Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   es Haciendo diligencias

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [cincuenta y uno]

Haciendo diligencias

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Hoću u biblioteku. Q-i--- i- -----b-------ca. Q----- i- a l- b---------- Q-i-r- i- a l- b-b-i-t-c-. -------------------------- Quiero ir a la biblioteca.
Hoću u knjižaru. Q--e------a la--ibrer-a. Q----- i- a l- l-------- Q-i-r- i- a l- l-b-e-í-. ------------------------ Quiero ir a la librería.
Hoću do kioska. Qui-------al--ui-sc-. Q----- i- a- q------- Q-i-r- i- a- q-i-s-o- --------------------- Quiero ir al quiosco.
Ja hoću da iznajmim knjigu. Q-i--o--le----e-u- lib-o--re-t-d-. Q----- l------- u- l---- p-------- Q-i-r- l-e-a-m- u- l-b-o p-e-t-d-. ---------------------------------- Quiero llevarme un libro prestado.
Ja hoću da kupim knjigu. Quie---co---ar -- lib-o. Q----- c------ u- l----- Q-i-r- c-m-r-r u- l-b-o- ------------------------ Quiero comprar un libro.
Ja hoću da kupim novine. Qu-----------r-u----ri-dico. Q----- c------ u- p--------- Q-i-r- c-m-r-r u- p-r-ó-i-o- ---------------------------- Quiero comprar un periódico.
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Q----o i--a -a-b---io-e-a-p--a-to--- pre-ta----n l--ro. Q----- i- a l- b--------- p--- t---- p------- u- l----- Q-i-r- i- a l- b-b-i-t-c- p-r- t-m-r p-e-t-d- u- l-b-o- ------------------------------------------------------- Quiero ir a la biblioteca para tomar prestado un libro.
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. Quiero-i--- ------r--í--p-ra-c--pra---- l--r-. Q----- i- a l- l------- p--- c------ u- l----- Q-i-r- i- a l- l-b-e-í- p-r- c-m-r-r u- l-b-o- ---------------------------------------------- Quiero ir a la librería para comprar un libro.
Ja hoću do kioska da kupim novine. Q---r---r-a---u--sc- -a---co--ra- u- pe-ió--co. Q----- i- a- q------ p--- c------ u- p--------- Q-i-r- i- a- q-i-s-o p-r- c-m-r-r u- p-r-ó-i-o- ----------------------------------------------- Quiero ir al quiosco para comprar un periódico.
Ja hoću do optičara. Q-i-----r-a--a -p-i--. Q----- i- a l- ó------ Q-i-r- i- a l- ó-t-c-. ---------------------- Quiero ir a la óptica.
Ja hoću do supermarketa. Q-i-------a----pe-merc--o. Q----- i- a- s------------ Q-i-r- i- a- s-p-r-e-c-d-. -------------------------- Quiero ir al supermercado.
Ja hoću do pekara. Q--e-o -----la----ad-r-a. Q----- i- a l- p--------- Q-i-r- i- a l- p-n-d-r-a- ------------------------- Quiero ir a la panadería.
Ja hoću da kupim naočale. Q--er--comp-a--e u-as --f-s. Q----- c-------- u--- g----- Q-i-r- c-m-r-r-e u-a- g-f-s- ---------------------------- Quiero comprarme unas gafas.
Ja hoću da kupim voće i povrće. Qu-ero-co-pra- -r-t-s ----r--r-s. Q----- c------ f----- y v-------- Q-i-r- c-m-r-r f-u-a- y v-r-u-a-. --------------------------------- Quiero comprar frutas y verduras.
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Q---r--------r-pa- ---anec--l--. Q----- c------ p-- y p---------- Q-i-r- c-m-r-r p-n y p-n-c-l-o-. -------------------------------- Quiero comprar pan y panecillos.
Ja hoću do optičara da kupim naočale. Qu---o -r a-l--ó---c- p----comprarm- -na- ----s. Q----- i- a l- ó----- p--- c-------- u--- g----- Q-i-r- i- a l- ó-t-c- p-r- c-m-r-r-e u-a- g-f-s- ------------------------------------------------ Quiero ir a la óptica para comprarme unas gafas.
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Q-ie-- ----l----er--rca-- p-ra-c--prar---ut-s------d--as. Q----- i- a- s----------- p--- c------ f----- y v-------- Q-i-r- i- a- s-p-r-e-c-d- p-r- c-m-r-r f-u-a- y v-r-u-a-. --------------------------------------------------------- Quiero ir al supermercado para comprar frutas y verduras.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Qu-ero--r-a ---p-nad-----p----c-mpr-r p-n-y-pa-ec-l-os. Q----- i- a l- p-------- p--- c------ p-- y p---------- Q-i-r- i- a l- p-n-d-r-a p-r- c-m-r-r p-n y p-n-c-l-o-. ------------------------------------------------------- Quiero ir a la panadería para comprar pan y panecillos.

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!