Knjiga fraza

bs Na željeznici   »   es En la estación de tren

33 [trideset i tri]

Na željeznici

Na željeznici

33 [treinta y tres]

En la estación de tren

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Kada polazi sljedeći voz za Berlin? ¿C---do-sal- -l --óximo -r-n----a--e----? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- B------ ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- B-r-í-? ----------------------------------------- ¿Cuándo sale el próximo tren para Berlín?
Kada polazi sljedeći voz za Pariz? ¿C----o s----e- -r---m- t-en--ar--Parí-? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- P----- ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- P-r-s- ---------------------------------------- ¿Cuándo sale el próximo tren para París?
Kada polazi sljedeći voz za London? ¿--á--- --l- ----róx-mo tren-para--ond-es? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- L------- ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- L-n-r-s- ------------------------------------------ ¿Cuándo sale el próximo tren para Londres?
U koliko sati polazi voz za Varšavu? ¿A--u- -o-- sa-e -l-t-en ------ a-V-rso---? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a V-------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a V-r-o-i-? ------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Varsovia?
U koliko sati polazi voz za Štokholm? ¿- q-é-h----s--e-el---e----e v--a Est-c---o? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a E--------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a E-t-c-l-o- -------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Estocolmo?
U koliko sati polazi voz za Budimpeštu? ¿----- -o-a----- el----- --- -a - B-d-pest? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a B-------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a B-d-p-s-? ------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Budapest?
Htio / htjela bih voznu kartu za Madrid. Quer-ía-u- --ll-te-a -adr--. Q------ u- b------ a M------ Q-e-r-a u- b-l-e-e a M-d-i-. ---------------------------- Querría un billete a Madrid.
Htio / htjela bih voznu kartu za Prag. Que-ría----billete-a --ag-. Q------ u- b------ a P----- Q-e-r-a u- b-l-e-e a P-a-a- --------------------------- Querría un billete a Praga.
Htio / htjela bih voznu kartu za Bern. Que--ía un -i-lete---B-r--. Q------ u- b------ a B----- Q-e-r-a u- b-l-e-e a B-r-a- --------------------------- Querría un billete a Berna.
Kada stiže voz u Beč? ¿--q-----r- -le-a--- t--- a Vi-n-? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a V----- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a V-e-a- ---------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Viena?
Kada stiže voz u Moskvu? ¿- q-é -or---l--- e--t-en-- --scú? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a M----- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a M-s-ú- ---------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Moscú?
Kada stiže voz u Amsterdam? ¿--q-é--or- ll--a--- t-------m---rd-m? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a Á--------- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a Á-s-e-d-m- -------------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Ámsterdam?
Moram li presijedati? ¿D-b- --mb-a---e ----? ¿---- c------ d- t---- ¿-e-o c-m-i-r d- t-e-? ---------------------- ¿Debo cambiar de tren?
S kojeg kolosijeka kreće voz? ¿-- qu---í- -al---l tre-? ¿-- q-- v-- s--- e- t---- ¿-e q-é v-a s-l- e- t-e-? ------------------------- ¿De qué vía sale el tren?
Ima li kola za spavanje u vozu? ¿-iene -oc----ama-e--t--n? ¿----- c--------- e- t---- ¿-i-n- c-c-e-c-m- e- t-e-? -------------------------- ¿Tiene coche-cama el tren?
Htio / htjela bih samo vožnju u jednom pravcu do Brisela. Qu-rría-un-bi---te--ó-- ---i-a---------a-. Q------ u- b------ s--- d- i-- a B-------- Q-e-r-a u- b-l-e-e s-l- d- i-a a B-u-e-a-. ------------------------------------------ Querría un billete sólo de ida a Bruselas.
Htio / htjela bih povratnu kartu do Kopenhagena. Q--rrí---- -i--et- -e -d--- v--l-a a ----n-ague. Q------ u- b------ d- i-- y v----- a C---------- Q-e-r-a u- b-l-e-e d- i-a y v-e-t- a C-p-n-a-u-. ------------------------------------------------ Querría un billete de ida y vuelta a Copenhague.
Koliko košta mjesto u kolima za spavanje? ¿C-án---v--e --- p-a-a en -l-co-------a? ¿------ v--- u-- p---- e- e- c---------- ¿-u-n-o v-l- u-a p-a-a e- e- c-c-e-c-m-? ---------------------------------------- ¿Cuánto vale una plaza en el coche-cama?

Jezička promjena

Svijet u kojem živimo svakodnevno se mijenja. Stoga ni naš jezik ne može stagnirati. On se zajedno s nama dalje razvija te je stoga dinamičan. Ta promjena može pogoditi sva područja jezika. Drugim riječima, ona se može primijeniti na različite aspekte. Fonološka promjena pogađa zvučni sistem jezika. Kod semantičke promjene mijenja se značenje riječi. Leksička promjena uključuje i promjene vokabulara. Gramatička promjena mijenja gramatičku strukturu. Razlozi jezične promjene su različiti. Često postoje ekonomski razlozi. Govornici ili pisci žele uštedjeti na vremenu ili naporu. Stoga pojednostavljuju svoj jezik. Inovacije takođe potiču jezičku promjenu. To je, na primjer, slučaj kod izuma novih stvari. Tim stvarima su potrebni nazivi, što vodi do nastanka novih riječi. Jezička je promjena većinom neplanirana. To je prirodan proces i često se dešava automatski. Doduše, govornici mogu sasvim svjesno mijenjati svoj jezik. To čine kada žele postići određeni učinak. Utjecaj stranih jezika također potiče jezičke promjene. To je posebno uočljivo u vrijeme globalizacije. Engleski jezik prije svega utječe na ostale jezike. Danas se u gotovo svakom jeziku mogu naći engleske riječi. One se nazivaju anglicizmima. Promjena jezika se oduvijek kritizirala ili je se pribojavalo. Istovremeno je ona pozitivan znak. Zato jer dokazuje da naš jezik živi – isto kao i mi!
Da li ste to znali?
Perzijski jezik spada u iranske jezike. Prvenstveno se govori u Iranu, Afganistanu i u Tadžikistanu. Ali i u drugim zemljama je to važan jezik. Tu se ubrajaju Uzbekistan, Turkmenistan, Bahrein, Irak i Indija. Za oko 70 miliona ljudi perzijski je maternji jezik. Njima se pridružuje još 50 miliona ljudi koji vladaju perzijskim kao drugim jezikom. U zavisnosti od regije koriste se različiti dijalekti. U Iranu teheranski dijalekt se smatra razgovornim standardnim jezikom. Pored toga se mora još naučiti i službeni perzijski kao književni jezik. Perzijski sistem znakova je varijanta arapske abecede. Persijski ne poznaje gramatički član. Takođe nema ni gramatičkog roda. Prije je perzijski bio najvažnija lingua franca orijenta. Ko uči perzijski, vrlo brzo otkriva fascinantnu kulturu. A perzijska kultura spada u najznačajnije na svijetu...