Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   uk Країни і мови

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [п’ять]

5 [pʺyatʹ]

Країни і мови

[Kraïny i movy]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
John je iz Londona. aaaaa Д-о- - Л-н---у. Д--- з Л------- Д-о- з Л-н-о-у- --------------- Джон з Лондону. 0
D-h---z -----nu. D---- z L------- D-h-n z L-n-o-u- ---------------- Dzhon z Londonu.
London je u Velikoj Britaniji. aaaaa Л-ндон --зташо-аний-у В-л-ко--ита-ії. Л----- р----------- у В-------------- Л-н-о- р-з-а-о-а-и- у В-л-к-б-и-а-і-. ------------------------------------- Лондон розташований у Великобританії. 0
Lo-don roztash-v-nyy̆ ---el---b-y-anii-. L----- r------------- u V--------------- L-n-o- r-z-a-h-v-n-y- u V-l-k-b-y-a-i-̈- ---------------------------------------- London roztashovanyy̆ u Velykobrytaniï.
On govori engleski. aaaaa Він .--з--в------г-ій-ьк-ю. В-- .--------- а----------- В-н .-о-м-в-я- а-г-і-с-к-ю- --------------------------- Він .розмовляє англійською. 0
Vin --ozmovl---e-a-hl-y-s-koyu. V-- .----------- a------------- V-n .-o-m-v-y-y- a-h-i-̆-ʹ-o-u- ------------------------------- Vin .rozmovlyaye anhliy̆sʹkoyu.
Marija je iz Madrida. aaaaa М---- з-М-др--а. М---- з М------- М-р-я з М-д-и-а- ---------------- Марія з Мадрида. 0
Ma--ya-z Ma-ry-a. M----- z M------- M-r-y- z M-d-y-a- ----------------- Mariya z Madryda.
Madrid je u Španjolskoj. aaaaa М-д-и- р-зт-шо---ий-в -спані-. М----- р----------- в І------- М-д-и- р-з-а-о-а-и- в І-п-н-ї- ------------------------------ Мадрид розташований в Іспанії. 0
M-dr---roz--s-o-----̆-- -sp-nii-. M----- r------------- v I-------- M-d-y- r-z-a-h-v-n-y- v I-p-n-i-. --------------------------------- Madryd roztashovanyy̆ v Ispaniï.
Ona govori španjolski. aaaaa В-н---озмо--я- -сп---ь-ою. В--- р-------- і---------- В-н- р-з-о-л-є і-п-н-ь-о-. -------------------------- Вона розмовляє іспанською. 0
V-na -oz-o-lyaye -s--nsʹk-yu. V--- r---------- i----------- V-n- r-z-o-l-a-e i-p-n-ʹ-o-u- ----------------------------- Vona rozmovlyaye ispansʹkoyu.
Peter i Martha su iz Berlina. aaaaa Петр--- М-р-а-– з-Б-р---а. П---- і М---- – з Б------- П-т-о і М-р-а – з Б-р-і-а- -------------------------- Петро і Марта – з Берліна. 0
Petr------rt--–-- Be-lin-. P---- i M---- – z B------- P-t-o i M-r-a – z B-r-i-a- -------------------------- Petro i Marta – z Berlina.
Berlin je u Njemačkoj. aaaaa Бе---н -оз-а-овани--- --м--чин-. Б----- р----------- у Н--------- Б-р-і- р-з-а-о-а-и- у Н-м-ч-и-і- -------------------------------- Берлін розташований у Німеччині. 0
Be---n -ozt--h--a-yy- u -i-ec-ch-n-. B----- r------------- u N----------- B-r-i- r-z-a-h-v-n-y- u N-m-c-c-y-i- ------------------------------------ Berlin roztashovanyy̆ u Nimechchyni.
Govorite li oboje njemački? aaaaa Чи-ро---в---т--в- --и-----іме--кою? Ч- р---------- в- о----- н--------- Ч- р-з-о-л-є-е в- о-и-в- н-м-ц-к-ю- ----------------------------------- Чи розмовляєте ви обидва німецькою? 0
Ch--ro-movl-ay----vy-ob-dv- n--e-s-k--u? C-- r------------ v- o----- n----------- C-y r-z-o-l-a-e-e v- o-y-v- n-m-t-ʹ-o-u- ---------------------------------------- Chy rozmovlyayete vy obydva nimetsʹkoyu?
London je glavni grad. aaaaa Л---о- – -----ол-ця. Л----- – ц- с------- Л-н-о- – ц- с-о-и-я- -------------------- Лондон – це столиця. 0
L-nd-- ---s---to--ts--. L----- – t-- s--------- L-n-o- – t-e s-o-y-s-a- ----------------------- London – tse stolytsya.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. aaaaa М--ри- -- ---лін-- ц- т--ож с---и-і. М----- т- Б----- – ц- т---- с------- М-д-и- т- Б-р-і- – ц- т-к-ж с-о-и-і- ------------------------------------ Мадрид та Берлін – це також столиці. 0
Mad--d-t--Be-l-n-– --e t-k-zh --ol----. M----- t- B----- – t-- t----- s-------- M-d-y- t- B-r-i- – t-e t-k-z- s-o-y-s-. --------------------------------------- Madryd ta Berlin – tse takozh stolytsi.
Glavni gradovi su veliki i bučni. aaaaa С----ц- - ве--кі - г-ла-л--і. С------ – в----- і г--------- С-о-и-і – в-л-к- і г-л-с-и-і- ----------------------------- Столиці – великі і галасливі. 0
S------i-–---l----i-hal-s-yvi. S------- – v----- i h--------- S-o-y-s- – v-l-k- i h-l-s-y-i- ------------------------------ Stolytsi – velyki i halaslyvi.
Francuska je u Europi. aaaaa Фра--і----з--ш-в-на-в -вр-пі. Ф------ р---------- в Є------ Ф-а-ц-я р-з-а-о-а-а в Є-р-п-. ----------------------------- Франція розташована в Європі. 0
F-a--s--a--oztas-o-a-a v Yev-o-i. F-------- r----------- v Y------- F-a-t-i-a r-z-a-h-v-n- v Y-v-o-i- --------------------------------- Frantsiya roztashovana v Yevropi.
Egipat je u Africi. aaaaa Є--п---р--т-шов-ний---Афр-ці. Є----- р----------- в А------ Є-и-е- р-з-а-о-а-и- в А-р-ц-. ----------------------------- Єгипет розташований в Африці. 0
Yehyp-t --zta---vanyy̆ --A-rytsi. Y------ r------------- v A------- Y-h-p-t r-z-a-h-v-n-y- v A-r-t-i- --------------------------------- Yehypet roztashovanyy̆ v Afrytsi.
Japan je u Aziji. aaaaa Я--н-- -о-та----н----Аз-ї. Я----- р---------- в А---- Я-о-і- р-з-а-о-а-а в А-і-. -------------------------- Японія розташована в Азії. 0
Ya-o-iya--oz---h-v--- - ---ï. Y------- r----------- v A----- Y-p-n-y- r-z-a-h-v-n- v A-i-̈- ------------------------------ Yaponiya roztashovana v Aziï.
Kanada je u Sjevernoj Americi. aaaaa К--а-- ро---шо---- в---в-і--ій-А-ер--і. К----- р---------- в П-------- А------- К-н-д- р-з-а-о-а-а в П-в-і-н-й А-е-и-і- --------------------------------------- Канада розташована в Північній Америці. 0
Kan--a--oz-ash-v-----------ch-i-̆ -m----s-. K----- r----------- v P---------- A-------- K-n-d- r-z-a-h-v-n- v P-v-i-h-i-̆ A-e-y-s-. ------------------------------------------- Kanada roztashovana v Pivnichniy̆ Amerytsi.
Panama je u Srednjoj Americi. aaaaa Па-а-а -оз-аш----а-- Ц-нт-ал---й -мер-ц- . П----- р---------- у Ц---------- А------ . П-н-м- р-з-а-о-а-а у Ц-н-р-л-н-й А-е-и-і . ------------------------------------------ Панама розташована у Центральній Америці . 0
P--am- r--t---o---a-u---en--a-ʹn--̆ --er-t---. P----- r----------- u T------------ A------- . P-n-m- r-z-a-h-v-n- u T-e-t-a-ʹ-i-̆ A-e-y-s- . ---------------------------------------------- Panama roztashovana u Tsentralʹniy̆ Amerytsi .
Brazil je u Južnoj Americi. aaaaa Б-ази--я -------ва-а - П-в--н--й-Амер---. Б------- р---------- в П-------- А------- Б-а-и-і- р-з-а-о-а-а в П-в-е-н-й А-е-и-і- ----------------------------------------- Бразилія розташована в Південній Америці. 0
B--z-l-ya -o---sh----a-v --vd-n--y̆ Am-ryt-i. B-------- r----------- v P--------- A-------- B-a-y-i-a r-z-a-h-v-n- v P-v-e-n-y- A-e-y-s-. --------------------------------------------- Brazyliya roztashovana v Pivdenniy̆ Amerytsi.

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!