Рјечник

sr Прошлост 1   »   pl Przeszłość 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [osiemdziesiąt jeden]

Przeszłość 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
писати pi-ać p---- p-s-ć ----- pisać 0
Он је написао писмо. On ----ł--i--. O- p---- l---- O- p-s-ł l-s-. -------------- On pisał list. 0
А она је написала разгледницу. A --- -is--a ---tk-. A o-- p----- k------ A o-a p-s-ł- k-r-k-. -------------------- A ona pisała kartkę. 0
читати c---ać c----- c-y-a- ------ czytać 0
Он је читао илустровани часопис. O- -z---ł --lo-ow--c-aso-i---. O- c----- k------- c---------- O- c-y-a- k-l-r-w- c-a-o-i-m-. ------------------------------ On czytał kolorowe czasopismo. 0
А она је читала књигу. A--n- ------- -s--żk-. A o-- c------ k------- A o-a c-y-a-a k-i-ż-ę- ---------------------- A ona czytała książkę. 0
узети wziąć w---- w-i-ć ----- wziąć 0
Он је узео цигарету. On -z--ł-p---e----. O- w---- p--------- O- w-i-ł p-p-e-o-a- ------------------- On wziął papierosa. 0
Она је узела комад чоколаде. On- wzi--a--o--k- cze-o--d-. O-- w----- k----- c--------- O-a w-i-ł- k-s-k- c-e-o-a-y- ---------------------------- Ona wzięła kostkę czekolady. 0
Он је био неверан, али је она била верна. O- b-- -----er------e-o---b-ł-----rna. O- b-- n--------- a-- o-- b--- w------ O- b-ł n-e-i-r-y- a-e o-a b-ł- w-e-n-. -------------------------------------- On był niewierny, ale ona była wierna. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. On-b---le-i----ale --a -y-- -----wi-a. O- b-- l------ a-- o-- b--- p--------- O- b-ł l-n-w-, a-e o-a b-ł- p-a-o-i-a- -------------------------------------- On był leniwy, ale ona była pracowita. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. O----ł bi-d-y,-ale---a by---b----a. O- b-- b------ a-- o-- b--- b------ O- b-ł b-e-n-, a-e o-a b-ł- b-g-t-. ----------------------------------- On był biedny, ale ona była bogata. 0
Он није имао новца, већ дуговe. On---e-m-a- -ie----zy, --c- d---i. O- n-- m--- p--------- l--- d----- O- n-e m-a- p-e-i-d-y- l-c- d-u-i- ---------------------------------- On nie miał pieniędzy, lecz długi. 0
Он није имао среће, већ пех. O- --e m----sz--ę----- ---z-pe--a. O- n-- m--- s--------- l--- p----- O- n-e m-a- s-c-ę-c-a- l-c- p-c-a- ---------------------------------- On nie miał szczęścia, lecz pecha. 0
Он није имао успех, већ неуспех. On ni---ia- sukcesów,-lec- -i--owo--eni-. O- n-- m--- s-------- l--- n------------- O- n-e m-a- s-k-e-ó-, l-c- n-e-o-o-z-n-a- ----------------------------------------- On nie miał sukcesów, lecz niepowodzenia. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. O- --e b-- -a--wo-o-y,---cz----zad---l--y. O- n-- b-- z---------- l--- n------------- O- n-e b-ł z-d-w-l-n-, l-c- n-e-a-o-o-o-y- ------------------------------------------ On nie był zadowolony, lecz niezadowolony. 0
Он није био срећан, већ несрећан. On n----ył-sz--ęśliwy, ---z-ni-s---ęśliw-. O- n-- b-- s---------- l--- n------------- O- n-e b-ł s-c-ę-l-w-, l-c- n-e-z-z-ś-i-y- ------------------------------------------ On nie był szczęśliwy, lecz nieszczęśliwy. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. On--ie-był-s--p--yc---, l--z----sym-at---n-. O- n-- b-- s----------- l--- n-------------- O- n-e b-ł s-m-a-y-z-y- l-c- n-e-y-p-t-c-n-. -------------------------------------------- On nie był sympatyczny, lecz niesympatyczny. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.