Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   bs nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bosanski igra Više
Želite li pušiti? Ž-li-e li p-šit-? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti? 0
Želite li plesati? Ž-l-te -i p-e--t-? Ž_____ l_ p_______ Ž-l-t- l- p-e-a-i- ------------------ Želite li plesati? 0
Želite li se šetati? Že-i----i--etati? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati? 0
Želim pušiti. Ja -eli- -uš-ti. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti. 0
Želiš li cigaretu? Že-iš--- --g--etu? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu? 0
On želi vatru. O- ------at--. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru. 0
Želim nešto piti. Ja že-im----t- p-ti. J_ ž____ n____ p____ J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti. 0
Želim nešto jesti. Ja ---------t---es--. J_ ž____ n____ j_____ J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti. 0
Želim se malo odmoriti. Ja se --l----al--od--ri-i. J_ s_ ž____ m___ o________ J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti. 0
Želim Vas nešto pitati. Ja V---ž--i- neš-- -it-ti. J_ V__ ž____ n____ p______ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati. 0
Želim Vas nešto zamoliti. J--Vas ž------a--eš-o -amo---i. J_ V__ ž____ z_ n____ z________ J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti. 0
Želim Vas na nešto pozvati. Ja V---ž--im n- ne-t--po--a--. J_ V__ ž____ n_ n____ p_______ J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati. 0
Šta želite, molim? Š-a ž-lite--m----? Š__ ž______ m_____ Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim? 0
Želite li kavu? Želi-- -i-----? Ž_____ l_ k____ Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu? 0
Ili želite radije čaj? I---r------že--te-čaj? I__ r_____ ž_____ č___ I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj? 0
Želimo se voziti kući. Mi -e--e-imo-v-zi-i---ć-. M_ s_ ž_____ v_____ k____ M- s- ž-l-m- v-z-t- k-ć-. ------------------------- Mi se želimo voziti kući. 0
Želite li taksi? Ž--i-e--- v- ----i? Ž_____ l_ v_ t_____ Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi? 0
Oni žele telefonirati. O-- -e-e t---foni-a-i. O__ ž___ t____________ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bosanski (1-100) MP3 bosanski (1-100)
Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.