Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   zh 喜欢某事

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70[七十]

70 [Qīshí]

喜欢某事

[xǐhuān mǒu shì]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Želite li pušiti? 您-- -- 吗-? 您 想 抽- 吗 ? 您 想 抽- 吗 ? ---------- 您 想 抽烟 吗 ? 0
nín-xi-n-----u----ma? n-- x---- c------ m-- n-n x-ǎ-g c-ō-y-n m-? --------------------- nín xiǎng chōuyān ma?
Želite li plesati? 您 --跳- - ? 您 想 跳- 吗 ? 您 想 跳- 吗 ? ---------- 您 想 跳舞 吗 ? 0
N---x-ǎ-g t----ǔ-ma? N-- x---- t----- m-- N-n x-ǎ-g t-à-w- m-? -------------------- Nín xiǎng tiàowǔ ma?
Želite li se šetati? 您 想 去--- - ? 您 想 去 散- 吗 ? 您 想 去 散- 吗 ? ------------ 您 想 去 散步 吗 ? 0
N-- x-ǎ-- q- sà--ù-m-? N-- x---- q- s---- m-- N-n x-ǎ-g q- s-n-ù m-? ---------------------- Nín xiǎng qù sànbù ma?
Želim pušiti. 我---抽烟-。 我 想 抽- 。 我 想 抽- 。 -------- 我 想 抽烟 。 0
W- ------chōuyā-. W- x---- c------- W- x-ǎ-g c-ō-y-n- ----------------- Wǒ xiǎng chōuyān.
Želiš li cigaretu? 你-想-要 -------? 你 想 要 一- 烟 吗 ? 你 想 要 一- 烟 吗 ? -------------- 你 想 要 一支 烟 吗 ? 0
N- -i--- y---yī z-- -ā- ma? N- x---- y-- y- z-- y-- m-- N- x-ǎ-g y-o y- z-ī y-n m-? --------------------------- Nǐ xiǎng yào yī zhī yān ma?
On želi vatru. 他-想----火--。 他 想 要 打-- 。 他 想 要 打-机 。 ----------- 他 想 要 打火机 。 0
Tā x---- y----ǎhu--ī. T- x---- y-- d------- T- x-ǎ-g y-o d-h-ǒ-ī- --------------------- Tā xiǎng yào dǎhuǒjī.
Želim nešto piti. 我 想 -点- -- 。 我 想 喝-- 东- 。 我 想 喝-儿 东- 。 ------------ 我 想 喝点儿 东西 。 0
Wǒ --ǎ-g hē ---n er dōng--. W- x---- h- d--- e- d------ W- x-ǎ-g h- d-ǎ- e- d-n-x-. --------------------------- Wǒ xiǎng hē diǎn er dōngxī.
Želim nešto jesti. 我-- -点- 东西 。 我 想 吃-- 东- 。 我 想 吃-儿 东- 。 ------------ 我 想 吃点儿 东西 。 0
Wǒ-xiǎn---h---i-n-e- d--g-ī. W- x---- c-- d--- e- d------ W- x-ǎ-g c-ī d-ǎ- e- d-n-x-. ---------------------------- Wǒ xiǎng chī diǎn er dōngxī.
Želim se malo odmoriti. 我-想 休息-一下 。 我 想 休- 一- 。 我 想 休- 一- 。 ----------- 我 想 休息 一下 。 0
Wǒ xiǎng -i--í----i-. W- x---- x---- y----- W- x-ǎ-g x-ū-í y-x-à- --------------------- Wǒ xiǎng xiūxí yīxià.
Želim Vas nešto pitati. 我-- 问 --一- -情-。 我 想 问 您 一- 事- 。 我 想 问 您 一- 事- 。 --------------- 我 想 问 您 一些 事情 。 0
Wǒ -iǎn- w-n -í- y--i---h-----. W- x---- w-- n-- y---- s------- W- x-ǎ-g w-n n-n y-x-ē s-ì-í-g- ------------------------------- Wǒ xiǎng wèn nín yīxiē shìqíng.
Želim Vas nešto zamoliti. 我---- 您 -- -情 。 我 想 求 您 点- 事- 。 我 想 求 您 点- 事- 。 --------------- 我 想 求 您 点儿 事情 。 0
W---i--g -i- -ín diǎ- er -h--í-g. W- x---- q-- n-- d--- e- s------- W- x-ǎ-g q-ú n-n d-ǎ- e- s-ì-í-g- --------------------------------- Wǒ xiǎng qiú nín diǎn er shìqíng.
Želim Vas na nešto pozvati. 我 想-邀请-- 。 我 想 邀- 您 。 我 想 邀- 您 。 ---------- 我 想 邀请 您 。 0
Wǒ---ǎ------qǐn- -ín. W- x---- y------ n--- W- x-ǎ-g y-o-ǐ-g n-n- --------------------- Wǒ xiǎng yāoqǐng nín.
Šta želite, molim? 请问 -----儿 -么 ? 请- 您 要 点- 什- ? 请- 您 要 点- 什- ? -------------- 请问 您 要 点儿 什么 ? 0
Q-ng-èn -ín yào-i-n-e- sh-n--? Q------ n-- y------ e- s------ Q-n-w-n n-n y-o-i-n e- s-é-m-? ------------------------------ Qǐngwèn nín yàodiǎn er shénme?
Želite li kavu? 您 要 咖--吗 ? 您 要 咖- 吗 ? 您 要 咖- 吗 ? ---------- 您 要 咖啡 吗 ? 0
N-n --- --f-i -a? N-- y-- k---- m-- N-n y-o k-f-i m-? ----------------- Nín yào kāfēi ma?
Ili želite radije čaj? 或者-您-更---喝茶-? 或- 您 更-- 喝- ? 或- 您 更-欢 喝- ? ------------- 或者 您 更喜欢 喝茶 ? 0
Hu-z-- ----gè-- -ǐ---- ----h-? H----- n-- g--- x----- h- c--- H-ò-h- n-n g-n- x-h-ā- h- c-á- ------------------------------ Huòzhě nín gèng xǐhuān hē chá?
Želimo se voziti kući. 我们-想----。 我- 想 回- 。 我- 想 回- 。 --------- 我们 想 回家 。 0
Wǒmen----ng--uí j-ā. W---- x---- h-- j--- W-m-n x-ǎ-g h-í j-ā- -------------------- Wǒmen xiǎng huí jiā.
Želite li taksi? 你--- 打出-车-吗-? 你- 要 打--- 吗 ? 你- 要 打-租- 吗 ? ------------- 你们 要 打出租车 吗 ? 0
Nǐm---yà-------ū-ū---ē-m-? N---- y-- d- c---- c-- m-- N-m-n y-o d- c-ū-ū c-ē m-? -------------------------- Nǐmen yào dǎ chūzū chē ma?
Oni žele telefonirati. 他- --打 电- 。 他- 想 打 电- 。 他- 想 打 电- 。 ----------- 他们 想 打 电话 。 0
T-me---i------ ---n---. T---- x---- d- d------- T-m-n x-ǎ-g d- d-à-h-à- ----------------------- Tāmen xiǎng dǎ diànhuà.

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.