Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   kk Countries and Languages

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [бес]

5 [bes]

Countries and Languages

[Elder men tilder]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
John je iz Londona. Дж-н-Ло---нн-н. Д--- Л--------- Д-о- Л-н-о-н-н- --------------- Джон Лондоннан. 0
Djon ---d-n--n. D--- L--------- D-o- L-n-o-n-n- --------------- Djon Londonnan.
London je u Velikoj Britaniji. Лонд-- Ұ-----та--яд-. Л----- Ұ------------- Л-н-о- Ұ-ы-р-т-н-я-а- --------------------- Лондон Ұлыбританияда. 0
L-nd----l----------da. L----- U-------------- L-n-o- U-ı-r-t-n-y-d-. ---------------------- London Ulıbrïtanïyada.
On govori engleski. О- а-ыл-------ө-лей-і. О- а-------- с-------- О- а-ы-ш-н-а с-й-е-д-. ---------------------- Ол ағылшынша сөйлейді. 0
O- ağ---ı--- --yle-di. O- a-------- s-------- O- a-ı-ş-n-a s-y-e-d-. ---------------------- Ol ağılşınşa söyleydi.
Marija je iz Madrida. М---я ----идтен. М---- М--------- М-р-я М-д-и-т-н- ---------------- Мария Мадридтен. 0
Ma-ïya M-d---ten. M----- M--------- M-r-y- M-d-ï-t-n- ----------------- Marïya Madrïdten.
Madrid je u Španjolskoj. М----д--сп-н-яд-. М----- И--------- М-д-и- И-п-н-я-а- ----------------- Мадрид Испанияда. 0
M-d--- -s--nïy-d-. M----- Ï---------- M-d-ï- Ï-p-n-y-d-. ------------------ Madrïd Ïspanïyada.
Ona govori španjolski. О-----а-ш- -ө--е---. О- и------ с-------- О- и-п-н-а с-й-е-д-. -------------------- Ол испанша сөйлейді. 0
O- -sp-n-- sö--ey-i. O- ï------ s-------- O- ï-p-n-a s-y-e-d-. -------------------- Ol ïspanşa söyleydi.
Peter i Martha su iz Berlina. Пе-е- ----М-р----е-лин--н ке-ге-. П---- м-- М---- Б-------- к------ П-т-р м-н М-р-а Б-р-и-н-н к-л-е-. --------------------------------- Петер мен Марта Берлиннен келген. 0
P---- me- --r-a--erlïn--- --l---. P---- m-- M---- B-------- k------ P-t-r m-n M-r-a B-r-ï-n-n k-l-e-. --------------------------------- Peter men Marta Berlïnnen kelgen.
Berlin je u Njemačkoj. Берли- -е-м----да. Б----- Г---------- Б-р-и- Г-р-а-и-д-. ------------------ Берлин Германияда. 0
Be--ïn-----a-ïyad-. B----- G----------- B-r-ï- G-r-a-ï-a-a- ------------------- Berlïn Germanïyada.
Govorite li oboje njemački? Екеу-ң-д- н--і-ш- -өйле----де- м-? Е----- д- н------ с----------- м-- Е-е-і- д- н-м-с-е с-й-е-с-ң-е- м-? ---------------------------------- Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? 0
Ekewi--de-nemi-şe-söyleysiñ----me? E----- d- n------ s----------- m-- E-e-i- d- n-m-s-e s-y-e-s-ñ-e- m-? ---------------------------------- Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me?
London je glavni grad. Л-н--н-- а-т---. Л----- – а------ Л-н-о- – а-т-н-. ---------------- Лондон – астана. 0
Lond-- –-a----a. L----- – a------ L-n-o- – a-t-n-. ---------------- London – astana.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. М-д--д --н ----ин -е---ас----. М----- п-- Б----- д- — а------ М-д-и- п-н Б-р-и- д- — а-т-н-. ------------------------------ Мадрид пен Берлин де — астана. 0
M--rï- --n B---------— -s-an-. M----- p-- B----- d- — a------ M-d-ï- p-n B-r-ï- d- — a-t-n-. ------------------------------ Madrïd pen Berlïn de — astana.
Glavni gradovi su veliki i bučni. Ас--н-ла--ү--ен ә-і шулы. А-------- ү---- ә-- ш---- А-т-н-л-р ү-к-н ә-і ш-л-. ------------------------- Астаналар үлкен әрі шулы. 0
Astanal-----k-n-är---w-ı. A-------- ü---- ä-- ş---- A-t-n-l-r ü-k-n ä-i ş-l-. ------------------------- Astanalar ülken äri şwlı.
Francuska je u Europi. Ф-а-ци- Е-ропад-. Ф------ Е-------- Ф-а-ц-я Е-р-п-д-. ----------------- Франция Еуропада. 0
Fr---ï-a--wro-a--. F------- E-------- F-a-c-y- E-r-p-d-. ------------------ Francïya Ewropada.
Egipat je u Africi. Еги------ри-ад-. Е----- А-------- Е-и-е- А-р-к-д-. ---------------- Египет Африкада. 0
Eg-pet -frïk-da. E----- A-------- E-ï-e- A-r-k-d-. ---------------- Egïpet Afrïkada.
Japan je u Aziji. Ж-по-и-----я-а. Ж------ А------ Ж-п-н-я А-и-д-. --------------- Жапония Азияда. 0
Jap----- Azï-ad-. J------- A------- J-p-n-y- A-ï-a-a- ----------------- Japonïya Azïyada.
Kanada je u Sjevernoj Americi. К--а-а----тү-т-- Ам---ка--. К----- С-------- А--------- К-н-д- С-л-ү-т-к А-е-и-а-а- --------------------------- Канада Солтүстік Америкада. 0
Kan-da So---sti--A-e-ïk---. K----- S-------- A--------- K-n-d- S-l-ü-t-k A-e-ï-a-a- --------------------------- Kanada Soltüstik Amerïkada.
Panama je u Srednjoj Americi. Па-ам---рт--ық-А---и-ад-. П----- О------ А--------- П-н-м- О-т-л-қ А-е-и-а-а- ------------------------- Панама Орталық Америкада. 0
P-na-a-Or---ıq ---r-kad-. P----- O------ A--------- P-n-m- O-t-l-q A-e-ï-a-a- ------------------------- Panama Ortalıq Amerïkada.
Brazil je u Južnoj Americi. Б-аз-л----ң---------е--ка-а. Б------- О------- А--------- Б-а-и-и- О-т-с-і- А-е-и-а-а- ---------------------------- Бразилия Оңтүстік Америкада. 0
Br-----ya-O-----ik A-erï---a. B-------- O------- A--------- B-a-ï-ï-a O-t-s-i- A-e-ï-a-a- ----------------------------- Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!