Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   es Transporte Público

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [treinta y seis]

Transporte Público

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Gdje je autobuska stanica? ¿-ónde -stá l- p-r-----el-au-o--s? ¿_____ e___ l_ p_____ d__ a_______ ¿-ó-d- e-t- l- p-r-d- d-l a-t-b-s- ---------------------------------- ¿Dónde está la parada del autobús?
Koji autobus vozi u centar? ¿-ué-au-o-ús va-a---e-tro? ¿___ a______ v_ a_ c______ ¿-u- a-t-b-s v- a- c-n-r-? -------------------------- ¿Qué autobús va al centro?
Koju liniju moram uzeti? ¿-u--l---a t-ngo q-e--og--? ¿___ l____ t____ q__ c_____ ¿-u- l-n-a t-n-o q-e c-g-r- --------------------------- ¿Qué línea tengo que coger?
Moram li presjedati? ¿---- ----r--r-sbordo-/-c-m-ia---- aut--ús? ¿____ h____ t________ / c______ d_ a_______ ¿-e-o h-c-r t-a-b-r-o / c-m-i-r d- a-t-b-s- ------------------------------------------- ¿Debo hacer trasbordo / cambiar de autobús?
Gdje moram presjesti? ¿-ó--- deb---acer tr-sb-rdo /---mb-ar? ¿_____ d___ h____ t________ / c_______ ¿-ó-d- d-b- h-c-r t-a-b-r-o / c-m-i-r- -------------------------------------- ¿Dónde debo hacer trasbordo / cambiar?
Koliko košta karta? ¿-----o -al--un -i--ete? ¿______ v___ u_ b_______ ¿-u-n-o v-l- u- b-l-e-e- ------------------------ ¿Cuánto vale un billete?
Koliko stanica ima do centra? ¿-uá-t-s pa-a-a- h----asta -l cen--o? ¿_______ p______ h__ h____ e_ c______ ¿-u-n-a- p-r-d-s h-y h-s-a e- c-n-r-? ------------------------------------- ¿Cuántas paradas hay hasta el centro?
Morate ovdje izaći. T--n--(u------que -a-ar ----. T____ (______ q__ b____ a____ T-e-e (-s-e-) q-e b-j-r a-u-. ----------------------------- Tiene (usted) que bajar aquí.
Morate izaći nazad. T--ne ---te-)-q-e -ajar-por de---s. T____ (______ q__ b____ p__ d______ T-e-e (-s-e-) q-e b-j-r p-r d-t-á-. ----------------------------------- Tiene (usted) que bajar por detrás.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. El-pró-im- -etro pasa -en--- -e-- ---uto-. E_ p______ m____ p___ d_____ d_ 5 m_______ E- p-ó-i-o m-t-o p-s- d-n-r- d- 5 m-n-t-s- ------------------------------------------ El próximo metro pasa dentro de 5 minutos.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. El--ró--mo------í- pa----e-t----- -- mi-u---. E_ p______ t______ p___ d_____ d_ 1_ m_______ E- p-ó-i-o t-a-v-a p-s- d-n-r- d- 1- m-n-t-s- --------------------------------------------- El próximo tranvía pasa dentro de 10 minutos.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. E- -ró--m---ut--ú---------n--o-d- 15-mi--t--. E_ p______ a______ p___ d_____ d_ 1_ m_______ E- p-ó-i-o a-t-b-s p-s- d-n-r- d- 1- m-n-t-s- --------------------------------------------- El próximo autobús pasa dentro de 15 minutos.
Kada vozi zadnji metro? ¿----- h----p--a--- ---i------ro? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ m_____ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- m-t-o- --------------------------------- ¿A qué hora pasa el último metro?
Kada vozi zadnji tramvaj? ¿A-qué----a ---- e- --t--o--r-n-ía? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ t_______ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- t-a-v-a- ----------------------------------- ¿A qué hora pasa el último tranvía?
Kada vozi zadnji autobus? ¿- q----ora----a-el--l-im- auto---? ¿_ q__ h___ p___ e_ ú_____ a_______ ¿- q-é h-r- p-s- e- ú-t-m- a-t-b-s- ----------------------------------- ¿A qué hora pasa el último autobús?
Imate li voznu kartu? ¿---n- -us---- -----t-? ¿_____ (______ b_______ ¿-i-n- (-s-e-) b-l-e-e- ----------------------- ¿Tiene (usted) billete?
Voznu kartu? – Ne, nemam. ¿-i-le--- –-----n- t-n---b-l--t-. ¿________ – N__ n_ t____ b_______ ¿-i-l-t-? – N-, n- t-n-o b-l-e-e- --------------------------------- ¿Billete? – No, no tengo billete.
Onda morate platiti kaznu. P-e- t-ndrá (us-ed--q----a-ar u-a--u-t-. P___ t_____ (______ q__ p____ u__ m_____ P-e- t-n-r- (-s-e-) q-e p-g-r u-a m-l-a- ---------------------------------------- Pues tendrá (usted) que pagar una multa.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + španski (1-100) MP3 španski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!