Рјечник

sr Прошлост 1   »   ad БлэкIыгъэ шъуашэр 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [тIокIиплIырэ зырэ]

81 [tIokIiplIyrje zyrje]

БлэкIыгъэ шъуашэр 1

[BljekIygje shuashjer 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
писати тх-н тхэн 0
t---- th--n thjen t-j-n -----
Он је написао писмо. Ащ (х--------) п----- ы--------. Ащ (хъулъфыгъ) письмэ ытхыщтыгъ. 0
A--- (h-----) p--'m-- y---------. As-- (h-----) p------ y---------. Ashh (hulfyg) pis'mje ythyshhtyg. A-h- (h-l-y-) p-s'm-e y-h-s-h-y-. -----(------)----'--------------.
А она је написала разгледницу. Ык-- а- (б--------) о------- ы--------. ЫкIи ащ (бзылъфыгъ) открыткэ ытхыщтыгъ. 0
Y--- a--- (b------) o-------- y---------. Yk-- a--- (b------) o-------- y---------. YkIi ashh (bzylfyg) otkrytkje ythyshhtyg. Y-I- a-h- (b-y-f-g) o-k-y-k-e y-h-s-h-y-. ----------(-------)---------------------.
читати ед--н еджэн 0
e------ ed----n edzhjen e-z-j-n -------
Он је читао илустровани часопис. Ар (х--------) ж----- х------------ е--------. Ар (хъулъфыгъ) журнал хъэрэ-пкIарэм еджэщтыгъ. 0
A- (h-----) z------ h------p------- e-----------. Ar (h-----) z------ h-------------- e-----------. Ar (hulfyg) zhurnal hjerje-pkIarjem edzhjeshhtyg. A- (h-l-y-) z-u-n-l h-e-j--p-I-r-e- e-z-j-s-h-y-. ---(------)-------------------------------------.
А она је читала књигу. Ар (б--------) т---- е--------. Ар (бзылъфыгъ) тхылъ еджэщтыгъ. 0
A- (b------) t--- e-----------. Ar (b------) t--- e-----------. Ar (bzylfyg) thyl edzhjeshhtyg. A- (b-y-f-g) t-y- e-z-j-s-h-y-. ---(-------)------------------.
узети шт-н штэн 0
s----- sh---n shtjen s-t-e- ------
Он је узео цигарету. Ащ (х--------) т------ ы-----. Ащ (хъулъфыгъ) тутыныр ыштагъ. 0
A--- (h-----) t------ y-----. As-- (h-----) t------ y-----. Ashh (hulfyg) tutynyr yshtag. A-h- (h-l-y-) t-t-n-r y-h-a-. -----(------)---------------.
Она је узела комад чоколаде. 40;- (б--------) ш------ т----- ы-----. 40;щ (бзылъфыгъ) шоколад такъыр ыштагъ. 0
A--- (b------) s------- t---- y-----. As-- (b------) s------- t---- y-----. Ashh (bzylfyg) shokolad takyr yshtag. A-h- (b-y-f-g) s-o-o-a- t-k-r y-h-a-. -----(-------)----------------------.
Он је био неверан, али је она била верна. Ащ (х--------) ш--------- х--------- а- а- (б--------) ф----------. Ащ (хъулъфыгъ) шъыпкъагъэ хэлъыгъэп, ау ар (бзылъфыгъ) фэшъыпкъагъ. 0
A--- (h-----) s-------- h--------, a- a- (b------) f---------. As-- (h-----) s-------- h--------- a- a- (b------) f---------. Ashh (hulfyg) shypkagje hjelygjep, au ar (bzylfyg) fjeshypkag. A-h- (h-l-y-) s-y-k-g-e h-e-y-j-p, a- a- (b-y-f-g) f-e-h-p-a-. -----(------)--------------------,-------(-------)-----------.
Он је био лењ, али је она била вредна. Ар (х--------) ш----------- а- а- (б--------) х---------. Ар (хъулъфыгъ) шъхьахынагъ, ау ар (бзылъфыгъ) хъупхъагъэ. 0
A- (h-----) s--'a-----, a- a- (b------) h-------. Ar (h-----) s---------- a- a- (b------) h-------. Ar (hulfyg) shh'ahynag, au ar (bzylfyg) huphagje. A- (h-l-y-) s-h'a-y-a-, a- a- (b-y-f-g) h-p-a-j-. ---(------)----'------,-------(-------)---------.
Он је био сиромашан, али је она била богата. Ар (х--------) т----------- а- а- (б--------) б-----. Ар (хъулъфыгъ) тхьамыкIагъ, ау ар (бзылъфыгъ) баигъэ. 0
A- (h-----) t-'a------, a- a- (b------) b-----. Ar (h-----) t---------- a- a- (b------) b-----. Ar (hulfyg) th'amykIag, au ar (bzylfyg) baigje. A- (h-l-y-) t-'a-y-I-g, a- a- (b-y-f-g) b-i-j-. ---(------)---'-------,-------(-------)-------.
Он није имао новца, већ дуговe. Ащ (х--------) а---- и------- ч------- т-------- н---. Ащ (хъулъфыгъ) ахъщэ иIагъэп, чIыфэхэр телъыгъэх нахь. 0
A--- (h-----) a------ i------, c---------- t------- n--'. As-- (h-----) a------ i------- c---------- t------- n---. Ashh (hulfyg) ahshhje iIagjep, chIyfjehjer telygjeh nah'. A-h- (h-l-y-) a-s-h-e i-a-j-p, c-I-f-e-j-r t-l-g-e- n-h'. -----(------)----------------,-------------------------'.
Он није имао среће, већ пех. Ащ (х--------) н---- и------- н----------- н---. Ащ (хъулъфыгъ) насып иIагъэп, насыпынчъагъ нахь. 0
A--- (h-----) n---- i------, n---------- n--'. As-- (h-----) n---- i------- n---------- n---. Ashh (hulfyg) nasyp iIagjep, nasypynchag nah'. A-h- (h-l-y-) n-s-p i-a-j-p, n-s-p-n-h-g n-h'. -----(------)--------------,----------------'.
Он није имао успех, већ неуспех. Ащ (х--------) г-------- и------- г-------------- н---. Ащ (хъулъфыгъ) гъэхъагъэ иIагъэп, гъэхъэгъэнчъагъ нахь. 0
A--- (h-----) g------- i------, g------------- n--'. As-- (h-----) g------- i------- g------------- n---. Ashh (hulfyg) gjehagje iIagjep, gjehjegjenchag nah'. A-h- (h-l-y-) g-e-a-j- i-a-j-p, g-e-j-g-e-c-a- n-h'. -----(------)-----------------,-------------------'.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ар (х--------) р-------- р------- н---. Ар (хъулъфыгъ) рэзагъэп, рэзэнчъэ нахь. 0
A- (h-----) r--------, r---------- n--'. Ar (h-----) r--------- r---------- n---. Ar (hulfyg) rjezagjep, rjezjenchje nah'. A- (h-l-y-) r-e-a-j-p, r-e-j-n-h-e n-h'. ---(------)----------,----------------'.
Он није био срећан, већ несрећан. Ар (х--------) н-------------- н----------- н---. Ар (хъулъфыгъ) насыпышIуагъэп, насыпынчъагъ нахь. 0
A- (h-----) n--------------, n---------- n--'. Ar (h-----) n--------------- n---------- n---. Ar (hulfyg) nasypyshIuagjep, nasypynchag nah'. A- (h-l-y-) n-s-p-s-I-a-j-p, n-s-p-n-h-g n-h'. ---(------)----------------,----------------'.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ар (х--------) г--------- г---------- н---. Ар (хъулъфыгъ) гохьыгъэп, гохьынчъагъ нахь. 0
A- (h-----) g--'y----, g--'y----- n--'. Ar (h-----) g--------- g--------- n---. Ar (hulfyg) goh'ygjep, goh'ynchag nah'. A- (h-l-y-) g-h'y-j-p, g-h'y-c-a- n-h'. ---(------)----'-----,----'----------'.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.