Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   lv kaut ko vēlēties

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [septiņdesmit]

kaut ko vēlēties

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Želite li pušiti? V-i J-- -ēl-t-----mē--t? V-- J-- v------- s------ V-i J-s v-l-t-e- s-ē-ē-? ------------------------ Vai Jūs vēlaties smēķēt? 0
Želite li plesati? V-i-Jūs------ies--e--t? V-- J-- v------- d----- V-i J-s v-l-t-e- d-j-t- ----------------------- Vai Jūs vēlaties dejot? 0
Želite li se šetati? V----ū- v------s--e--p-stai--ti--? V-- J-- v------- i-- p------------ V-i J-s v-l-t-e- i-t p-s-a-g-t-e-? ---------------------------------- Vai Jūs vēlaties iet pastaigāties? 0
Želim pušiti. E- -ē--s-smēķ--. E- v---- s------ E- v-l-s s-ē-ē-. ---------------- Es vēlos smēķēt. 0
Želiš li cigaretu? V-i-t--vēlie--cigar-ti? V-- t- v----- c-------- V-i t- v-l-e- c-g-r-t-? ----------------------- Vai tu vēlies cigareti? 0
On želi vatru. Vi-š vēl-- p-e-mēķ-t. V--- v---- p--------- V-ņ- v-l-s p-e-m-ķ-t- --------------------- Viņš vēlas piesmēķēt. 0
Želim nešto piti. Es--ē----k------ i--ze-t. E- v---- k--- k- i------- E- v-l-s k-u- k- i-d-e-t- ------------------------- Es vēlos kaut ko iedzert. 0
Želim nešto jesti. E--v---s------k---st. E- v---- k--- k- ē--- E- v-l-s k-u- k- ē-t- --------------------- Es vēlos kaut ko ēst. 0
Želim se malo odmoriti. Es---los -e----- --pūst---. E- v---- n------ a--------- E- v-l-s n-d-u-z a-p-s-i-s- --------------------------- Es vēlos nedaudz atpūsties. 0
Želim Vas nešto pitati. E--v--o- J--s k- p-j--t--. E- v---- J--- k- p-------- E- v-l-s J-m- k- p-j-u-ā-. -------------------------- Es vēlos Jums ko pajautāt. 0
Želim Vas nešto zamoliti. E- vēlos--u-s ko-l-gt. E- v---- J--- k- l---- E- v-l-s J-m- k- l-g-. ---------------------- Es vēlos Jums ko lūgt. 0
Želim Vas na nešto pozvati. Es-vēl-s --s-uz k-ut----uz-ici-āt. E- v---- J-- u- k--- k- u--------- E- v-l-s J-s u- k-u- k- u-a-c-n-t- ---------------------------------- Es vēlos Jūs uz kaut ko uzaicināt. 0
Šta želite, molim? Ko J-s--l----, v--at--s? K- J--- l----- v-------- K- J-s- l-d-u- v-l-t-e-? ------------------------ Ko Jūs, lūdzu, vēlaties? 0
Želite li kavu? V-i J-- ---a------a-i--? V-- J-- v------- k------ V-i J-s v-l-t-e- k-f-j-? ------------------------ Vai Jūs vēlaties kafiju? 0
Ili želite radije čaj? Var--- Jū- l-b-k -ēlaties t-j-? V----- J-- l---- v------- t---- V-r-ū- J-s l-b-k v-l-t-e- t-j-? ------------------------------- Varbūt Jūs labāk vēlaties tēju? 0
Želimo se voziti kući. M-s --l-mie- bra--t--āj-s. M-- v------- b----- m----- M-s v-l-m-e- b-a-k- m-j-s- -------------------------- Mēs vēlamies braukt mājās. 0
Želite li taksi? V-i-Jūs-v-la-i-s-t-k-om---u? V-- J-- v------- t---------- V-i J-s v-l-t-e- t-k-o-e-r-? ---------------------------- Vai Jūs vēlaties taksometru? 0
Oni žele telefonirati. Viņ- --l-s--i---a--t. V--- v---- p--------- V-ņ- v-l-s p-e-v-n-t- --------------------- Viņi vēlas piezvanīt. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.