Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   ku giving reasons 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [heftê û şeş]

giving reasons 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kurdski (kurmanji) Igra Više
Zašto nisi došao / došla? T---- bo----n-h-t-? T- j- b- ç- n------ T- j- b- ç- n-h-t-? ------------------- Tu ji bo çi nehatî? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. E- ----eş-bû-. E- n----- b--- E- n-x-e- b-m- -------------- Ez nexweş bûm. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. Ji -e--ku-ne-----b-- --n -e---arî-ez-weri-. J- b-- k- n----- b-- m-- n------- e- w----- J- b-r k- n-x-e- b-m m-n n-d-k-r- e- w-r-m- ------------------------------------------- Ji ber ku nexweş bûm min nedikarî ez werim. 0
Zašto ona nije došla? Ew j- bo çi nehat? E- j- b- ç- n----- E- j- b- ç- n-h-t- ------------------ Ew ji bo çi nehat? 0
Ona je bila umorna. Ew--e-ti-ay----. E- w-------- b-- E- w-s-i-a-î b-. ---------------- Ew westiyayî bû. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. Ji ber--- -esti---î ----w-n----. J- b-- k- w-------- b- e- n----- J- b-r k- w-s-i-a-î b- e- n-h-t- -------------------------------- Ji ber ku westiyayî bû ew nehat. 0
Zašto on nije došao? Ew-j- -o-çi---h--? E- j- b- ç- n----- E- j- b- ç- n-h-t- ------------------ Ew ji bo çi nehat? 0
On nije imao volje. Di---w--n-x--st . D--- w- n------ . D-l- w- n-x-e-t . ----------------- Dilê wî nexwest . 0
On nije došao, jer nije imao volje. J--ber k---i---wî -e---st--w-n--at. J- b-- k- d--- w- n------ e- n----- J- b-r k- d-l- w- n-x-e-t e- n-h-t- ----------------------------------- Ji ber ku dilê wî nexwest ew nehat. 0
Zašto vi niste došli? Hûn -i bo çi-n---t--? H-- j- b- ç- n------- H-n j- b- ç- n-h-t-n- --------------------- Hûn ji bo çi nehatin? 0
Naš auto je pokvaren. T--impêl-------r--û--. T-------- m- x-------- T-r-m-ê-a m- x-r-b-y-. ---------------------- Tirimpêla me xirabûye. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. J- -e- ----i-imp-l- me--i-ab -ibû e-------in. J- b-- k- t-------- m- x---- b--- e- n------- J- b-r k- t-r-m-ê-a m- x-r-b b-b- e- n-h-t-n- --------------------------------------------- Ji ber ku tirimpêla me xirab bibû em nehatin. 0
Zašto ljudi nisu došli? M---v ji--o -i -eha---? M---- j- b- ç- n------- M-r-v j- b- ç- n-h-t-n- ----------------------- Mirov ji bo çi nehatin? 0
Propustili su voz. W-n t----r-vand. W-- t--- r------ W-n t-ê- r-v-n-. ---------------- Wan trên revand. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. J- ----k----n tr---re--nd i----h-tin. J- b-- k- w-- t--- r----- i- n------- J- b-r k- w-n t-ê- r-v-n- i- n-h-t-n- ------------------------------------- Ji ber ku wan trên revand in nehatin. 0
Zašto ti nisi došao / došla? Tu ---b--çi -----î? T- j- b- ç- n------ T- j- b- ç- n-h-t-? ------------------- Tu ji bo çi nehatî? 0
Ja nisam smio / smjela. De-t----ha---a mi--t-----û. D------ h----- m-- t--- b-- D-s-û-a h-t-n- m-n t-n- b-. --------------------------- Destûra hatina min tine bû. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. J--be- -- ---tûr- -at-n--min t-n- bû ---n-hati-. J- b-- k- d------ h----- m-- t--- b- e- n------- J- b-r k- d-s-û-a h-t-n- m-n t-n- b- e- n-h-t-m- ------------------------------------------------ Ji ber ku destûra hatina min tine bû ez nehatim. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...