___ ‫-ن ک-ر ک-د- ا-.- ----------------- ‫من کار کرده ام.‬ 0
m-- kâ----rd--am. m__ k__ k________ m-n k-r k-r-e-a-. ----------------- man kâr karde-am.
Ја сам радио / радила цели дан. ‫من-ت-----وز -ار م----دم.‬ ‫__ ت___ ر__ ک__ م_______ ‫-ن ت-ا- ر-ز ک-ر م-‌-ر-م-‬ -------------------------- ‫من تمام روز کار می‌کردم.‬ 0
m-- t--âm--rooz--â --- k-rde---. m__ t_____ r___ r_ k__ k________ m-n t-m-m- r-o- r- k-r k-r-e-a-. -------------------------------- man tamâme rooz râ kâr karde-am.
јести ‫غ----و--ن‬ ‫___ خ_____ ‫-ذ- خ-ر-ن- ----------- ‫غذا خوردن‬ 0
g---- k---d-n g____ k______ g-a-â k-o-d-n ------------- ghazâ khordan
Ја сам јео / јела. ‫-- غذ- خو-ده ام-‬ ‫__ غ__ خ____ ا___ ‫-ن غ-ا خ-ر-ه ا-.- ------------------ ‫من غذا خورده ام.‬ 0
m-n--ha-â ---r-e---. m__ g____ k_________ m-n g-a-â k-o-d---m- -------------------- man ghazâ khorde-am.
Ја сам појео / појела сву храну. ‫-ن---ام --ا-را-خو---.‬ ‫__ ت___ غ__ ر_ خ______ ‫-ن ت-ا- غ-ا ر- خ-ر-م-‬ ----------------------- ‫من تمام غذا را خوردم.‬ 0
man---mâme g---- râ-k--r---a-. m__ t_____ g____ r_ k_________ m-n t-m-m- g-a-â r- k-o-d---m- ------------------------------ man tamâme ghazâ râ khorde-am.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.