Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   es Pretérito 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [ochenta y dos]

Pretérito 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? ¿Tu--s-e-q-e -e--r-u-a ---ul-n-i-? ¿Tuviste que pedir una ambulancia? ¿-u-i-t- q-e p-d-r u-a a-b-l-n-i-? ---------------------------------- ¿Tuviste que pedir una ambulancia?
Jesi li morao / morala zvati doktora? ¿--vi------- -lama---- médi--? ¿Tuviste que llamar al médico? ¿-u-i-t- q-e l-a-a- a- m-d-c-? ------------------------------ ¿Tuviste que llamar al médico?
Jesi li morao / morala zvati policiju? ¿T---s-- -----lamar----a -o---í-? ¿Tuviste que llamar a la policía? ¿-u-i-t- q-e l-a-a- a l- p-l-c-a- --------------------------------- ¿Tuviste que llamar a la policía?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. ¿Tie---(ust-d- el n---ro-d--t-léf-n-?-Hace-u------n-o a-n--o t---a. ¿Tiene (usted) el número de teléfono? Hace un momento aún lo tenía. ¿-i-n- (-s-e-) e- n-m-r- d- t-l-f-n-? H-c- u- m-m-n-o a-n l- t-n-a- ------------------------------------------------------------------- ¿Tiene (usted) el número de teléfono? Hace un momento aún lo tenía.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. ¿T---e-(-st-d- -a -ir--ció---Ha---u--mom--to-a-- la-t-ní-. ¿Tiene (usted) la dirección? Hace un momento aún la tenía. ¿-i-n- (-s-e-) l- d-r-c-i-n- H-c- u- m-m-n-o a-n l- t-n-a- ---------------------------------------------------------- ¿Tiene (usted) la dirección? Hace un momento aún la tenía.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. ¿Ti-n----s---)--l-p--no-(de-----i--a-)?-Hace -- -ome--o-a-- lo t-n--. ¿Tiene (usted) el plano (de la ciudad)? Hace un momento aún lo tenía. ¿-i-n- (-s-e-) e- p-a-o (-e l- c-u-a-)- H-c- u- m-m-n-o a-n l- t-n-a- --------------------------------------------------------------------- ¿Tiene (usted) el plano (de la ciudad)? Hace un momento aún lo tenía.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. ¿(Él- -l-g- --tiem--?-N- ---o--le-ar-a-t-e---. ¿(Él) llegó a tiempo? No pudo llegar a tiempo. ¿-É-) l-e-ó a t-e-p-? N- p-d- l-e-a- a t-e-p-. ---------------------------------------------- ¿(Él) llegó a tiempo? No pudo llegar a tiempo.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. ¿-----t---el-c-m-no? ---p-d--en-o--ra- e---amino. ¿Encontró el camino? No pudo encontrar el camino. ¿-n-o-t-ó e- c-m-n-? N- p-d- e-c-n-r-r e- c-m-n-. ------------------------------------------------- ¿Encontró el camino? No pudo encontrar el camino.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. ¿T--entend-ó? N- -e-------nte-de-. ¿Te entendió? No me pudo entender. ¿-e e-t-n-i-? N- m- p-d- e-t-n-e-. ---------------------------------- ¿Te entendió? No me pudo entender.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? ¿-or-q-é -o p-di-te---e-a- - tiem--? ¿Por qué no pudiste llegar a tiempo? ¿-o- q-é n- p-d-s-e l-e-a- a t-e-p-? ------------------------------------ ¿Por qué no pudiste llegar a tiempo?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? ¿P-r--ué -- p---ste e---nt-ar -- c-m-no? ¿Por qué no pudiste encontrar el camino? ¿-o- q-é n- p-d-s-e e-c-n-r-r e- c-m-n-? ---------------------------------------- ¿Por qué no pudiste encontrar el camino?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? ¿P-- -u- no-p-diste e-----e---? ¿Por qué no pudiste entenderlo? ¿-o- q-é n- p-d-s-e e-t-n-e-l-? ------------------------------- ¿Por qué no pudiste entenderlo?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. N-----e ll--ar - ti---o -o-que--o --s--a--i--ú--a-t-bú-. No pude llegar a tiempo porque no pasaba ningún autobús. N- p-d- l-e-a- a t-e-p- p-r-u- n- p-s-b- n-n-ú- a-t-b-s- -------------------------------------------------------- No pude llegar a tiempo porque no pasaba ningún autobús.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. No --de -nco----- el -amin- po-que-no ten---u---lano. No pude encontrar el camino porque no tenía un plano. N- p-d- e-c-n-r-r e- c-m-n- p-r-u- n- t-n-a u- p-a-o- ----------------------------------------------------- No pude encontrar el camino porque no tenía un plano.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. N--pude e-te-d--l- porq-- la músi---e--a-------sia---a-t-. No pude entenderlo porque la música estaba demasiado alta. N- p-d- e-t-n-e-l- p-r-u- l- m-s-c- e-t-b- d-m-s-a-o a-t-. ---------------------------------------------------------- No pude entenderlo porque la música estaba demasiado alta.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Tuv--q-e-c---- un--ax-. Tuve que coger un taxi. T-v- q-e c-g-r u- t-x-. ----------------------- Tuve que coger un taxi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Tu-e-----co----- u----ano--de la -i--ad-. Tuve que comprar un plano (de la ciudad). T-v- q-e c-m-r-r u- p-a-o (-e l- c-u-a-)- ----------------------------------------- Tuve que comprar un plano (de la ciudad).
Ja sam morao / morala isključiti radio. T--e que-ap---r la rad-o. Tuve que apagar la radio. T-v- q-e a-a-a- l- r-d-o- ------------------------- Tuve que apagar la radio.

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!