Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   es Actividades

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [trece]

Actividades

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Šta radi Marta? ¿Q-é hac---art-? ¿--- h--- M----- ¿-u- h-c- M-r-a- ---------------- ¿Qué hace Marta?
Ona radi u birou. E--a --ab-ja-en--n--ofi-ina. E--- t------ e- u-- o------- E-l- t-a-a-a e- u-a o-i-i-a- ---------------------------- Ella trabaja en una oficina.
Ona radi na kompjuteru. E-----r---j--con-el o--en-dor. E--- t------ c-- e- o--------- E-l- t-a-a-a c-n e- o-d-n-d-r- ------------------------------ Ella trabaja con el ordenador.
Gdje je Marta? ¿Dón-e -st- -ar--? ¿----- e--- M----- ¿-ó-d- e-t- M-r-a- ------------------ ¿Dónde está Marta?
U kinu. En--- ---e. E- e- c---- E- e- c-n-. ----------- En el cine.
Ona gleda film. E--- e--á v--n-o-u----e--cu-a. E--- e--- v----- u-- p-------- E-l- e-t- v-e-d- u-a p-l-c-l-. ------------------------------ Ella está viendo una película.
Šta radi Petar? ¿Qué--ac--P-dro? ¿--- h--- P----- ¿-u- h-c- P-d-o- ---------------- ¿Qué hace Pedro?
On studira na univerzitetu. Él---t-di---- -a ---ve---dad. É- e------ e- l- u----------- É- e-t-d-a e- l- u-i-e-s-d-d- ----------------------------- Él estudia en la universidad.
On studira jezike. É--e--u-ia-id---as. É- e------ i------- É- e-t-d-a i-i-m-s- ------------------- Él estudia idiomas.
Gdje je Petar? ¿D--d- -s----edro? ¿----- e--- P----- ¿-ó-d- e-t- P-d-o- ------------------ ¿Dónde está Pedro?
U kafiću. En--a cafeterí-. E- l- c--------- E- l- c-f-t-r-a- ---------------- En la cafetería.
On pije kafu. Él es-á t-ma-do-----. É- e--- t------ c---- É- e-t- t-m-n-o c-f-. --------------------- Él está tomando café.
Kuda idu rado? ¿A d--de l-s--usta -r? ¿- d---- l-- g---- i-- ¿- d-n-e l-s g-s-a i-? ---------------------- ¿A dónde les gusta ir?
Na koncert. A -n -oncie-to. A u- c--------- A u- c-n-i-r-o- --------------- A un concierto.
Oni rado slušaju muziku. A--l-os l-- --sta-----ch-r ---ica. A e---- l-- g---- e------- m------ A e-l-s l-s g-s-a e-c-c-a- m-s-c-. ---------------------------------- A ellos les gusta escuchar música.
Kuda oni ne idu rado? ¿A----de--- l-- -usta --? ¿- d---- n- l-- g---- i-- ¿- d-n-e n- l-s g-s-a i-? ------------------------- ¿A dónde no les gusta ir?
U disko. A--a----cote--. A l- d--------- A l- d-s-o-e-a- --------------- A la discoteca.
Oni ne plešu rado. A-e---s -o le- gu-t- b-i-ar. A e---- n- l-- g---- b------ A e-l-s n- l-s g-s-a b-i-a-. ---------------------------- A ellos no les gusta bailar.

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!