Knjiga fraza

bs Zavisne rečenice sa da li   »   es Oraciones subordinadas con si

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa da li

Zavisne rečenice sa da li

93 [noventa y tres]

Oraciones subordinadas con si

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Ne znam da li me on voli. N- -é s- me-q-ie--. No sé si me quiere. N- s- s- m- q-i-r-. ------------------- No sé si me quiere.
Ne znam da li će se on vratiti. N- s--s- -ol-e--. No sé si volverá. N- s- s- v-l-e-á- ----------------- No sé si volverá.
Ne znam da li će me nazvati. No -- -i--e --ama--. No sé si me llamará. N- s- s- m- l-a-a-á- -------------------- No sé si me llamará.
Da li on mene ipak voli? ¿Me--ue-rá? ¿Me querrá? ¿-e q-e-r-? ----------- ¿Me querrá?
Da li će se on ipak vratiti? ¿Volve-á? ¿Volverá? ¿-o-v-r-? --------- ¿Volverá?
Da li će me on ipak nazvati? ¿M---l--a-á? ¿Me llamará? ¿-e l-a-a-á- ------------ ¿Me llamará?
Pitam se da li on misli na mene. M- p-e-unt---- ----s---- -í. Me pregunto si piensa en mí. M- p-e-u-t- s- p-e-s- e- m-. ---------------------------- Me pregunto si piensa en mí.
Pitam se da li on ima drugu. M- p-eg--t- -- ---n- a-o---. Me pregunto si tiene a otra. M- p-e-u-t- s- t-e-e a o-r-. ---------------------------- Me pregunto si tiene a otra.
Pitam se da li on laže. Me-p--gun-o-s----e---. Me pregunto si miente. M- p-e-u-t- s- m-e-t-. ---------------------- Me pregunto si miente.
Misli li on ipak na mene? ¿---sa-á -n --? ¿Pensará en mí? ¿-e-s-r- e- m-? --------------- ¿Pensará en mí?
Ima li on ipak neku drugu? ¿Te---á-a o---? ¿Tendrá a otra? ¿-e-d-á a o-r-? --------------- ¿Tendrá a otra?
Kaže li on ipak istinu? ¿Est-rá-----e-do--a-ver--d? ¿Estará diciendo la verdad? ¿-s-a-á d-c-e-d- l- v-r-a-? --------------------------- ¿Estará diciendo la verdad?
Sumnjam da li me on stvarno voli. D----qu- le gus-- r---m-nt-. Dudo que le guste realmente. D-d- q-e l- g-s-e r-a-m-n-e- ---------------------------- Dudo que le guste realmente.
Sumnjam da li će mi pisati. D--o-que--e --cri-a. Dudo que me escriba. D-d- q-e m- e-c-i-a- -------------------- Dudo que me escriba.
Sumnjam da li će me oženiti. Du---q-e--e-case -o---g-. Dudo que se case conmigo. D-d- q-e s- c-s- c-n-i-o- ------------------------- Dudo que se case conmigo.
Da li on mene stvarno voli? ¿L- g--tar- realme-te? ¿Le gustaré realmente? ¿-e g-s-a-é r-a-m-n-e- ---------------------- ¿Le gustaré realmente?
Da li će mi ipak pisati? ¿-e-escri-irá? ¿Me escribirá? ¿-e e-c-i-i-á- -------------- ¿Me escribirá?
Da li će me ipak oženiti? ¿----a-a-á---nmi--? ¿Se casará conmigo? ¿-e c-s-r- c-n-i-o- ------------------- ¿Se casará conmigo?

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj maternji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica tačna ili netačna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog maternjeg jezika. Ona je osnova za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sistem prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji tačno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...