Рјечник

sr Прошлост 3   »   ro Trecut 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [optzeci şi trei]

Trecut 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
телефонирати a-vo--- l- -e--f-n a v---- l- t------ a v-r-i l- t-l-f-n ------------------ a vorbi la telefon 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. A- -o-bit-la -ele---. A- v----- l- t------- A- v-r-i- l- t-l-f-n- --------------------- Am vorbit la telefon. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. A- vor--t --- -i-p---la tel----. A- v----- t-- t----- l- t------- A- v-r-i- t-t t-m-u- l- t-l-f-n- -------------------------------- Am vorbit tot timpul la telefon. 0
питати a--n-reba a î------ a î-t-e-a --------- a întreba 0
Ја сам питао / питала. Am -----bat. A- î-------- A- î-t-e-a-. ------------ Am întrebat. 0
Ја сам увек питао / питала. A---n-reb----n------una. A- î------- î----------- A- î-t-e-a- î-t-t-e-u-a- ------------------------ Am întrebat întotdeauna. 0
испричати a-pov-sti a p------ a p-v-s-i --------- a povesti 0
Ја сам испричао / испричала. A- p--e--it. A- p-------- A- p-v-s-i-. ------------ Am povestit. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Am-p----tit toat- po-e--e-. A- p------- t---- p-------- A- p-v-s-i- t-a-ă p-v-s-e-. --------------------------- Am povestit toată povestea. 0
учити a învăţa a î----- a î-v-ţ- -------- a învăţa 0
Ја сам учио / учила. Am---văţat. A- î------- A- î-v-ţ-t- ----------- Am învăţat. 0
Ја сам учио / учила цело вече. A--î-văţ-- ---tă-s---a. A- î------ t---- s----- A- î-v-ţ-t t-a-ă s-a-a- ----------------------- Am învăţat toată seara. 0
радити a--u-ra a l---- a l-c-a ------- a lucra 0
Ја сам радио / радила. Am lucrat. A- l------ A- l-c-a-. ---------- Am lucrat. 0
Ја сам радио / радила цели дан. A--l--r-- -o--ă---u-. A- l----- t---- z---- A- l-c-a- t-a-ă z-u-. --------------------- Am lucrat toată ziua. 0
јести a ----a a m---- a m-n-a ------- a mânca 0
Ја сам јео / јела. Am mâ----. A- m------ A- m-n-a-. ---------- Am mâncat. 0
Ја сам појео / појела сву храну. A- mân-a- to--- m-n---e-. A- m----- t---- m-------- A- m-n-a- t-a-ă m-n-a-e-. ------------------------- Am mâncat toată mâncarea. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.