Knjiga fraza

bs Sastanak   »   es Compromiso / Cita

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [veinticuatro]

Compromiso / Cita

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? ¿Has p---id---l---tobú-?---¿T- de-ó--l --t-bús (am--? ¿Has perdido el autobús? / ¿Te dejó el autobús (am.)? ¿-a- p-r-i-o e- a-t-b-s- / ¿-e d-j- e- a-t-b-s (-m-)- ----------------------------------------------------- ¿Has perdido el autobús? / ¿Te dejó el autobús (am.)?
Čekao / Čekala sam te pola sata. T- es-er--po--m-dia-h-r-. Te esperé por media hora. T- e-p-r- p-r m-d-a h-r-. ------------------------- Te esperé por media hora.
Nemaš mobitel kod sebe? ¿-o ---n-s mó-i- /---lu-ar --m.)? ¿No tienes móvil / celular (am.)? ¿-o t-e-e- m-v-l / c-l-l-r (-m-)- --------------------------------- ¿No tienes móvil / celular (am.)?
Sljedeći put budi tačan! ¡Sé-pun-u-l--a -róxim--vez! ¡Sé puntual la próxima vez! ¡-é p-n-u-l l- p-ó-i-a v-z- --------------------------- ¡Sé puntual la próxima vez!
Sljedeći put uzmi taksi! ¡--m- u- t-xi-l- próxi-a-vez! ¡Toma un taxi la próxima vez! ¡-o-a u- t-x- l- p-ó-i-a v-z- ----------------------------- ¡Toma un taxi la próxima vez!
Sljedeći put ponesi kišobran! ¡L- p-óx--- v-z-l-eva -n-p-r----s ---ti-o! ¡La próxima vez lleva un paraguas contigo! ¡-a p-ó-i-a v-z l-e-a u- p-r-g-a- c-n-i-o- ------------------------------------------ ¡La próxima vez lleva un paraguas contigo!
Sutra imam slobodno. M---------g- e------l--r-. Mañana tengo el día libre. M-ñ-n- t-n-o e- d-a l-b-e- -------------------------- Mañana tengo el día libre.
Hoćemo li se sutra sastati? ¿Q---r---qu----s ----ntr-mo- mañan-? ¿Quieres que nos encontremos mañana? ¿-u-e-e- q-e n-s e-c-n-r-m-s m-ñ-n-? ------------------------------------ ¿Quieres que nos encontremos mañana?
Žao mi je, sutra ne mogu. L- s--nt-,-p--- -o po--é ------. Lo siento, pero no podré mañana. L- s-e-t-, p-r- n- p-d-é m-ñ-n-. -------------------------------- Lo siento, pero no podré mañana.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? ¿Ya -i-ne- a--ún -la---a-- es---f-n-d- -emana? ¿Ya tienes algún plan para este fin de semana? ¿-a t-e-e- a-g-n p-a- p-r- e-t- f-n d- s-m-n-? ---------------------------------------------- ¿Ya tienes algún plan para este fin de semana?
Ili imaš već dogovoren sastanak? ¿O -a--e-c-mp-o---i--- ---a--l--? ¿O ya te comprometiste para algo? ¿- y- t- c-m-r-m-t-s-e p-r- a-g-? --------------------------------- ¿O ya te comprometiste para algo?
Predlažem da se nađemo za vikend. (-o- ---i-ro que n-s--n-ontr-mos du--n-e ------ -e------a. (Yo) sugiero que nos encontremos durante el fin de semana. (-o- s-g-e-o q-e n-s e-c-n-r-m-s d-r-n-e e- f-n d- s-m-n-. ---------------------------------------------------------- (Yo) sugiero que nos encontremos durante el fin de semana.
Hoćemo li na piknik? ¿-ui-r-s-qu--haga--s u- pic---? ¿Quieres que hagamos un picnic? ¿-u-e-e- q-e h-g-m-s u- p-c-i-? ------------------------------- ¿Quieres que hagamos un picnic?
Hoćemo li se odvesti do plaže? ¿-u--r-s--ue -a--mos - la p-ay-? ¿Quieres que vayamos a la playa? ¿-u-e-e- q-e v-y-m-s a l- p-a-a- -------------------------------- ¿Quieres que vayamos a la playa?
Hoćemo li ići u planine? ¿Q-ie-e--que v-yam-- - la-montañ-? ¿Quieres que vayamos a la montaña? ¿-u-e-e- q-e v-y-m-s a l- m-n-a-a- ---------------------------------- ¿Quieres que vayamos a la montaña?
Doći ću po tebe u biro. T- r----o ------o---in-. Te recojo en tu oficina. T- r-c-j- e- t- o-i-i-a- ------------------------ Te recojo en tu oficina.
Doći ću po tebe kući. Te --coj-----t---as-. Te recojo en tu casa. T- r-c-j- e- t- c-s-. --------------------- Te recojo en tu casa.
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Te -e--j- e- l- par--a -e -u-----. Te recojo en la parada de autobús. T- r-c-j- e- l- p-r-d- d- a-t-b-s- ---------------------------------- Te recojo en la parada de autobús.

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.