Рјечник

sr Прошлост 1   »   kk Past tense 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [сексен бір]

81 [seksen bir]

Past tense 1

[Ötken şaq 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
писати жазу ж--- ж-з- ---- жазу 0
ja-w j--- j-z- ---- jazw
Он је написао писмо. О- --т----д-. О- х-- ж----- О- х-т ж-з-ы- ------------- Ол хат жазды. 0
O- --t ---dı. O- x-- j----- O- x-t j-z-ı- ------------- Ol xat jazdı.
А она је написала разгледницу. Ал--л а-ық -ат-жа-д-. А- о- а--- х-- ж----- А- о- а-ы- х-т ж-з-ы- --------------------- Ал ол ашық хат жазды. 0
A- ol -şıq-xat -a-dı. A- o- a--- x-- j----- A- o- a-ı- x-t j-z-ı- --------------------- Al ol aşıq xat jazdı.
читати оқу о-- о-у --- оқу 0
oqw o-- o-w --- oqw
Он је читао илустровани часопис. Ол-с-------ж----л -қы-ы. О- с------ ж----- о----- О- с-р-т-і ж-р-а- о-ы-ы- ------------------------ Ол суретті журнал оқыды. 0
O---w-e-t---wr-al-----ı. O- s------ j----- o----- O- s-r-t-i j-r-a- o-ı-ı- ------------------------ Ol swretti jwrnal oqıdı.
А она је читала књигу. А- о- кі----оқыды. А- о- к---- о----- А- о- к-т-п о-ы-ы- ------------------ Ал ол кітап оқыды. 0
A- -- ki-a- -qıd-. A- o- k---- o----- A- o- k-t-p o-ı-ı- ------------------ Al ol kitap oqıdı.
узети а-у а-- а-у --- алу 0
a-w a-- a-w --- alw
Он је узео цигарету. О- бі- ---е---а-ды. О- б-- т----- а---- О- б-р т-м-к- а-д-. ------------------- Ол бір темекі алды. 0
O- bir -e-e-i a-dı. O- b-- t----- a---- O- b-r t-m-k- a-d-. ------------------- Ol bir temeki aldı.
Она је узела комад чоколаде. Ол-б-- шо--л-д алды. О- б-- ш------ а---- О- б-р ш-к-л-д а-д-. -------------------- Ол бір шоколад алды. 0
Ol -i- -o---a- -ldı. O- b-- ş------ a---- O- b-r ş-k-l-d a-d-. -------------------- Ol bir şokolad aldı.
Он је био неверан, али је она била верна. Жі-і- ---л---лм---- -л қы- а--- бо--ы. Ж---- а--- б------- а- қ-- а--- б----- Ж-г-т а-а- б-л-а-ы- а- қ-з а-а- б-л-ы- -------------------------------------- Жігіт адал болмады, ал қыз адал болды. 0
Ji-i---da--b----dı,-a--qı--ad-l--o---. J---- a--- b------- a- q-- a--- b----- J-g-t a-a- b-l-a-ı- a- q-z a-a- b-l-ı- -------------------------------------- Jigit adal bolmadı, al qız adal boldı.
Он је био лењ, али је она била вредна. Ж-гі- ---қау -о-ды, -л-қыз--ысық-б-лды. Ж---- ж----- б----- а- қ-- п---- б----- Ж-г-т ж-л-а- б-л-ы- а- қ-з п-с-қ б-л-ы- --------------------------------------- Жігіт жалқау болды, ал қыз пысық болды. 0
Jigi--j-lqaw---ld----- -ız --s-q bold-. J---- j----- b----- a- q-- p---- b----- J-g-t j-l-a- b-l-ı- a- q-z p-s-q b-l-ı- --------------------------------------- Jigit jalqaw boldı, al qız pısıq boldı.
Он је био сиромашан, али је она била богата. Жіг-т--е--й--о---,------а--б-л--. Ж---- к---- б----- қ-- б-- б----- Ж-г-т к-д-й б-л-ы- қ-з б-й б-л-ы- --------------------------------- Жігіт кедей болды, қыз бай болды. 0
J-g---ked-y -ol-ı, qız-b-- -o-dı. J---- k---- b----- q-- b-- b----- J-g-t k-d-y b-l-ı- q-z b-y b-l-ı- --------------------------------- Jigit kedey boldı, qız bay boldı.
Он није имао новца, већ дуговe. Он-ң---шас---м-с, --------ы--ол--ы. О--- а----- е---- қ-------- б------ О-ы- а-ш-с- е-е-, қ-р-з-а-ы б-л-д-. ----------------------------------- Оның ақшасы емес, қарыздары болады. 0
O-----qş--- -me-,-q-rı-d--ı bo--dı. O--- a----- e---- q-------- b------ O-ı- a-ş-s- e-e-, q-r-z-a-ı b-l-d-. ----------------------------------- Onıñ aqşası emes, qarızdarı boladı.
Он није имао среће, већ пех. Он-ң-бағы б-лм--ы, о-----с--------ұ-ы-а-ы. О--- б--- б------- о- с---------- ұ------- О-ы- б-ғ- б-л-а-ы- о- с-т-і-д-к-е ұ-ы-а-ы- ------------------------------------------ Оның бағы болмады, ол сәтсіздікке ұшырады. 0
O-ı- b--- --l-a-ı--ol--ä-s-zdikke -şı---ı. O--- b--- b------- o- s---------- u------- O-ı- b-ğ- b-l-a-ı- o- s-t-i-d-k-e u-ı-a-ı- ------------------------------------------ Onıñ bağı bolmadı, ol sätsizdikke uşıradı.
Он није имао успех, већ неуспех. О- ж-----і---------д-- сә--і-дікк--ұш--а--. О- ж--------- ж------- с---------- ұ------- О- ж-т-с-і-к- ж-т-е-і- с-т-і-д-к-е ұ-ы-а-ы- ------------------------------------------- Ол жетістікке жетпеді, сәтсіздікке ұшырады. 0
O--jeti--i--e j---edi, sä-----ik---u-----ı. O- j--------- j------- s---------- u------- O- j-t-s-i-k- j-t-e-i- s-t-i-d-k-e u-ı-a-ı- ------------------------------------------- Ol jetistikke jetpedi, sätsizdikke uşıradı.
Он није био задовољан, већ незадовољан. О- -и-- е-ес- -а--зы бол--. О- р--- е---- н----- б----- О- р-з- е-е-, н-р-з- б-л-ы- --------------------------- Ол риза емес, наразы болды. 0
Ol r----e--s, --------o-d-. O- r--- e---- n----- b----- O- r-z- e-e-, n-r-z- b-l-ı- --------------------------- Ol rïza emes, narazı boldı.
Он није био срећан, већ несрећан. О--бақ--ты --ес---а--тс------. О- б------ е---- б------- е--- О- б-қ-т-ы е-е-, б-қ-т-ы- е-і- ------------------------------ Ол бақытты емес, бақытсыз еді. 0
Ol--aq--t--em--, b-q-t-ı---di. O- b------ e---- b------- e--- O- b-q-t-ı e-e-, b-q-t-ı- e-i- ------------------------------ Ol baqıttı emes, baqıtsız edi.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ол---р---і-е--с, к--і--і- -д-. О- к------ е---- к------- е--- О- к-р-к-і е-е-, к-р-к-і- е-і- ------------------------------ Ол көрікті емес, көріксіз еді. 0
O----r---i-em-s---ö--k--z e-i. O- k------ e---- k------- e--- O- k-r-k-i e-e-, k-r-k-i- e-i- ------------------------------ Ol körikti emes, köriksiz edi.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.