Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   uk Хотіти що-небудь

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [сімдесят]

70 [simdesyat]

Хотіти що-небудь

[Khotity shcho-nebudʹ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želite li pušiti? Хо-ет- к-р-ти? Х----- к------ Х-ч-т- к-р-т-? -------------- Хочете курити? 0
Kho-h-te ku-yty? K------- k------ K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Želite li plesati? Х-ч-т-----цюва-и? Х----- т--------- Х-ч-т- т-н-ю-а-и- ----------------- Хочете танцювати? 0
K-oche-e--a-tsyu-aty? K------- t----------- K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Želite li se šetati? Хо-е-е --- -улят-? Х----- й-- г------ Х-ч-т- й-и г-л-т-? ------------------ Хочете йти гуляти? 0
Khoc--t- -̆t- ----a--? K------- y--- h------- K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Želim pušiti. Я-х-ч------ти. Я х--- к------ Я х-ч- к-р-т-. -------------- Я хочу курити. 0
YA-khoc-u-k--y-y. Y- k----- k------ Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Želiš li cigaretu? Т- --т-в б- ---а--у? Т- х---- б- ц------- Т- х-т-в б- ц-г-р-у- -------------------- Ти хотів би цигарку? 0
T- khot-v -y -s-h-r-u? T- k----- b- t-------- T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
On želi vatru. Він -отів ---в----. В-- х---- б- в----- В-н х-т-в б- в-г-ю- ------------------- Він хотів би вогню. 0
Vin-kho--v b- --h---. V-- k----- b- v------ V-n k-o-i- b- v-h-y-. --------------------- Vin khotiv by vohnyu.
Želim nešto piti. Я хо-у п-ти. Я х--- п---- Я х-ч- п-т-. ------------ Я хочу пити. 0
YA ---c-----ty. Y- k----- p---- Y- k-o-h- p-t-. --------------- YA khochu pyty.
Želim nešto jesti. Я-хо-- ----. Я х--- ї---- Я х-ч- ї-т-. ------------ Я хочу їсти. 0
Y- -hoch--ï--y. Y- k----- i----- Y- k-o-h- i-s-y- ---------------- YA khochu ïsty.
Želim se malo odmoriti. Я --чу-в--п-ч-ти. Я х--- в--------- Я х-ч- в-д-о-и-и- ----------------- Я хочу відпочити. 0
Y- --och--vid--c-y-y. Y- k----- v---------- Y- k-o-h- v-d-o-h-t-. --------------------- YA khochu vidpochyty.
Želim Vas nešto pitati. Я хоч---а--д--- з-п-тати. Я х--- В-- д--- з-------- Я х-ч- В-с д-щ- з-п-т-т-. ------------------------- Я хочу Вас дещо запитати. 0
Y--kho--- Va- de----- z--y-at-. Y- k----- V-- d------ z-------- Y- k-o-h- V-s d-s-c-o z-p-t-t-. ------------------------------- YA khochu Vas deshcho zapytaty.
Želim Vas nešto zamoliti. Я----у В-- -ещ--по--о-и--. Я х--- В-- д--- п--------- Я х-ч- В-с д-щ- п-п-о-и-и- -------------------------- Я хочу Вас дещо попросити. 0
YA -ho----V-s-d----ho ----osy-y. Y- k----- V-- d------ p--------- Y- k-o-h- V-s d-s-c-o p-p-o-y-y- -------------------------------- YA khochu Vas deshcho poprosyty.
Želim Vas na nešto pozvati. Я ---у --- куд--ь-за-рос-ти. Я х--- В-- к----- з--------- Я х-ч- В-с к-д-с- з-п-о-и-и- ---------------------------- Я хочу Вас кудись запросити. 0
Y- -h--h- Vas--u--sʹ-z---os-t-. Y- k----- V-- k----- z--------- Y- k-o-h- V-s k-d-s- z-p-o-y-y- ------------------------------- YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty.
Šta želite, molim? Щ- В--хоче-е-ви-и-и? Щ- В- х----- в------ Щ- В- х-ч-т- в-п-т-? -------------------- Що Ви хочете випити? 0
Shch- V--kho-h--e-vy-yty? S---- V- k------- v------ S-c-o V- k-o-h-t- v-p-t-? ------------------------- Shcho Vy khochete vypyty?
Želite li kavu? Чи-х-тіл----В- к---? Ч- х----- б В- к---- Ч- х-т-л- б В- к-в-? -------------------- Чи хотіли б Ви кави? 0
Ch- ---t----- Vy k-vy? C-- k------ b V- k---- C-y k-o-i-y b V- k-v-? ---------------------- Chy khotily b Vy kavy?
Ili želite radije čaj? Чи хоті---б ---к--щ- ---? Ч- х----- б В- к---- ч--- Ч- х-т-л- б В- к-а-е ч-ю- ------------------------- Чи хотіли б Ви краще чаю? 0
C-- k-oti-y ---- -ras--he --ay-? C-- k------ b V- k------- c----- C-y k-o-i-y b V- k-a-h-h- c-a-u- -------------------------------- Chy khotily b Vy krashche chayu?
Želimo se voziti kući. Ми-х-т-л--- по-хати-д-дом-. М- х----- б п------ д------ М- х-т-л- б п-ї-а-и д-д-м-. --------------------------- Ми хотіли б поїхати додому. 0
My ---ti-y-- -oi-kha-y dod--u. M- k------ b p-------- d------ M- k-o-i-y b p-i-k-a-y d-d-m-. ------------------------------ My khotily b poïkhaty dodomu.
Želite li taksi? Чи-хо--ли б -- --ксі? Ч- х----- б в- т----- Ч- х-т-л- б в- т-к-і- --------------------- Чи хотіли б ви таксі? 0
C-y ------y---v-------? C-- k------ b v- t----- C-y k-o-i-y b v- t-k-i- ----------------------- Chy khotily b vy taksi?
Oni žele telefonirati. В--и ------ -а-е-ефо---ат-. В--- х----- з-------------- В-н- х-ч-т- з-т-л-ф-н-в-т-. --------------------------- Вони хочуть зателефонувати. 0
Vo---khoc--t- zate--f-nuvat-. V--- k------- z-------------- V-n- k-o-h-t- z-t-l-f-n-v-t-. ----------------------------- Vony khochutʹ zatelefonuvaty.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.